Broj onih sa 50 i više godina izjednačio se sa brojem dece u svetu, a do polovine ovog veka stariji će činiti trećinu svetske populacije, što znači da će čovečanstvo do tada „osedeti“ više nego u prethodnih sedam decenija! Suprotno uvreženom mišljenju da u „penzionisanju sveta“ predvode najbogatije države, demografske promene su najizraženije u siromašnim i srednje razvijenim zemljama, koje stare brže nego što raste njihova privreda. Umesto da svet ostaje na mladima, populacija 50+ iz svog novčanika već sada finansira polovinu globalne potrošnje i doprinosi privrednom rastu u svetu tri puta više nego 100 najprofitabilnijih kompanija.
Prošlu godinu su obeležile tri demografske prekretnice. Broj stanovnika u svetu premašio je osam milijardi, Indija je prestigla Kinu kao najmnogoljudnija zemlja na svetu, a Kina je po prvi put posle mnogo decenija zabeležila pad broja stanovnika. Ipak, preokret koji možda ima najznačajniji ekonomski i društveni uticaj na čovečanstvo prošao je gotovo nezapaženo u javnosti: broj osoba starih 50 i više godina, po prvi put je nadmašio broj dece mlađe od 15 godina.
Time se broj starijih i broj dece u svetu izjednačio, pa sada na našoj planeti živi dve milijarde dece, dve milijarde starijih od 50 godina i četiri milijarde mladih i osoba do 50 godina.
Uprkos značajnim promenama u demografskim kretanjima, svetska populacija nastavlja da raste, a procenjuje se da će samo naredne godine ona biti uvećana za 75 miliona ljudi. Ali ovaj rast nije podstaknut plodnošću, već padom smrtnosti odraslih i dužim životom.
Svetsko stanovništvo stari alarmantnom brzinom. Broj ljudi iznad 50 godina uvećaće se za gotovo 70% do polovine ovog veka, sa 1,9 milijardi u 2020. na 3,2 milijarde u 2050 godini. Taj rast će biti najizraženiji u ovoj deceniji i dostići će 2,3 milijarde ljudi starijih od 50 godina do 2030. Ova starosna kategorija je činila četvrtinu ukupne svetske populacije 2020. godine, a do 2050. trećina čovečanstva će imati iznad 50 godina. To znači da će stanovništvo u svetu do polovine ovog veka ostariti više nego u prethodnih sedam decenija!
Kad države brže stare nego što se bogate
Suprotno uvreženom mišljenju da ovakve promene u demografiji predvode najbogatije zemlje, Američko udruženje penzionera (AARP) u svom novom izveštaju tvrdi da u „penzionisanju sveta“ prednjače društva sa niskim i srednjim dohotkom. Stanovnici u ovim državama će, prema tom izveštaju, do 2050. godine činiti 85% starijih od 65 godina u svetu, odnosno u siromašnim i srednje razvijenim ekonomijama će četiri od pet osoba biti u tom starosnom dobu.
Reč je o fenomenu da ove države stare brže nego što se razvija njihova privreda. Primera radi, Sjedinjenim Američkim Državama je bilo potrebno oko sedam decenija da postanu „društvo starih“, dok će takav preokret u zemljama poput Brazila i Kine uslediti za manje od 20 godina.
Između 2000. i 2019. prosečni životni vek u svetu povećao se za šest godina, sa 67 na 73, a predviđa se da će do 2050. iznositi 77 godina. Većina siromašnih i srednje razvijenih zemalja je tokom nepune dve decenije zabeležila gotovo dvostruko povećanje prosečnog životnog veka u odnosu na najbogatije privrede. Iako je pandemija korona virusa skratila prosečnu dužinu života i uvećala ekonomske nejednakosti u svetu, udeo starijeg stanovništva u globalnoj populaciji će nastaviti da raste.
Razlog nije samo u tome što ljudi generalno žive sve duže, već i u činjenici da natalitet u svetu neprekidno pada. Stopa plodnosti se smanjila sa 2,7 u 2000. na 2,4 u 2019. godini, a očekuje se da će pasti na 2,2 do 2050. Siromašne i srednje razvijene zemlje se, nažalost, po tom pokazatelju ubrzano približavaju najbogatijima. U siromašnim državama stopa plodnosti od 1,8 ne samo da je ispod svetskog proseka, nego se gotovo izjednačila sa onom u najrazvijenijim privredama (1,7).
Umesto da na mladima svet ostaje, on sve više zavisi od svojih vremešnijih stanovnika. Populacija od 50 i više godina je svojim aktivnostima 2020. generisala skoro trećinu globalnog bruto domaćeg proizvoda i doprinela je privrednom rastu tri puta više nego 100 najprofitabilnijih kompanija u svetu. Predviđa se da će do 2050 godine, pedesetogodišnjaci i stariji od njih biti zaslužni za skoro dve petine bruto domaćeg proizvoda u svetu, navodi AARP u svom izveštaju.
Svetski novčanik 50+
Kako populacija starijih raste, tako se povećava i njen udeo u svetskoj potrošnji. Stanovnici iznad 50 godina iz svog novčanika trenutno finansiraju polovinu globalne potrošnje. Naravno, ova starosna populacija ubedljivo dominira u korišćenju zdravstvenih usluga (60%), ali njen udeo preovlađuje i u mnogim drugim sektorima, kao što su rekreacija i kultura (53%) profesionalne i finansijske usluge (52%), stanovanje i komunalne usluge (51%), hrana i bezalkoholna pića (49%), transport (49%). Potrošnja starijih je posebno značajna u oblasti nekretnina koje pokreću 58% globalnog BDP-a, finansijskog i tržišta osiguranja (49% BDP-a), kao i u sektoru telekomunikacija (48% BDP-a).
Tokom narednih decenija, najveći potrošači među starijima biće najstariji, oni iznad 65 godina. U velikim zemljama u razvoju, „neki novi stari“ imaće veću ušteđevinu od svojih prethodnika, što će povećati i potrošnju po glavi stanovnika. Ekonomija dugovečnosti će najviše uticati na privredu u Aziji. Stariji Kinezi će do 2030. trošiti dvostruko više od ostalih sunarodnika, a do 2040. starosna struktura stanovništva u Kini će biti slična onoj kakva je danas u Japanu, odnosno prosečna starost će biti nešto ispod 50 godina. Ali prosečni izdaci kineskog potrošača 2040. godine biće samo dve trećine onoga što danas troše potrošači u Japanu, što je još jedna potvrda da je Kina među zemljama koje će ostariti pre nego što se obogate.
Zahvaljujući potrošnji starijih generacija, prošle godine je u svetu otvoreno milijardu novih radnih mesta, što je gotovo trećina ukupnog broja zaposlenih na planeti. Ti poslovi su generisali više od 30% svetskog dohotka, a predviđa se da će potrebe onih iznad 50 godina omogućiti 1,7 milijardi novih radnih mesta do 2030. godine.
„Srebrno“ preduzetništvo
S druge strane, populacija 50+ čini više od četvrtine globalne radne snage, s tim što ovaj udeo iznosi 34% u bogatim zemljama, a opada u državama sa srednjim (24%) i niskim dohotkom (17%). Situacija je suprotna kada je reč o onima koji su stariji od 65 godina. Među njima, jedna od četiri osobe još uvek radi, ali njihovo učešće dramatično raste u siromašnim zemljama, gde premašuje 40%. Razlog su oskudne penzije i slabo razvijen sistem socijalne zaštite, kao i drugih vidova podrške najstarijima, zaključuje AARP u svom izveštaju.
Zato i novi termini „srebrna privreda“ i „srebrni BDP“ imaju potpuno drugačije značenje zavisno od toga gde „srebrni“ preduzetnik živi i da li radi u starosti zato što mu se ukazala dobra prilika ili iz nužde. Kako to već ume da smisli samo birokratija u Briselu, Evropska unija je svoju strategiju aktivnog starenja predstavila kao „zlatnu dividendu“. Starijima se poručuje da pošto je životni vek produžen, svi oni iznad 50 godina sada su dobili poklon u vidu dodatnih 20 do 30 godina života ispunjenih dobrim zdravljem, pod kojim se podrazumevaju i preduzetničke aktivnosti da telo i mozak ne zakržljaju.
Za razliku od najbogatijih zemalja EU, u ovom delu Evrope „srebrno“ preduzetništvo je i dalje više nužda nego prilika, što potvrđuju i istraživanja domaćih ekonomista. Tako i u Srbiji, ako se izuzmu osnivači privatnih firmi od pre 30 i više godina, oni kojima se probudio preduzetnički duh posle šezdesete uglavnom rade jer ne mogu da žive od penzije. Zato ne čudi da skoro tri petine njih pokreće posao u sektoru usluga jer to zahteva najmanje ulaganja, od kojih trećina živi u Beogradu, a muškaraca je četiri puta više nego žena.
Biznis i finansije 218, mart 2024.
Foto: analogicus, Pixabay