Ako ste u skorije vreme investirali novac u trgovanje na Berzi, možda bi dobro bilo da se preispitate da li ste počinili neki od navedenih grehova. Da li ste akcije kupovali iz srebroljublja…da li ste bili gordi dok su vaše akcije rasle…da li ste bili lenji da pratite berzanske izveštaje i blagovremeno reagujete…da li ste zavideli onima koji su zaradili više od vas….da li ste bili gnevni kada su akcije koje posedujete počele da gube na vrednosti?
Onog trenutka kada emocije nadvladaju razum i kada se tržištu kapitala pristupa nerezonski, dolazi do problema. Bilo za pojedinačnog investitora ili za tržište u celosti. Brojne metode analize tržišta i dugoročnih i kratkoročnih predviđanja cena funkcionišu prilično dobro u teoriji, ali kada dođe do prakse, postoji nešto što je nemoguće predvideti, a istorija berzanskog poslovanja pokazuje da je izuzetno bitno: psihološki faktori ponašanja ljudi. Brojni su primeri kada je psihologija ljudskog ponašanja dovela do eksplozivnog rasta ili naglog pada celokupnog tržišta, a da za to nije bilo realnog opravdanja u ekonomskom okruženju. Čak i kada konkretne promene u ekonomiji ukažu na potrebu korekcije trenda na tržištu, tj. kretanja cena pojedinačnih ili svih hartija od vrednosti, promene će se zaista dogoditi tek onda kada se u glavama ljudi promeni percepcija o stanju na tržištu – bilo da je u pitanju pozitivan ili negativan trend. Analize velikog berzanskog kraha u SAD sa početka XX veka, pokazuju da su ekonomski indikatori i vrednost dividendi pojedinačnih preduzeća bili tek u neznatnom padu ili čak samo zabeležili usporen rast, u odnosu na drastičan pad cena akcija i berzanskih indeksa.
Psihološki faktori najčešće i najviše utiču na nove investitore – one koji prethodno nisu doživeli promene na tržištu i osetili ih na svojoj koži. Najčešći primer jeste odluka investitora da ulažu u hartije od vrednosti u vreme velikog rasta tržišta. Svi zarađuju, pa zašto ne bih i ja? Upravo to je momenat kada se veliki broj »novih« investitora uključuje na tržište. Kada za samo nekoliko dana uvećate vrednost svoje investirane imovine za nekoliko procenata, lako se možete dovesti u zabludu da je tržište kapitala upravo ono što ste celog života čekali – mesto gde se kapital uvećava sam od sebe, a vaše je samo da čekate…i planirate egzotična putovanja ili opremanje kuće. Prvu negativnu promenu na tržištu možda ćete i zanemariti – uložili ste 1.000 evra, sada imate 1.200 evra, nije bitno što ste juče imali, na primer, 1.250 evra. Očekujete da će se pozitivan trend nastaviti i da ćete za nedelju dana ipak imati 1.300 evra u akcijama, kao što ste i planirali. Ipak, ukoliko se negativan trend nastavi, vrlo je verovatno da će svi neiskusni investitori početi da paniče. Želja za što bržom prodajom akcija u periodu negativne korekcije tržišta vodi još bržem snižavanju cena akcija, ponuda raste, a investitori su spremni da prodaju akcije po nižim cenama, samo da bi ih se što pre »oslobodili«, jer očekuju dalji pad tržišta. Ovaj (panični) scenario nije nepoznat, ni nov, niti na razvijenim, niti na tržištima kapitala u razvoju, kao što je domaće.
Definisati očekivanja
Šta je to što se u stvari dešava u glavama (ili srcima) investitora, onda kada psihološki faktori postanu dominantni pokretači kretanja na finansijskom tržištu. Pre svega, sam ulazak na tržište kapitala, za svakog pojedinačnog čoveka, tj. investitora, mora biti promišljen potez, zasnovan na racionalnoj odluci. Iako reči kao što su pohlepa ili kocka možda zvuče preteško, nije na odmet neprekidno podsećati da one ne bi smele da budu glavni razlozi ulaganja u akcije preduzeća. Svako ko se prvi put pojavljuje na tržištu kapitala mora pre svega odlučiti koji su njegovi razlozi investiranja, kakva su mu očekivanja, na koji rok ulaže i koji cilj želi da postigne. Možete ulagati sa željom da za kraći vremenski period steknete određeni prihod, ali ova odluka sa sobom nosi i veći rizik. Druga opcija je investiranje u hartije od vrednosti, kao alternativa štednji, gde se investiranju pristupa na dugi rok, sa željom da se ostvari najveći prinos na dugoročno uložena sredstva. Upravo ovaj vid ulaganja na tržište kapitala se kroz istoriju berzanskog poslovanja i pokazao kao najefikasniji i najbolji. Ulaganje na dugi rok neminovno donosi i povremene, kratkoročne uspone i padove na tržištu, ali i bolju zaštićenost od kratkotrajnih promena, jer je horizont posmatranja duži.
Neki od primera psiholoških faktora koji deluju na investitora prilikom ulaganja u akcije su:
Prilikom kupovine akcija, investitori očekivanu cenu određuju u skladu sa onom koju su platili kada su prvi put ušli na tržište. Ukoliko su jednu akciju platili 1.000 dinara, kada cena te akcije poraste, investitori neće biti spremni da je plate npr. 1.200 dinara, misleći da je sada skupa. To ipak ne znači da kupovina iste akcije po nešto višoj ceni i dalje nije dobra investicija, u odnosu na budući razvoj tržišta.
Ljudi preferiraju rizik u gubitku, ali izbegavaju rizik u dobitku. To praktično znači da će investitori uvek rađe izabrati »sigurniji« dobitak, a istovremeno svesnije ući u potencijalni rizik.
Investitori često mnogo više vrednuju informacije koje znaju od onih koje ne znaju. Nepostojanje svesti o pojedinim podacima ne znači da ti podaci ne utiču na kretanja na tržištu.
Navike i naučena očekivanja takođe mogu da utiču na ponašanje ljudi. Ukoliko smo navikli da od neke kompanije očekujemo negativne poslovne rezultate, najverovatnije je da ćemo vesti o njihovim uspesima samo preskočiti, ne iskoristivši na taj način, šansu u pravom trenutku. Takođe, ljudi se često odlučuju na kupovinu akcija ili obveznica samo poznatih kompanija, onih čije proizvode koriste ili onih za koje su čuli putem medija.
Gubitak mnogo više boli nego što dobitak raduje investitora. Tako, i ako ste zaradili 100% u odnosu na uloženo, velika je verovatnoća da će vas mnogo više »zaboleti« kada u narednom periodu izgubite 50% od prethodne zarade. Slično, gubitak nečega što ste imali, mnogo će vas više zaboleti od gubitka »propuštene šanse«.
Ljudi lakše prihvataju rizik kada žele da povrate nešto što su imali.
Kupovina iz pohlepe, trgovanje radi uzbuđenja, prodaja iz straha ili zadržavanje akcija zbog lenjosti, samo su još neki od psiholoških aspekata ljudske ličnosti koje se prenose i na tržište kapitala.
Iako je lekcija o delovanju psiholoških faktora na investitore jedna od onih koje je možda najlakše i najbrže naučiti, sigurno je i jedna od onih koje se najteže primenjuju – posebno na sopstvenoj »koži«. Da li ima istine u tome da najveću zaradu ostvaruju upravo trgovci koji prodaju onima koji kupuju iz pohlepe i kupuju od onih koji to čine iz straha? Neki od saveta za nastup pojedinaca na tržištu kapitala mogu se svesti u sledeće:
Pre samog ulaska na tržište potrebno je da investitor dobro razmisli i odredi koji su njegovi ciljevi investiranja. Trgovanje na dnevnom nivou, nije isto što i investiranje. Za dnevno trgovanje potrebno je stalno praćenje svih podataka i brzo reagovanje, kao i doza stručnosti, dok investiranje donosi dobit u dugom roku.
Ukoliko se neko odluči na investiranje, neophodno je da sve promene na tržištu sagledava kao deo celine. Ponekad se čak savetuje i da se promene cena ne gledaju na dnevnom nivou, već na duži rok.
Investiranje nije igra, niti kockanje. Pojedinci toga uvek moraju biti svesni.
Jedan od saveta za sve koji se prvi put uključuju jeste da prvo neko vreme promatraju tržište i promene ili čak da se oprobaju u virtuelnom trgovanju. Iako zarada ili gubitak virtuelnog novca nije isto što i realnost, ovo je ipak dobra obuka za sve početnike.
Unapred odrediti kada će se prodati akcije – bilo da dođe do rasta ili pada cene, takođe predstavlja jednu od opcija za neiskusne investitore. Na taj način, sa jedne strane, unapred će definisati koji uspeh žele da postignu ukoliko dođe do rasta cena, da ne bi prešli u pohlepu, kao i koliki gubitak su spremni da podnesu ukoliko se dogodi negativan trend.
Investitori bi trebalo da izbegavaju transakcije za koje prepoznaju da će im uključiti previše emocija – bilo pozitivnih ili negativnih.
Takođe, prepoznavanje uticaja glavnih psiholoških faktora kod sebe može dosta pomoći investitorima. Na taj način, biće svesni da su pod uticajem iracionalnih faktora i da bi odluke trebalo da zasnivaju da realnim faktorima.
Samodisciplina i strpljenje su takođe jedni od ključnih faktora uspeha investitora. Ukoliko je pojedinac došao na tržište sa željom da ulaže na dugi rok, na tržištu treba da se i zadrži.
I naravno, za svaki slučaj, nikada nemojte ulagati preko onog iznosa koji ste spremni da izgubite!
Natalija Nedeljković
broj 44, jun 2008.