U Rojtersovoj analizi o problemima sa kojima se suočavaju privrede jugistočne Evrope, Hrvatska se ističe kao jedina zemlja koja za sada nema potrebu za zajmom od Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), zahvaljujući koracima koje do sada preduzela u približavanju EU.
U slučaju BiH, MMF će morati da interveniše kako bi se osigurala kakva takva fiskalna stabilnost u situaciji kada slaba centralna vlast nastoji da uravnoteži interese dve autonomne vlade, Federacije BiH i Republike Srpske. I crnogorske vlasti su najavile mogućnost da se obrate MMF-u za pomoć u slučaju da privredni rast padne na nivo od 2 ili manje od 2 odsto, dok će Srbija novi krug pregovora s MMF-om započeti 15. ili 16. marta, kada će se razgovarati o zameni odstojećeg aranžmana vrednog 520 milona dolara novim trogodišnjim programom vrednim čak 2,5 milijardi dolara, ističe se u članku.
Nakon što je prošle godine istekao trogodišnji aranžman s MMF-om, Makedonija je najavila da nema potrebe za novim ugovorom, sa čim se ne slažu ekonomski analitičari koji procenjuju da je u aktuelnoj situaciji novi aranžman sa Fondom neophodan. Albanija se nije obratila MMF-u za konkretnu finansijsku pomoć, ali su joj stručnjaci Fonda preporučili da ukoliko dođe do ekonomskog pogoršanja stegne budžetska izdvajanja i pomoću fleksibilnog kursa apsorbuje šok do kojeg bi moglo da dođe. Istovremeno, albanska vlada je donela odluku o pozajmici od 250 miliona evra kroz izvore nemačke Dojče banke i grčkeAlfa banke, radi finanisranja investicija u javnom sektoru.
Rojters podseća da je MMF sredinom februara objavio izveštaj u kome je, između ostalog, analizirana ekonomska situacija na području Balkana i izneto upozorenje o rastu makroekonomske ranjivosti privreda u regionu, zbog čega bi nedostatak novog aranžmana o zajmu predstavljao gubitak važnog temelja za makroekonomsku stabilnost.