Kad listate jedan od najpoznatijih dnevnika na svetu, neminovno se nađete u situaciji da ga uporedite sa domaćom štampom. Evo nekoliko vesti koje su bile posebno interesantne tog dana.
Već na trećoj strani London Tajmsa koji je izašao u subotu, šestog oktobra, možete naći još jedan primer trgovačke snalažljivosti. Preko čitave strane novinar ispituje ispravnost kampanje renomiranog engleskog lanca robnih kuća kozmetike, famoznog Butsa, prilikom izbacivanja na tržište jednog novog i potpuno jedinstvenog preparata za negu lica koji, ne samo da «nežno obnavlja kožu i čini je mekšom, već sa sigurnošću ne izaziva alergijske reakcije». Dotični preparat košta 3,99 funti za 125 ml, odnosno 31,92 funti za litar. I sve bi bilo savršeno u redu, da jedan jedini njegov sastojak, za one koji uspevaju da pročitaju sitna slova ispisana na poleđini ambalaže, nije – obična voda.
Glasnogovornici Butsa priznali su da je proizvod zaista stoprocentno destilovana voda («piješ vodu kao vo, ne znaš šta je ha-dva-o!»), upakovana sa izuzetno finim raspršivačem, kao i da prilikom njenog plasmana na tržište nisu prekršili nijedan zakon. I stvarno, prema Zakonu Saveta Notingemšajerske oblasti, gde je sedište Butsa, kaže se da su «mušterije slobodne da plate robu koliko im savest nalaže, sve dok je njen sastav uredno označen».
Bunt potrošača bio je uzaludan, a njihova radoznalost uspešno je naplaćena. U istom broju novina, nekih četrdeset strana kasnije, nalazi se veliki oglas Butsa, sa slikama najnovijih i najekskluzivnijih preparata, među kojima je i ozloglašeni «magični sprej».
Ljuta kraljica i neodgovorni tata
Ipak, afera koja je digla najviše prašine tih dana i zbog koje je i jedan od urednika prvog kanala televizije BBC časno dobio otkaz, tiče se kraljice lično. Bivši tv producent Piter Finčam pustio je u program netačno montiran materijal kraljičinog razgovora i fotografisanja sa novinarkom Ani Lajbovic. Naime, na kraju priloga «krunisana glava» je prikazana kako ljutito odlazi sa fotografisanja, okružena svojim ađudantima. Međutim, zbog zgusnutog rasporeda, ona je žurila da stigne na vreme na zakazani intervju. Da li se zaista desila greška prilikom montaže, pa još slučajna ili namerna, nije više ni toliko bitno. Jedna glava je pala, i to urednikova, odmah nakon žustre reakcije kraljičinog osoblja zaduženog za odnose sa javnošću. Posle ovog nemilog događaja kolege gospodina Finčama davale su izjave u njegovu korist, kako je radan i vredan, kako je odan i častan, i kako bi svi oni na njegovom mestu postupili na isti način i povukli se sa svog radnog mesta jer, uprkos svemu, tradicija mora da se poštuje pa neka bog sačuva kraljicu.
Najneverovatnije od svega tek dolazi, posle stranica posvećenih poslednjem danu Dodija Al Fajeda i princeze Dajane, a pre čitavog dodatka ispunjenog najraznovrsnijim oblicima sudokua i ukrštenih reči – vesti iz crne hronike. Njih skoro i da nema. Odnosno, tu je jedan naslov, koji glasi: «Muškarac je šetao decu pored železničke pruge». Pored kratkog teksta objavljena je i mutna slika koju je napravio neki slučajni prolaznik. Na njoj se vidi čovek sa rancem na leđima kako drži za ruke dve male devojčice i vodi ih skoro dva metra pored tračnica. Iako ste možda već pomislili da je neki pedofil u pitanju, deca su mirna, a čovek na slici je skoro sigurno njihov otac. Narednik Dejv Menion iz Britanske policije transporta izjavio je tom prilikom kako je ponašanje ovog roditelja izuzetno neodgovorno i da je potraga za njim uveliko u toku. Kazna za prelazak preko pruge na neoznačenom mestu iznosi okruglo hiljadu funti. I sad, čovek mora da se zapita. Koliko god ova situacija podseća na totalni nadzor, velikog brata i orvelovsku utopiju, ipak bismo voleli da naša crna hronika makar jednom bude takva.
Marko Miladniović
broj 37, novembar 2007.