Iako je 15. oktobra 2008. novi vrhovni pravni akt Vojvodine stigao u republički parlament, još se ne zna da li će ga i kada Beograd aminovati. U vojvođanskom parlamentu samo četvrtinu poslanika čine oni iz stranaka kojima Evropa nije ni na kraj pameti. Za Predlog statuta Vojvodine glasalo je 89 poslanika vladajuće koalicije, dok su Srpska radikalna stranka i Demokratska stranka Srbije bile protiv. Partija Vojislava Koštunice je podnela 68 amandmana, ali nijedan nije prihvaćen, dok je od 34 radikalnih amandmana prošao jedan. U parlamentu Srbije odnos evropskih i drugačijih snaga nije tako očigledan.
Komedijant slučaj je sredio da se statut usvoji na 20-godišnjicu “jogurt revolucije” – uvertiri ukidanja autonomije Vojvodine, kada su vlast preuzeli vojvođanski “mladi, lijepi i pametni” od kojih polovina sada čami po beogradskim ili haškim kazamatima. Post-miloševićevi državotvorci strepe da posle “srpske Sparte”, Srbija ne ostane i bez “srpske Atine”.
Statut pretvara Izvršno veće APV u “pokrajinsku vladu”, dodeljuje pokrajini pravo da utvrđuje ravničarski grb i zastavu, reguliše osnivanje institucije pokrajinskog ombudsmana (koga je, uzgred, uvela pre Srbije) i Vojvođanske akademije nauka i umetnosti. Statut definiše i pravo pokrajine na imovinu i izvorne prihode, omogućava formiranje razvojne banke Vojvodine, osnivanje pokrajinskih javnih preduzeća. Pokrajini se dodeljuje i pravo na otvaranje predstavništva u EU.
Nizvodno, opozicija tvrdi da statut dokrajčuje Srbiju. Istina je da je to kraj, ali Jugoslavije. Kad je Srbija osvojila Kosovo u balkanskim ratovima, u Srbiji je bio na snazi Ustav iz 1903. Četvrti član tog ustava propisuje da svaku promenu granica Srbije mora da usvoji Velika narodna skupština, a ne običan parlament. Takva skupština nije nikada zasedala, pa su Vojvodina i Kosovo 1918. ušle direktno u Kraljevinu Srba, Hrvata i Slovenaca.
„Corpus separatum”; “Vojvodina otvara ambasadu u EU”; “polatiničenje celokupne javne sfere severno od Save i Dunava”; „vojvođanski jezik”; „vojvođanska nacija”; spočitavaju statutu kritičari. Predsednik Narodnog odbora za „istinu“ o Radovanu Karadžiću Kosta Čavoški, je uoči glasanja u vojvođanskoj skupštini objavio da statut “otvara dve pogubne mogućnosti: stvaranje države Vojvodine u državi Srbiji i secesiju Subotičkog okruga, a možda i cele Vojvodine”. Čavoški, državljanin Srbije je senator Republike Srpske, koja je pokrajina druge države. To dokazuje nesrećna istina da su ga vlasti BiH deportovale iz RS.
Vojvodina koristi sedam odsto budžeta Srbije, a pri tome stvara 40 procenata budžeta republike.
Kosovo, druga pokrajina koja ništa ne ulaže, a u njen severni deo se obilato, uz proviziju partijskih miljenika ulaže iz budžeta Srbije, našlo se u preambuli republičkog Ustava. U članu 182. Ustava nabraja se da od dve autonomne pokrajine jedino Kosovo ima suštinsku autonomiju i zakon koji to garantuje. Zbog toga Liberalno-demokratska partija neće podržati Predlog statuta APV.
| Svet i ognjište U evropskim rečnicima sinonimi za region su: oblast, zona, kraj, susedstvo, prostorija, površina, zemlja, zavičaj, domovina, otadžbina, provincija, distrikt, polje, prostor, prostranstvo, teren, sektor, sfera, mesto, svet. U rečnicima srpskog jezika najčešće se upotrebljavaju uglavnom administrativni, geografski ili mitski, ali suženi sinonimi: predeo, oblast, okrug, područje, zemlja, pokrajina, baština, dedovina, očevina, imanje, nasleđe, vekovna ognjišta, groblje predaka, rodna gruda… |
Centralizam Slobodana Miloševića gurnuo je Vojvodinu, socijalističku “žitnicu” na bezličnu teritoriju iz koje se crpi hrana, nafta, zidaju crkve vizantijskih gabarita i utočišta za stotine hiljada izbeglica srpske nacionalnosti iz bivše Jugoslavije.
Vek kasnije, Liga socijaldemokrata Vojvodine je drugi put zatražila da Beograd obešteti Pokrajinu za 840 miliona evra kolika je, prema proceni te stranke, razlika između onoga što bi Vojvodina trebalo da dobije posle prodaje NIS-a Rusima i realne cene te kompanije. NIS je “Gaspromu” prodat za 400 miliona evra, a tržišna vrednost kompanije je oko 2,2 milijarde evra.
U 20. veku Vojvođani su plaćali na mostu, a u 21. i na ćupriji.
Ponuđeni statut Vojvodine usklađuje lokal-patriotizam, državni suverenitet i nadnacionalne integracije. Ponovo je komedijant slučaj montirao da Vojvodina bude primljena u Skupštinu evropskih regija (AER), organizaciju Saveta Evrope 29. novembra 2002. To se podudarilo sa godišnjicom zasedanja AVNOJ-a koji je odlučio da u federalnoj Jugoslaviji, zasnovanoj na pravu naroda na samoopredeljenje, svi narodi imaju jednaka prava. Srbija i Crna Gora su primljene u Savet Evrope pet meseci posle Vojvodine. Ovog januara, zbog stranačkog bacanja kamena s’ ramena u Skupštini, delegacija Srbije nije prisustvovala zasedanju Parlamentarne skupštine SE.
Godine 2006. je između devet kandidata Vojvodina odabrana za “Evropski region godine”.
Vojvodina je granični region EU. Tuda prolaze dve velike evropske transportne rute – Dunav i Koridor 10. Vojvodina je članica evro regiona DKMT (Dunav-Kris-Mureš-Tisa) koji zauzima južnu Mađarsku, zapadnu Rumuniju i severnu Srbiju.
Mnogi evropski regioni su bili autonomne regije ili podeljeni između suverenih država: Flandrija, Baskija, Katalonija, Korzika… Svi su nacionalistički nostalgični, neki zbog istorije ili kulture zahtevaju autonomiju. Takvi, svi su u Komitetu regiona EU. Saglasnost Komiteta regiona potrebna je za dve trećine legislative EU.
Ujedinjeno kraljevstvo je država četiri zemlje. Nemačka se sastoji od 14 pokrajina i dve države. Belgija ima teritorijalni i funkcionalni regionalizam. Postoje tri regiona: političko-teritorijalne jedinice sa autonomijom koju garantuje ustav (Brisel, Flandrija i Valonija).
Italija i Španija su funkcionalne regionalne države. Posle fašističke centralizacije u Italiji, a frankističkog autoritarizma u Španiji 20. veka, demokratizacija je iziskivala odricanje od 19-vekovnog ideala “pijemontizma” – unitarne države i centralističke “izgradnje nacije”.
Birajući početkom 20. veka između tri varijante “pijemontizma” – za Jugoslaviju, ujedinjeni Balkan ili “veliku Srbiju”, Beograd je izabrao poslednje. Himna Srbije je ona iz 1904. Bez falš monarhističkih nota peva se: “Srpske zemlje, srpski rod”.
Ministar ekonomije i regionalnog razvoja Mlađan Dinkić predstavio je u Užicu krajem 2008. knjigu utisaka – nacrt zakona o regionalnom razvoju Srbije. Bez ovog zakona Srbija ne može u EU, niti može da se domogne para iz pretpristupnih fondova EU. Srbija je zemlja sa najvećim regionalnim disparitetima u Evropi. Razlike u razvijenosti opština su sedam prema jedan, s trendom da bogate opštine postanu još bogatije, a siromašne još siromašnije.
“Prema nacrtu zakona, biće sedam regiona u Srbiji – Vojvodina, Beograd, zapadni, istočni, centralni, južni region i KiM”, objasnio je Dinkić.
Kako priželjkuje nacrt zakona, politiku regionalnog razvoja finansiraće budžeti Srbije, dve pokrajine, lokalne samouprave, fondovi EU i međunarodnih organizacija.
Švajcarski kantoni koji nisu u EU, kao i švedski okruzi ubiraju i određuju stopu poreza na dohodak; porezi obezbeđuju 49 odsto budžetskih sredstava kantona, a prihodi od poreza na dohodak predstavljaju gotovo dve trećine ukupnih sredstava švedskih okruga. Poreski prihodi francuskih regiona čine polovinu njihovih ukupnih sredstava. U Španiji samo deset odsto budžeta autonomnih pokrajina potiče iz nezavisnih sredstava, a jedan odsto od poreskih prihoda. U Italiji regioni sa posebnim statusom imaju šira ovlašćenja za ubiranje poreza. U nemačkim pokrajinama više od 85 odsto prihoda potiče iz njihovog udela u nacionalnim poreskim prihodima. U Nemačkoj 56 odsto prihoda od PDV-a odlazi Federaciji, a ostalo se deli pokrajinama.
Dve trećine godišnjeg prihoda Srbije obezbeđuju dva od sedam Dinkićevih regiona: Beograd i Južnobački okrug sa sedištem u Novom Sadu. U Vojvodini posluju: Stada, Interbrew, Lafarge, Carlsberg, Erste Bank, Flender-Loher, Albon Engineering PLC, Japan Tobacco International…
“Vojvodina nije krava muzara”, “Di su naši novci”, pitaju Vojvođani one koji sanjalački pocupkuju uz “Oj Srbijo iz tri dela”.
Tamara Kaliterna
broj 52, februar 2009.