Pošto su okončana dva najveća rata u ljudskoj istoriji, došlo je do ekonomskog napretka, dekolonizacije, ujedinjavanja Evrope, ali i do hladnog rata i trke u naoružanju. Pedesete su zaslužne i za ogromne naučne i inovativne prodore, ali i za pripremanje terena za revolucionarne šezdesete.
Pedesetih, Amerika je doživela ekonomski preporod. Velike kuće sa fino potkošenim travnjacima, automobili i skladna porodica postale su paradigma amerčkog načina života. Kako visok standard prati i povišen natalitet, ova zemlja doživela je pravi baby boom. Jedno istraživanje iz ’64-te pokazuje da je tada 40% Amerikanaca bilo mlađe od 20 godina. Ove generacije će kasnije biti aktivisti hipi pokreta. Paraleleno sa porastom stanovništa pojavljuje se veoma popularna knjiga (prodata u 30 miliona primeraka), u kojoj dr Spok savetuje mlade majke da kroz odgoj deci ne nanose traume stegama, da podstiču samostalnost i inicijativnost. Čitava jedna generacija odrasla je po novim principima – deca više nisu potpuno potčinjena roditeljskoj volji, ona imaju slobodu da donose odluke. Osim toga, simbol mačo filmskog heroja koji spašava naciju ili neku lepoticu, zamenjen je antiherojem, miljenikom masa, Džejmsom Dinom, izrazom društvenog nezadovoljstva. Proboj džez muzike poklapa se sa pojavom lidera koji se zalažu za bolji položaj crnaca u američkom društvu. S druge strane, Elvis Prisli i rokenrol pridobijaju sve širu publiku, a poruke koje šalje stižu u sve domove u razvijenom svetu. Ostaće zapamćen po tome što je probio rasne, muzičke i seksualne granice i spojio crnu i belu muziku.
Pomenuti događaji išli su na ruku krojenju drugačijeg poimanja kapitalističkog društva. Međutim, najveći uticaj imali su zapravo literalni stvaraoci. Oko nekih od njih, poput Džeka Keruaka i Alena Ginsberga, formirale su se zajednice istomišljenika, a u centru hipi revolucije – San Francisku, pravljeni su i teritorijalni kvartovi u kojima su živeli sledbenici ovih pisaca. Oni su preteča hipi pokreta, takozvana beat generacija. Prelomnim trenutkom u novom odnosu prema potrošačkom društvu može se smatrati 1955-ta, kada je Ginsberg javno čitao svoju poemu Howl (Urlik) i time izrazio svoj politički bunt, ali i tendenciju oktetanja čulnim užitcima, uglavnom kroz seks ili konzumiranje droga. Rame uz rame sa Ginsbergom kao preteča hipi revolucije stoji Markuze, koji je iste te godine objavio knjigu Eros i civilizacija. Sažeto, Markuze je kritikovao potršačko društvo i predlagao načine na koji bi ono moglo biti ukinuto. Koliko je njegov uticaj na nekonformističku omladinu bio veliki govori jedna karikatura iz časopisa Realist, u kojoj su nacrtana dva hipika, a u oblačku iznad jednog od njih stoji izjava „Rekao sam ti da sumnjaš u sve, ali nikada nemoj sumnjati u Markuzea“. Na temelju njihovih ideja nikli su oni pokreti koji su digli „revoluciju“ u narednoj deceniji.
Obnova
Pedesete se u zapadnom svetu smatraju izraženo materijalističkim dobom i težnjom za uzdizanjem posrnule privrede. Ideološki, ovo je vreme jedinstvene polarizacije sveta, borbe između dve sile i utrke koja će od njih nekome nametnuti svoju filozofiju. Koliko god pitanja da se rešavalo, uvek su se nametala nova. Početkom pedesetih Evropa je pokušavala da revitalizuje svoju ratom opustošenu privredu. Uz entuzijazam radnika ruševine su doziđivane, industrija je postavljana na noge, nazirao se kraj muka. No, i dalje je dolazilo je do sitnih čarki. U ovoj situaciji, podstaknute Sueckom krizom, evropske zemlje su 1957. godine potpisale Rimski sporazum koji je ustanovio zajedničko tržište. Tako je nastala Evropska ekonomska zajednica, a glavni problemi koje je trebalo da reši bili su uspostavljanje konsenzusa o mešovitoj privredi na zajedničkom tržištu, nemačko pitanje i strah od Sovjestkog bloka, koji se činio veoma moćnim. Najveća socijalistička sila je iste godine lansirala Sputnjika, i time privremeno dokazala svoju nadmoć u oblasti svemirskih istraživanja. To je podstaklo razvijene zapadne zemlje na takmičenje u industrijalizaciji, razvoju tehnologija, ali i naoružanju. Smatra se da je polovina prošlog veka zlatno doba socijalne države u Britaniji. Nemačka je postala zemlja ekonomskih čuda, tako je i nazvaše – Wirtschaftswunder. Rečju, svi su se trudili da oporave privredu, koliko iz straha od socijalista, toliko i iz realne potrebe. Rezultat je bio ohrabrujući – do 1955. sve evropske zemlje prevazišle su predratni nivo proizvodnje.
I tako, dok su u uzavrelosti hladnoratovskog takmičenja sile razmenjivale udarce, zemlje trećeg sveta su se budile. Libija se izborila za nezavisnost 1951-ve, a njenim stopama krenule su i Sudan, Maroko, Tunis, Gana itd. U Latinskoj Americi odmeravale su snagu vladajuće ideologije Sovjeta i SAD-a. Region je cele dekade bio destabilizovan, a stvari su se donekle rasčistile kada su se određene države priklonile „prijateljskijim“ narodima. Na kraju decenije, Fidel Kastro je došao na vlast u Kubi, a ostatak priče svi znamo.
Neki od izuma
|
Napredak
Azija je međutim, bila pravo otkrovenje. Neverovatan privredni rast kom smo danas svedoci, počeo je zapravo kroz posleratnu izgradnju. Najslikovitiji primer je Japan.
Kako su 1945-te zapadni izveštači opisivali, Japan je bio zemlja razorenih kuća, gladnog naroda i uništene industrije. Američki automobili bili su nedostižan san, simbol statusa. Ko je mogao da nasluti da će danas tzv. ’’Japanci’’ biti prodavaniji u Americi od automobila domaće proizvodnje? Elem, ova zemlja osmislila je sistem koji je reanimirao privredu i koji su mnogi ekonomisti u šali zvali Japan ad. Pedestih godina na vlast u ovoj zemlji dolazi Liberalno demokratska partija i uspostavlja „sistem 1955“ – gvozdeni trougao birokrata, biznismena i političara. Ideja je bila podupreti proizvođače na štetu potrošača, kroz visoke cene. Ovaj način prilagođavanja ponude i tražnje nazvan je Đuku čozej, a sprovodilo ga je Ministarstvo međunarodne trgovine i industrije (MMTI), tako što je određivalo cene, uvozne kvote, standarde kvaliteta, tumačilo promene na svetskim tržištima u cilju oblikovanja pravila za unutrašnje organizovanje industrije, obezbeđivalo da „preterana“ domaća konurencija ne naruši snagu potrebnu japanskim firmama da bi bile konkurentne u inostranstvu i sl. Mučan i dugotrajan posao urodio je plodom – danas Japanci za dobre pare prodaju zapadnjacima svoje poslovne strategije i filozofije.
Što se tiče inovacija, a posebno istraživanja svemira, pedesete su doba udarnih otkrića. Pomenuli smo već da je hladnoratovsko nadmetanje dovelo do svemirske trke između dve super sile, te da su 1957. godine Rusi lansirali Sputnjik, a godinu dana kasnije Amerikanci Explorer 1. Ne mogavši da dozvole prednost velikom protivniku, Rusi su naredne godine svetu prikazali prvu fotografiju mesečeve površine. Ova trka se nastavila kroz šezdesete.
Na drugom polju, u zemaljskim tehnologijama, Amerikanci su dobili bitku. Najrevolucionarnija stvar ovog vremena bio je tv aparat. Televizori su se brzo širili po severnoameričkim domaćinstvima, a tvorci programa su odmah ugrabili novu šansu za zaradu. Zvezda je stvorena. Tv je zadobio i ljubav ostatka sveta, jer 1951-ve emitovan je prvi transkontinentalni program. Samo godinu dana ranije javnost je obradovana njegovim veličanstvom daljinskim upravljačem. No, nisu samo Rusi i Amerikanci bili inovativni. Ceo svet je uleteo u trku, svi su se trudili da proizvedu, da zarade, da prodaju drugima. I dok su oni koji su u posleratnim godinama zaveslali jače danas razvijeni, mi polako počinjemo da shvatamo ovaj koncept sada, u 21. veku.
Marija Dukić
broj 50/51, decembar 2008./januar 2009.