Osim što u Srbiji raste broj platnih kartica, u porastu je i broj njihovih zloupotreba. Kriminalci, zbog uvođenja visokih standarda u prometu karticama u evropskim zemljama, polako se sele na Balkan. U poređenju sa 2006. kada je zabeleženo 180 zloupotreba kartica, u prošloj godini taj broj je porastao je za više od 50 odsto, tako da je tokom 2007. registrovano blizu 350 slučajeva falsifikovanja platnih kartica.
Broj zloupotreba platnih kartica u Srbiji je poslednjih godina drastično porastao i predstavlja veliku opasnost kako za klijente banaka, tako i za same banke – kaže za „Biznis i finansije“ Srđan Savić, direktor Odeljenja platnih kartica u „Unikredit banci“. Različiti su vidovi zloupotrebe kartica, a njihovim korisnicima savetuje se oprez prilikom korišćenja. Dešavalo se da uz pomoć čitača kartica kriminalci preuzimaju podatke sa magnetnog zapisa na tuđoj kartici (takozvano „skimovanje“), a da zatim tim istim aparatom to stavljaju na novu karticu i dok se ne otkriju troše novac sa računa, dokle ga ima..Česte su zloupotrebe izazvane i nepažnjom korisnika prilikom podizanja novca na bankomatu. Kriminalci su izmislili „štipaljku“ takozvanu libansku klopu, koja služi da zaglavi karticu. U takvoj situaciji nikako ne treba prihvatiti pomoć „ljubaznog sugrađanina“. Takođe, prilikom ukucavanja PIN koda – identifikacionog broja, treba dobro osmotriti da neko iz blizine ne gleda u PIN kod koji se kuca. U Beogradu se čak desilo i da su se na bankomatima jedne banke postavljali „skimovi“ i mikrokamere za skidanje PIN koda.
„Zaposleni redovno prate transakcije klijenata kako bi uočili eventualne nepravilnosti u upotrebi kartica. Uz pomoć unapred zadatih parametara na samom autorizacionom sistemu banke primaju takozvane „alert“ fajlove koji rade monitoring transakcija koje je klijent izvršio, a čije slanje inicira kršenje bilo kog od unapred zadatih parametara za monitoring.
Odeljenje kartica prima ovakva obaveštenja u slučaju da je klijent u toku dana pokušava da premaši dozvoljeni limit podižući veću sumu gotovine ili plaća robu i usluge preko dozvoljenog limita, kao i ako su transakcije vršene u kratkim vremenskim intervalima u mestima koja se nalaze na velikoj udaljenosti“, objašnjava Savić.
Nakon primanja „alerta“ kontaktira se klijent putem telefona ne bili se proverila validnost transakcija, odnosno iznos i mesto njenog izvršenja. Ovaj vid zaštite se pokazao kao veoma efikasan jer ukoliko se utvrdi da klijent nije vršio transakcije, kartica se blokira istog trenutka a klijentu se izdaje nova.
Slično je i u „Volks banci“, gde banka obavlja monitoring transakcija kartica i poziva sve korisnike sa „sumnjivim“ transakcijama. Građanima je na raspolaganju i kol centar za proveru i eventualnu blokadu kartice.
„Prilikom potpisivanju ugovora o korišćenju kartica, klijentima se daju i bezbedonosna uputstva, a koja su objavljena i na sajtu banke i ažuriraju se po potrebi.Takođe, važno je i da klijenti sami određuju dnevne bezbedonosne limite, pa kartica može biti korišćena samo do iznosa limita koje korisnik odabere. Građanin dobija SMS obaveštenje o izvršenim transakcijama, pa tako u slučaju zloupotrebe klijent dobija SMS poruku i odmah može da blokira karticu. Banka šalje i izvode po kartici e-mejlom za proveru zaduženja računa kartice“, kaže Nenad Vasiljković, direktor Odeljenja platnih kartica u „Volks banci“.
U „Rajfajzen banci“ ističu da je broj zloupotreba kartica do sada bio minimalan. Uglavnom se radilo o gubitku ili krađi kartice prilikom čega su klijenti odmah po dobijanju prve SMS poruke o transakciji koju nisu sami napravili, pozivajući kol centar banke koji je non-stop dostupan. Upravo, to je jedan od načina da se vlasnik kartica zaštiti od zloupotrebe. Naime, banka posle obavljene svake transakcije klijenta banka šalje obaveštenje putem SMS-a. Na taj način korisnik je u prilici da brzo reaguje i pozivom kol centra banke blokira karticu.
Ipak, i pored svih mera opreza, dešavaju se prevare. U prošloj godini, prema podacima MUP-a, registrovano je 342 slučaja falsifikovanja platnih kartica.
„Klijenti se redovno savetuju da treba da čuvaju i da nikome ne daju svoj PIN kod, da stalno imaju karticu u posedu, da ne drže na istom mestu PIN kod i karticu, kao i da je nikome ne pozajmljuju. Savetujemo građane i da prilikom plaćanja računa u restoranima zahtevaju da se plaćanje izvrši pred njima, odnosno da je ne gube iz videokruga, kao i da pri podizanju novca na bankomatima obrate pažnju na izgled bankomata i ako im se bilo šta učini sumnjivim, ili da odstupa od uobičajenog, odmah pozovu banku“, naglašava Srđan Savić iz „Unikredit banke“.
Sve rasprostranjeniji vid zloupotrebe kartice je vezan za kupovinu roba i usluga preko Interneta. Za prevaru je često dovoljno imati broj kartice i njenu validnost (datum isteka kartice) a ukoliko su svi ovi podaci dostupni, kartica se može lako zloupotrebiti.
„Podaci o kartici se mogu pribaviti popularno nazvanim „Phishingom“, koji je poslednjih nekoliko godina najpopularniji način pribavljanja podataka. Ovaj vid zloupotrebe navodi klijenta da oda informacije iz različitih razloga. Na primer klijent se obavesti da je dobio na lutriji i da je neophodno da unese određene podatke kako bi podigao novac. Ili, građanima stigne e-mejl upozorenja od „banke“, pri tom to mejl sa lažne adrese, da će ugasiti njegov račun ako u najkraćem mogućem roku ne dostavi određene podatke“, objašnjava Srđan Savić.
Naš sagovornik upozorava i na još jedan, poseban vid prevare putem Interneta takozvani „Pharming“.U tom slučaju klijent je pri poseti sajta banke ili neke druge finansijske institucije direktno usmeren sa originalnog sajta na lažni. Pri otvaranju lažnog sajta od klijenta se traže podaci, isti kao i kod „Phishinga“, koji su neophodni da bi se kartica zloupotrebila.
Upravo iz ovih razloga, poseban oprez potreban je prilikom kupovine na Internetu, a naročito treba obratiti pažnju kojim Web sajtovima se pristupa i gde se ostavljaju podaci o platnoj kartici. Preporučuje se kupovina na renomiranim Internet prodavnicama koje su prepoznate kao pouzdane i iza kojih jasno stoji ime kompanije koje su u stanju da ispune objavljene uslove kupovine tojest naručivanja. Time se garantuje isporuka prodate robe ili usluga.
– Osim toga, neophodno je obratiti pažnju da strana na kojoj se unose podaci o platnoj kartici bude zaštićena (https protokol) i digitalno potpisana sertifikatom izdatim od strane nekog međunarodnog priznatog Sertifikacionog tela, na primer Thawte, VeriSign… Najnoviji tehnički standardi razvijeni od „MasterCard“ i „Visa““ sistema – 3D SECURE značajno povećavaju sigurnost i poverenje u onlajn kupovinu onemogućavajući najčešće vidove zloupotrebe u smislu neautorizovanog korišćenja platne kartice od neovlašćenih osoba. Ukoliko se na Internet prodajnom mestu pojavljuju registrovane oznake „SecureCode“ i „Verified by VISA“, znači da se radi o legitimnom trgovcu koji garantuje sigurnost i pouzdanost plaćanja – ukazuje Sejad Šehić, direktor Odeljenja za platne kartice „Banke Inteza“.
Treba, kako kaže Šehić, izbegavati manje i nepoznate Internet prodavnice koje nemaju izgrađenu reputaciju. Posebno je neophodno obratiti pažnju na objavljene uslove kupovine i opšte uslove sa kojima se korisnik saglasi pre obavljanja plaćanja.
|
Saveti
|
Danijela Milosavljević
broj 40, februar 2008.