Crvenkapa još nije iscrpela sve načine da dođe do svoje bake. Baka se možda sakrila od zlog vuka, ali od satelita nije.
Sećate li se priče o Crvenkapi i njenim nastojanjima da dođe do svoje bake putem on-line mapa? E, ovo je isto to, samo malo drukčije.
Dakle, zaključili smo da gospođicina staramajka verovatno ne živi u urbanoj sredini, već u šumi na nekom brdu, kako dolikuje poštenoj babi sa sela. Crvenkapa se organizuje sa društvom da za Prvi maj poseti babu, ali i da usput vidi još neke znamenitosti bakinog zavičaja. To sve nije tako lako naći na mapi, tako da ona poteže sa Google Earth-om.
Kompanija Gugl (Google) je napravila pravi bum kada je 2004. godine od kompanije Keyhole, Inc kupila softver za virtualizaciju zemaljske kugle, a 2005. godine mu promenila ime u Google Earth, kakvim ga danas znamo.
Neupućeni čitalac ovog teksta će se zapitati o čemu se zapravo radi, jer iako „virtuelizacija zemaljske kugle“ zvuči kao nešto od čega loši đaci odmah beže iz škole, u svojoj srži sve je veoma prosto. Princip je sledeći: Imate trodimenzionalnu loptu, koja da bi postala nešto zanimljivo, mora da ima na sebi nešto, a to nešto su fotografije naše drage planete fotografisane iz satelita. Kada pokrenete program, prvo na šta ćete naići je Zemlja u svemiru, a vi možete da se u trenutku osetite kao kosmonaut, a da pri tom ne platite silne milione dolara. Dalje, putem miša našu planetu vrtite u raznim smerovima, uveličavate pojedine delove i menjate perspektivu. To je otprilike to, ali ima tu koječega još.
Razlog pisanja ovog teksta je i to što ovaj softver postoji već nekoliko godina, ali je kod nas skoro nepoznat tj. slabo se koristi. Možda je to zato što ljude ništa ne interesuje osim plitke poezije u medijima i što umesto dva klika, od Google Earth-a vas dele tri klika, jer je osnovna verzija programa besplatna (a i u takvoj verziji više nego dovoljna za uživanciju), a nalazi se na adresi earth.google.com.
Šta zapravo Google Earth može? Možda je najbolja definicija da može da vas, bar virtualno, odvede negde bez čekanja u redu za vizu. Da pogledate i najsitnije ostrvo u Mikroneziji, pa sve do najvećih svetskih metropola, sve zajedno sa 3D zgradama, vremenskom prognozom, najnovijim vestima, fotografija, panorama, mestima sa noćivanje, kafanama i restoranima itd. i to sve za datu lokaciju. Dakle, svet na dlanu, tj. dlan na svetu, s obzirom da vam je svet na monitoru, a dlan na mišu, kojim taj svet vrtite.
Naravno, nije svaki kutak naše kugle snimljen do perfekcije, niti sadrži ovoliko podataka, ali je opšta pokrivenost izuzetna. Neki delovi planete su snimljeni „k’o maca repom“, što je i razumljivo, što zbog popularnosit lokacije, što zbog malog broja korisnika interneta na tom sklopu meridijana i paraleli.
Ovaj program vas pre svega može dobro zabaviti, ali i naučiti koječemu. Sa leve strane postoje slojevi (layers) koje možete uključivati ili isključivati, zavisno od interesovanja. slojevi su podeljeni na kategorije: Geograpihcs Web, gde možete čiteti i gledati svašta od tuđih zabeleški (ovde je Mikina kuća, muzej rakije ili rupa od meteora), pa do NASA-inih izveštaja; putevi, vreme, galerije, tereni, sve do globalnih upozorenja. Kada bismo sve nabrajali šta sve ima da se gleda/čita/sluša, štamparija bi nam dodatno naplatila bar još deset stranica, a mi, pošto smo racionalni, samo ćemo vas zainteresovati za dalje istraživanje.
Pošto je sezona pripreme za godišnje odmore, ovo je idealan način da vaš odmor planirate do detalja, osim ako niste planirali da se samo izležavate na suncu. Čak i tada, možete videti i fotografije vaše destinacije za odmor, pa tako promenite mišljenje i naterate saputnike da mrdnu iz vašeg sela.
Srbija, naša balkanska šljiva republika, solidno je pokrivena. Najbolje se vidi Beograd, gde je ceo širi centar snimljen prefektno i ažurno. Novi Sad se vidi solidno, s obzirom da je pre godinu dana je bio samo fleka, Niš je snimljen do pola (pola grada solidan kvalitet, a druga polovina je astigmatična), uostalom kao i još neki srpski gradovi. Zanimljivo je da su neki delovi Srbije neselektivno snimljeni, tako da možete lepo videti Mrčajevce, ali će vam Šabac će biti neizoštren. Ovo je, ipak, odlično, ako se uzme da je do pre koju godinu samo Beograd bio snimljen kao sada Novi Sad.
Što se tiče ostalih geografskih pojmova, tu je situaija dobra. Svako brdo ima svoje ime za koje ni vi sami niste znali kako se zove. Vikipedija ima podatke za sva važnija mesta u Srbiji, takođe tu je i dosta fotografija raznih tačaka države. Osnovna prednost je njegova interaktivnost. to znači da vi kao višećelijska jedinka možete obeležiti bilo šta i poslati to na forum GoogleEarth-a, a ubrzo će to videti svi koji pomenuti program poseduju. Tako u Beogradu možemo videti obeležene razne kućne radinosti, pa sve do vulkanizera i ozbiljnih firmi.
I šta sada? Crvenkapa čita ovaj tekst i baca se na žustro posao. Otvara program, vrti kuglu, uveličava određenu tačku i vidi bakinu kuću. Zatim je obeležava i dodaje natpis „bakina kuća“ i time joj pomaže da se i dalje bavi sve popularnijim seoskim turizmom. To dalje deli sa ostalim članovima putem foruma, a novopridošli, kada budu gledali ovaj kraj ili pretraživali, naići će na bakinu kuću i pitati je pošto je smeštaj za jednu noć, ili bar u prolazu svratiti na rakiju koju je prošle godine pekla sa lovcem.
Pošto je Crvenkapin cilj da pored bake poseti i ostale znamenitosti na putu, ona odlučuje da, mape opisane u jednom od prethodnih brojeva, nalepi kao image overlay i tako ima mapu celog dela koji želi posetiti. Ona tako ostaje zalepljena, pa rotirajući i uveličavajući određene delove može videti i konfiguraciju terena, kao i napomenu ili fotografiju koju je neko pre nje ostavio na tom putu. Sve to dalje može deliti sa drugima itd. Naravno, druge mape se mogu naći na nekim sajtovima, pa time uštedeti i trud, a za neke stvari je i sasvim dovoljno uključiti i lejer prikazivanja putne mreže.
Za internu upotrebu, ona može obeležiti određenu tačku i snimiti je kao fajl sa i tako poslati svojoj drugarici koja ga može otvoriti na svojoj mašini. Tu dalje može dodati i beleške i štošta pride. Postoje i mnogi sajtovi koji nude razne predefinisane rute ili detaljnijih obeležja mesta ili nekih tačaka. Na primer, dobra mesta za ronjenje kod Antalije ili pećine po Srbiji.
Google Earth ima i svoju konkurenciju, a to su NASA World Wind i Microsoft Virtual Earth, koji barem za sada i nisu neki ozbiljni takmaci, ali su vredni pregleda. Svi su besplatni, pa izvol’te videti ili sačekajte neki od sledećih brojeva da vam ih mi predstavimo.
Pored osnovne i besplatne verzije Google Earth-a, postoje i verzije Plus (20$) sa GPS navigacijom i Pro (400$) koja ima u sebi i razne analize, fotografije bolje rezolucije i svašta zanimljivo, ali za naše uslove skupo.
E, sada jedna fora za koju retko ko zna. Pritiskom na dugmiće Ctrl+Alt+A dobijate simulator letenja! Dakle, birate između aviona F16 (mlaznjak) i SR22 (propelerac) kao i da li ćete da vozite avion tamo gde ste trenutno na mapi ili sa određenog aerodroma sa liste. Simulator nije realan kao prave alatke za to, ali je razbibriga. Inače, ovaj simulator ne možete nigde zvanično izabrati, već samo putem pomenutog spleta dugmića. To je skrivena opcija, tzv. easter egg.
Crvenkapa je odabrala način da svoj put isplanira do tančina, a pride i da propagira seoski turizam tako što će reklamirati apartmane svoje babe. Vi možete učiniti isto, ali i samo isplanirati destinaciju za ovo leto. Ako ste pažljivo pratili prethodne tekstove iz ove rubrike, za vaš odmor nema zime. Jedino vam još nismo objasnili kako da zaradite pare za put. To prepuštamo vašoj mašti. Setite se rečenice Daglasa Adamsa iz Autostoperskog vodiča kroz Galaksiju: „Stanovnici Zemlje su bili toliko primitivni, da im je jedini način da dođu do novca bio da rade“.
Uroš Nedeljković
broj 43, maj 2008.