Za razliku od nekih davno prošlih vremena, kada su naši preci retko komunicirali sa nekim drugim osim sa svojim ukućanima, danas je lako, direktno ili indirektno, komunicirati sa pedeset ljudi odjednom.
Tehnologija je uvek služila komunikaciji. Može se reći da tehnologija unapređuje komunikaciju i da su u odnosu korelativnosti. Naravno, reč je o širem smislu tehnologije, a ne samo kompjuterima i telekomunikacijama, jer je otkriće pisma, glinenih pločica ili papirusa, takođe tehnološki skok kao industrijska ili informaciona revolucija.
Do pojave prvih pisanih izvora, komunikacija se odvijala verbalno. Onda su se pojavili mitovi, koji su takođe služili za komunikaciju, ali ovog puta u širinu, ka većem broju ljudi. Sadržali su moralne pouke i bili su preteča prvih zakona.
U starim, ali uređenim, civilizacijama masovna direktna komunikacija se odvijala na trgovima, tj. forumima ili agorama, ili pijacama. Ljudi je bilo manje i živelo se sporije.
Danas se živi brzo, a može se reći da je savremena komunikacija osnov današnjeg života. Tehnološki napredak, koji nije zaobišao ni Srbiju, doveo je do toga da svako od nas može uputiti neku poruku ili razmeniti mišljenje sa veoma velikim brojem ljudi, u zavisnosti od svog raspoloživog vremena. Drugim rečima, dostupnost komunikacione tehnologije, čini da naš život bude još brži.
Telefon i to onaj pod nazivom „stabilni“ ili „fiksni“ i dalje je osnov komunikacije između dve jedinke. Na poslu ili u kući, svi koji žele da se ispričaju uglavnom se zovu na fiksne telefone, valjda i zbog osećaja držanja masivne slušalice u ruci koji, složićemo se, ima svoje čari. Cena takođe igra bitnu ulogu, ali ne i presudnu. Od Aleksandra Bela do danas, mnoge stvari su se izmenile, ali ljudi i dalje vole da pričaju i da se ne gledaju u oči.
Mobilni telefon je revolucija sam za sebe. Ako kojim slučajem niste dostupni, onaj ko vas je zvao pomisliće da ga izbegavate ili da vam se nešto desilo, a o ljubavničkoj ljubomori ne treba trošiti reči. Zavisnost mladih generacija od ove sprave je zadivljujuća. Ovakav telefon je očigledno budućnost komunikacije i kompanije se trude na on postane veoma širok pojam. Tako, danas ono „telefon“ može da bude i čist višak, budući da ova sprava služi i kao kapija ka internetu, ali još i kao navigator, beležnica, muzički plejer, igračka konzola i još dosta toga što se pojavilo ili će se tek pojaviti kao sastavni deo vašeg džepa.
Kratke tekstualne poruke, oličene u skraćenici SMS, iako su vezane za mobilni telefon, opet pokazuju jedno: da pisani vid komunikacije nikada neće izumreti već samo menja medij i prilagođava mu se. Setite se da kada su poruke bile skupe, koliko se ljudi trudilo da formuliše jednu poruku u samo 160 karaktera, koliko ih ima jedan SMS. Možda ovo i nije tvorevina modernog doba. Nemamo pouzdanih podataka, ali je sasvim moguće, da su se nekada davno ljudi gađali glinenim pločicama i tako razmenjivali poruke na daljinu.
Ovo su, dakle, stvari koje su nam dostupne, recimo, na svakom mestu i uvek. Ako se kojim slučajem grejete na alternativni način, tj. ložite „smederevac“, verovatno prilikom cepanja drva za isti u svom džepu imate mobilni telefon. Situacija se bitno menja kada u svom domu ili kancelariji imate onu sablasnu spravu „ne-pipaj-da-nešto-ne-pokvariš“ koju na srpskom zovemo računar.
Revolucija ili kako ubiti romantiku
Kompjuteri su doneli još jednu revoluciju samom činjenicom da su umreženi. Iako su vidovi umrežavanja razni, danas je internet ono glavno, a na njemu je širok spektar načina kako se možete obratiti nekome. Možemo ih podeliti na javne i privatne.
Javni su pre svega forumi. Da li su opšteg ili užeg tipa, nebitno je. Smisao ovakve komunikacije je polemika između članova određene zajednice, koja neretko broji i hiljade ljudi. Indirektno i mnogo više, ako računamo ljude koji forume prate, ali na njima ništa ne pišu, ili one koji zalutaju tražeći nešto putem svog omiljenog pretraživača.
Blogovi su sada veoma popularan vid komunikacije, a zavisno od toga koliko ste zanimljivi, toliko ćete biti i popularni. Blog je vrsta javnog on-line dnevnika, ima ih bezbroj i interaktivnost se, između ostalog, ostvaruje mogućnošću komentarisanja svakog zapisa.
Treba pomenuti i tzv. mikro blogovanje, oličenog u sajtovima poput Twitter-a. Najlakše ga je opisati kao tvorevinu između bloga i SMS-a, s obzirom da je ograničenje poruke 140 karaktera, ali je za razliku od SMS-a, javnog tipa.
Društvene mreže su nešto između javnog i privatnog načina komunikacije, jer objedinjuju od svega po malo. Cilj sajtova ove vrste je da vas zadrži kao korisnika, pre svega, nudeći vam opcije galerija fotografija, bloga, lične komunikacije, četa i slično. Radi po principu dozvola oličenih u „prijateljima“ koje dodajete na vašu listu. Kada neka osoba postane vaš prijatelj, ona može videti sve dostupne podatke o vama i vice versa.
Privatni vid komunikacije je pre svega e-mail. Elektronska pošta je osnov pisane internet komunikacije, kao što je telefon osnov verbalne komunikacije, ne računajući komunikaciju „oči u oči“. Stari, dobri, e-mail se još uvek drži i odoleva zubu informatičkog vremena, iako sve manje ljudi nekome piše privatne e-mailove, kao što ljudi više ne pišu pisma rukom.
Četovanje nije pripadnost četi u vojno-formacijskom smislu, već razmena privatnih poruka, uglavnom kratkih, u realnom vremenu. Za to se danas uglavnom koriste instant mesindžeri. Na vašu listu kontakata možete dodati neku osobu i zavisno od toga da li je na vezi ili nije, komunicirati sa njom ili razmenjivati datoteke. Polako gubi prednost u odnosu na društvene mreže, ali verovatno se ovakav vid komunikacije neće iscrpeti, već preformulisati.
Iz mesindžera koji služe četovanju razvio se i VoIP način komunikacije. Može se uprošćeno reći da je to „internet telefonija“. Radi po sličnom principu lista kao i obični mesindžeri namenjeni četu, sa mogućnošću komunikacije glasom. Analogno je telefonu, a popularnost leži u ceni razgovora.
Odjedared, pedeset
Iz ovog konglomerata javnog i privatnog načina komunikacije, možemo zaključiti da je komunikacija sa minimum pedeset ljudi dnevno – neminovna. Ako isključimo komunikaciju „oči u oči/usta na uvo“, a uzmemo u obzir poslovne i privatne kontakte putem savremenih i udaljenih načina komunikacije, lako je svesti brojku. Retko ko, čak i u Srbiji, ko pripada srednjem dobu ne komunicira na neki od ovih načina. Prijatelji sa mreže koji čitaju vaše statusne poruke ili prate vaše aktivnosti, retko su u broju manjem od 30. Dodajmo tome prepiske elektronskom poštom sa filtriranim spam porukama, četovanje na bilo koji od navedenih načina i slanje SMS poruka, eto broja blizu naše cifre. Telefoni, kao osnova komunikacije dopunjuju ili nadaleko premašuju pomenutu brojku. U slobodnom vremenu možete se posvetiti nekom forumu, a ono što tamo napišete, verovatno će pročitati bar deset ljudi u roku od sat vremena.
Kada bi svemu navedenom dodali i uobičajenu komunikaciju, što bi se reklo – pravi život, rezultat bi bio drugačiji, jer ako ste član četvoročlane porodice, neminovno je da komunicirate sa bar dvoje dok ne krenete na posao „jer onaj mlađi spava do podne“. Samo očijukanje sa drugim vozačima automobila ili putnicima u autobusu u smislu „vidi kako ovaj vozi“ može se svesti na komunikaciju.
Tehnologija nam je donela mogućnost da brzo komuniciramo i da fizička udaljenost od sagovornika nije prepreka čak ni za gledanje u oči. Diskutabilno je koliko nam je sve to potrebno i da li smo nekada mogli bez nekih stvari koje se sada podrazumevaju. Oni koji imaju drage osobe na velikoj udaljenosti su svakako srećni, međutim, moramo se paziti hiperprodukcije „dragih osoba“, jer one mogu biti još jedan razlog što vikend provodimo ispred kompjutera, a ne u prirodi ili porodici.
Uroš Nedeljković
broj 50/51, decembar 2008./januar 2009.