Kamil Kosman je u Erste grupaciji već 12 godina i za sebe kaže da je tipični centralnoevropski menadžer, pošto je Slovak, koji živi u Pragu a radi za Austrijance. Na čelu je sektora za nekretnine Erste grupe i u razgovoru sa domaćim novinarima dao je ocenu tržišnog kretanja u Srbiji.
Koje su posebnosti tržišta nekretnina u regionu jugoistočne Evrope i kakve su njegove perspektive?
Kamil Kosman: Stanje je generalno pozitivno iako u zapadnoj Evropi trenutno uočavamo i izvesne negativne efekte, koji su posledica američke hipotekarne krize. Međutim, regioni centralne i istočne Evrope spadaju u najmanje pogođene oblasti, pa uticaja ove krize gotovo i da nema. Ne želim da ulazim u detalje zašto je to tako, ali vidimo da ne postoje korenite upromene u poređenju sa proteklim periodom – tržište nekretnina u čitavom regionu se i dalje stabilno razvija i raste. 
Osobina ovog regiona je izuzetna fragmentiranost tržišta, zbog čega se razlikuju pojedinačne stope i brzina razvoja, kao i početni nivo trgovanja. U svim zemljama razvoj se odvija po fazama i upravo zahvaljujući takvom kretanju prilično dobro možemo da procenimo i buduće tokove u zemljama koje su zaostale. Verujemo da će tržište nekretnina konstantno rasti barem narednih pet godina.
Iz iskustva drugih zemalja takođe smo videli da se može desiti da u tom periodu dođe doi burnog rasta na tržištu, da bi nakon toga došlo do izvesne korekcije i slabljenja. Ciklična priroda procesa je svuda ista i tu nema ničeg lošeg.
BiF: Koje zemlje pružaju najbolje uslove za izgradnju nekretnina, sa gledišta banke?
K. Kosman: Prvo moramo da napravimo razliku između banaka koje su spremne da preuzmu veći rizik i onih konzervativnog tipa. Za banke koje preuzimaju rizik najinteresantnije zemlje su Srbija, Rumunija i Ukrajina. S druge strane, centralna Evropa mnogo više privlači konzervativnije banke.
BiF: Kako je američka hipotekarna kriza uticala na zemlje EU i kako se to odražava i na jugoistočnu Evropu?
K. Kosman: Kriza sa hipotekarnim kreditima je prozrokovala velike probleme u zapadnim zemljama a biće ih još. Nedavno je i WestLB banka prijavila velike gubitke i zatražila pomoć od nemačke vlade. Što se tiče tržišta Amerike i zapadnoevropskih zemalja delim mišljenje analitičara koji kažu da se situacija smiruje a nakon prečišćavanja bilansa stanje banaka koje su imale probleme, za dva ili tri kvartala, kriza će proći. To naravno ne znači da ćemo se automatski vratiti na onaj nivo poslovanja od pre godinu i po dana, ali ne bi trebalo da postoje onako dramatični problemi. U regionu posledice mogu da osete samo međunarodni investitori, koji u mnogome zavise od finansijskih izvora iz zapadne Evrope.
Zbog veoma jake konkurencije u bankarskom sektoru u ovom regionu, banke su bile prinuđene da pružaju usluge pod veoma agresivnim uslovima. Sada to više neće biti slučaj i banke će postaviti drugačije uslove, pod kojima će risk i povraćaj novca biti povoljniji po njih.
| Što se tiče posebnih proizvoda i usluga želja nam je da ponudimo „lanac vrednosti“. To znači da je naša namera da finansiramo korporacije i osobe koje će se baviti izgradnjom stambenih nekretnina, kao i ljude koje će te nekretnine kupovati. U okviru tog lanca, u drugim zemljama smo razvili i brokersku mrežu, pa se razmišljamo o njenom skorašnjem uvođenju i u Srbiji. Ovaj koncept se pokazao veoma uspešnim i njime se lakše postiže veća vrednost, troškovi i utrošeno vreme se značajno smanjuju. |
BiF: Kakve savete biste dali našim vlastima za razvoj prometa nekretnina? Koji su potencijali Srbije?
K. Kosman: Srbija nije jedina zemlja koja ima ograničenja, poput davanja strancima zemljišta u zakup na 99 godina umesto vlasničkog lista. Ranije je u čitavoj istočnoj Evropi strancima bilo zabranjeno da kupuju bilo kakvu imovinu. Međutim, to je sada prošlost. Ovo što se sada u Srbiji dešava je u velikoj meri političko pitanje. Za mene kao poslovnog čoveka koji posluje na globalnom tržištu moj predlog je da se ukloni ovo ograničenje zato što bi onda i drugi investitori bili privučeni. Ipak, većina njih je upoznata sa situacijom pa ih to ne sprečava da ulažu.
Potencijali Srbije su veliki, pod uslovom da privreda nastavi da raste i ne dođe do značajnijih političkih previranja. Zahvaljujući visokoj startnoj poziciji Srbija veoma brzo može da dostigne nivo razvijenijih zemalja u regionu.
Trgovanje nekretninama je posao budućnosti za celokupnu centralnu i istočnu Evropu. Ove zemlje su više od 40 godina bile nerazvijene i postoji ogroman potencijal u oblasti komercijalnih i stambenih objekata. Ipak, ukoliko lokalna ekonomija ne funkcioniše, neće uspeti ni industrija nekretnina. Političari moraju da povedu računa o održivom razvoju privrede.
Tokom poslednjih petnaest godina videli smo u zemljama regiona da ekonomije mogu da funkcionišu, rast je bio mnogo veći nego u zapadnim zemljama i verujemo da će se tako nastaviti i u godinama koje dolaze.
Marko Miladinović
broj 44, jun 2008.