U Evropskoj uniji, ali i u međunarodnim finansijskim institucijama se poslednjih dana sve češće govori o tome da bi bivše socijalističke zemlje u srednjoj i istočnoj Evropi mogle da budu sledeća velika žrtva globalne ekonomske i finansijske krize, objavljuje BBC u svojoj analizi mogućeg razvoja globalne krize.
Sumorni scenario, po kojem pad izvoza i pad privredne aktivnosti u istočnoevropskim zemljama dovodi do pada njihovih valuta u odnosu na evro, dovodi i do bankarske krize, Naime, i privreda i građani dosta su se zadužili u evrima i švajcarskim francima, a otplaćivanje tih kredita slabljenjem valute postaje sve skuplje.
I u Srbiji i izvan nje je, čini se opšteprihvaćeno tumačenje da su banke koje posluju u Srbiji u boljoj poziciji da prebrode tu krizu ako do nje dođe, ali je u drugim istočnoevropskim zemljama rizik ozbiljan, pa se to pitanje u Berlinu u nedelju našlo i na dnevnom redu sastanka lidera najvećih zemalja EU.
Britanski premijer Gordon Braun je tako, između ostalog, ukazao na to da je zemljama srednje i istočne Evrope potrebna hitna finansijska pomoć. Međutim, da li Zapad može da pomogne, i kako?
Timoti Eš je stručnjak za zemlje u razvoju u jednoj od najvećih britanskih banka – Royal Bank of Scotland (RBS). Na pitanje šta to ugrožava bivše socijalističke privrede, on za BBC kaže: „Najveći problem je ogromni spoljni dug privatnog sektora u tim zemljama. Njihove privrede su se jako brzo proširile u poslednjih desetak godina – dogodila se i ogromna ekspanzija banaka u kojoj se i suviše mnogo ljudi isuviše mnogo zadužilo. Nažalost, banke su danas manje spremne da produže te kredite, a posledica toga je da puno zemalja u regionu sada ima probleme sa vrednošću svojih valuta i deviznim rezervama.“
Eš za BBC kaže da je problem pogoršan time što zapadne banke koje su otvorile filijale na istoku prosto moraju da smanje obim posla u istočnoj Evropi, jer na Zapadu vlada nestašica novca – a davanje kredita na istoku je postalo riskantnije nego što je bilo: „Austrija je, na primer, izložena rizicima u istočnoj Evropi u ukupnoj vrednosti od 70% svog brutonacionalnog proizvoda. Slično tome, Švedska je izložena rizicima u vrednosti od 80 milijardi dolara u baltičkim državama. Kako privrede tih zemalja budu propadale, tako će aktiva podružnica zapadnih banaka u tim državama biti sve manja. To znači da će te podružnice u istočnoj Evropi morati da budu rekapitalizovane, što se automatski negativno održava na njihove centrale na Zapadu.“
BBC-jev sagovornik kaže da je veoma teško videti kako bi Zapad, u postojećim okolnostima, mogao efikasno da pomogne ekonomskoj stabilizaciji srednje i istočne Evrope: „Imali smo nekoliko programa Međunarodnog monetarnog fonda u regionu. Letonija, Mađarska, Srbija i Ukrajina su sve dobile finansijsku pomoć Fonda. Međutim, problem je u tome što ti programi nisu stabilizovali privrede tih zemalja. Istovremeno i na žalost, strani investitori i banke iznose kapital iz regiona kako bi smanjili rizik kojem su tamo izloženi. Dakle, jasno da je tim zemljama sada neophodna finansijska pomoć, dok u Evropskoj uniji postoji sve manje volje da im da te pare“, navodi Timoti Eš.
On kaže da su statistički podaci o padu brutonacionalnog dohotka, industrijske proizvodnje i izvoza u većini istočnoevropskih zemalja vrlo zabrinjavajući, i izražava bojazan da bi to moglo da dovede ne samo do ekonomske, nego i do političke destabilizacije tih država. „Ne znamo kako će sve ovo da se završi i sa kakvim implikacijama. Poslednjih deset godina bio je period neprekidnog rasta i povećane trgovine, u kojem je proces približavanja Evropskoj uniji doprineo političkoj, socijalnoj i etničkoj stabilizaciji ovih zemalja. Sada, kada su stvari krenule u suprotnom pravcu lako bi moglo da dođe ne samo do socijalnih, već i međuetničkih nemira“, kaže Eš za BBC.