Beogradska Unikredit banaka odnedavno svojim privrednim klijentima nudi takozvani kamatni svop koji nije ništa drugo do trampa nešto lošijih kamatnih uslova za povoljnije
I bez svetske finansijske krize, koja je zahvatila najveći broj najrazvijenijih država, Srbija postaje polako zemlja u kojoj se iz dana u dan nudi sve veći broj novih bankarskih proizvoda. Usluga, za koje do juče velika većina naših privrednika nije znala, a kamo li ih koristila. A donose vajdu. I njima i bankama koje ih nude.
Tako je ovih dana u javnost, po malo „stidljivo”, procurila vest da je beogradska Unikredit banaka svojim privrednim klijentima ponudila takozvani kamatni svop, koji nije ništa drugo do zamena nešto lošijih, obično promenljivih za fiksne kamatne stope. I da ova vest nije samo puka najava novog proizvoda na našem bankarskom tržištu, već i realnost, potvrđuje član Izvršnog odbora Unikredit banke Branislav Radovanović. Njegova banka je nedavno potpisala prvi ugovor sa jednom našom renomiranom kompanijom o kamatnom svopu. Njeno ime, bar za ovaj deo priče, nije od presudne važnosti koliko samo pitanje – šta je to kamatni svop?
Ništa drugo, objašnjava Radovanović, do zamena (trampa) nepovoljnijih, najčešće promenljivih kamatnih stopa za nešto povoljnije – fiksne. To se obično nudi firmama za dugoročne investicione kredite, preko pet godina, kod kojih su povećani rizici od rasta kamata na svetskom, ali i domaćem tržištu. Kompanije koje se odluče za izgradnju fabrike, kupovinu neke proizvodne linije, podizanje građevinskog objekta ili skladišta radi rentiranja i od toga posla očekuju stalan, stabilan i dugoročan prihod, mora da povedu računa s kakvom će se kamatom suočiti tokom ni malo kratkog vremena otplate zajma u kome su kamatni uslovi među najvažnijim, ako ne i presudni za uspešan ishod takvih poslova. Svakom vlasniku ili menadžeru biće i te kako važno da što dugoročnije ima iste ili iste troškove finansiranja. Da mu nove, više kamate ne bi „pojele” zaradu i dovele ga u poziciju da ponovo zajmi pare.
| Terminska kupoprodaja deviza Narodna banka Srbije poslednjih meseci, pogotovo njen guverner Radovan Jelašić, veoma često podseća privrednike na mogućnost da kod banaka koriste takozvanu terminsku kupovinu deviza, što bi moglo da se podvede pod težnju da se smanji kursni rizik. Prema rečima Radovanovića ova usluga i kod nas je već „pustila korenje”, otkako je počeo kurs da raste poslednjih nekoliko meseci. Suština cele te operacije je da se klijent zaštiti od budućeg skoka kursa evra terminskom kupovinom. A to je prosta razlika između kamatnih stopa, u Evropi i kod nas, koja se dodaje na tekući kurs. Na primer, uvozniku koji je uvezao robu i treba da je plati za 60 dana, neophodno je da ima stabilan kurs u tom periodu kako bi uvezenu robu uspešno prodao, platio obavezu prema inostranstvu i ostvario željeni profit. Šta on radi? „Trenutni kurs evra je, na primer, 94 dinara, kamatna stopa na evro 4,5, a referentna kamatna stopa na dinar 16,5 odsto. Razlika je 12 procentnih poena godišnje odnosno procenat ili dinar mesečno. Dakle, terminski kurs evra za 60 dana iznosi dva odsto više ili oko dva dinara više od tekućeg. Evro, dakle, u terminskoj transakciji za tog uvoznika vredi 96 dinara i on slobodno u kalkulaciji cene svoje robe može koristiti ovaj kurs pošto je sa banka ugovorio isti kurs za terminsku kupovinu deviza na 60 dana. Šta radi banka? Po Radovanoviću gotovo isto što i klijent. Odmah kupuje evre po tekućem kursu, angažuje dinare koji koštaju 16, 5 odsto za kupovinu evra, kupljene evre investira po 4,5 procenata i bez rizika po sebe, obezbeđuje klijentu kurs od 96 po isteku 60 dana. Na sličan način, kaže Radovanović, mogu da se zaštite i izvoznici, ukoliko bi došlo do drastičnog pada kursa evra, na recimo, 85 dinara“. |
„Upravo takvim firmama nudimo zamenu promenljive kamatne stope za fiksnu. A šta to znači? Ako je naš klijent, a može da bude kreditni klijent i neke druge banke, zaključio ugovor o kreditu po promenljivoj kamatnoj stopi od, recimo, euribor plus tri procentna poena, a to je skoro do juče bilo pet plus tri procentna poena, mi mu sada nudimo da tu promenljivu stopu fiksiramo po sadašnjim uslovima – euribor od 2,5 plus tri odsto. Dakle, umesto osam, koliko je imao, i to promenljivih, mi mu sada nudimo mnogo povoljnijih fiksnih 5,5 procenata”, navodi kao primer Radovanović i dodaje da se takvi aranžmani sklapaju uglavnom na više godina.
Ako je interes klijenta krajnje transparentan, da što duže ima stabilne i niže kamate, gde je tu računica za banku, konkretno Unikredit?
„Ni računica banke nije ništa manje čista. Zarada ne potiče od provizije za obavljeni posao, već od skromne marže koja nije veća od 0,3 odsto na godišnje”, ističe Radovanović.
Može li jednom izmenjeni kreditni svop da se ponovo redefiniše?
„U principu – može, bilo otkazivanjem već zaključenog kamatnog svopa, što može da izazove određeni finansijski trošak za korisnika, bilo zaključenjem novog kamatnog svopa, ali obrnutog smera. U ovakvim siguacijama najbitnije je za klijenta da izračuna da li mu je buduća zarada veća od troška otkazivanja ili zaključivanja novog kamatnog svopa. U suprotnom nema ekonomske opravdanosti da se obavi otkazivanjem već zaključene transakcije”, upozorava Radovanović.
Osim ovakvog, reklo bi se čistog slučaja, u kome firma nepovoljnu i promenljivu kamatnu stopu, koja ima tendenciju rasta, menja za fiksnu, ima i modaliteta u kojima klijent promenljive kamatne uslove kod svoje banke može da zameni ugovorom za povoljnije, fiksne, kod Unikredit. Dovoljno je, kaže Radovanović, da ta firma sa Unikredit bankom potpiše ugovor u kome će utanačiti zamenu kamatnih stopa i dospeća plaćanja obaveza prema svojoj banci s kojom ima promenljive uslove kreditiranja. Unikredit banka će mu garantovati povoljnije fiksne, a njemu će se kamatni svop prilagoditi na isti način kao i na kredit (anuitetno plaćanje kamate i glavnice ili periodično plaćanje kamate uz otplatu glavnice u celosti u trenutku dospeća kredita).
Osim ovog proizvoda Unikredit banka nudi našim privrednicima i kamatnu opciju takozvani „caps and floors” (plafon i pod). Šta je sad to? Radovanović opciju definiše kao pravo klijenta da se neki finansijski instrument u budućnosti kupi ili proda po unapred utvrđenoj ceni. U slučaju ove kamatne opcije klijent dobija pravo da plaća kamatu ne po većoj stopi od definisane „cap” (plafon) opcijom, ali ne i po nižoj stopi od definisane „floor” (pod). Na taj način klijent je zaštićen od negativnih kretanja kamatnih stopa na tržištu, a za uzvrat plaća banci premiju za osiguranje od rizika.
Lazar Stanković,
broj 52, februar 2009.