Ovaj vid transporta sebi mogu da priušte samo ljudi sa dubokim džepom. Bio luksuz ili praktična stvar, i pored ekonomske krize, potražnja za njim ne jenjava.
Ne postoji osoba koja nije u jednom trenutku poželela da skrati dužinu putovanja ili da pojednostavi aerodromsku proceduru. Umesto dugotrajnog čekanja na čekiranje, ukrcavanje, pasošku kontrolu pa i sam let, za određenu svotu može se uživati u komforu sopstvenog avio prevoza. Pored JATa postoji i nekoliko privatnih kompanija koje su isključivo u službi individualnih klijenata.
Iznajmljivanje aviona u privatne svrhe kod nas je zaživelo 90ih godina prošlog veka. U Srbiji postoje tri registrovane kompanije koje u avio taksi prevozu koriste ukupno 12 letelica. Prince Aviation je najstarija privatna avio kompanija kod nas. Osnovana je 1989. godine u Beogradu, a prvi komercijalni let realizovan je 1991. godine. Pored iznajmljivanja aviona sa posadom ova kompanija organizuje i panoramske letove, odnosno razgledanje grada iz vazduha. Flota broji šest aviona, a tu je i školski centar. U njemu se po utvrđenim svetskim standardima školuju piloti od sportske do saobracajne dozvole. Pored obuke pilota ovde se školuje i kabinsko osoblje, stjuardese i stjuarti. Prva letelica ove kompanije bio je jednomotorni avion sa šest sedišta cije su krajnje destinacije mogle biti Beč i Solun. Sa mlaznim avionom otpočeli su letovi i ka udaljenim aerodromima na zapadu i severu Evrope, Rusiji, na Bliskom Istoku i Africi. Jedan od aviona postaje po potrebi i sanitetsko vozilo za prevoz pacijenata.
JATov avio taksi počeo je sa radom 2002. godine i, osim sa beogradskog aerodroma, avioni poleću i iz Vršca. Destinacije su Evropa i Severna Afrika. Još jedna privatna kompanija, Air Pink, osnovana je 2004. godine, kao prvi avio prevoznik u Srbiji usko specijalizovan za poslovnu i VIP avijaciju. U njemu takođe postoji potpuno personalizovana usluga prilagođavanja ličnim potrebama klijenata, koji ili ne žele ili nisu u mogućnosti da se usklade sa vremenom letenja klasičnih avio kompanija.
Cena zakupa aviona podrazumeva let iz Beograda do željene destinacije kao i povratak u jednom danu. Ono uključuje čekanje do cetiri sata na aerodromu destinacije, nakon čega se cena zakupa aviona uvećava za cenu dnevnog odmora za posadu aviona. Svaki naredni dan ostajanja aviona na destinaciji, maksimum je inace tri dana, dodatno se naplaćuje u iznosu punog hotelskog pansiona za posadu aviona. Za boravke duže i od tri dana neophodan je dogovor sa kompanijom, i naravno veća doplata. Procedura iznajmljivanja aviona je danas veoma pojednostavljena, potreban je samo telefonski poziv i na željenu destinaciju može se poleteti i za manje od sat vremena. Svi avioni su opremljeni najsavremenijim komunikacionim sistemima i u njima se mogu koristiti računari i svi elektronski uređaji koji su inače zabranjeni u toku leta na svim redovnim linijama. U avio taksiju pored privatnosti, putnik dobija i viši nivo usluge jer se tokom leta servira hrana najpoznatijih beogradskih restorana služe najbolja francuska i italijanska vina. To je sasvim opravdano imajući u vidu cene usluga. Do Londona se, naprimer, stiže za 2 sata i 45 minuta a cena, u zavisnosti od aviona, iznosi 10.000 eura ili 14.500 eura. Za Kan je cifra 8.000 eura, Milano 6.000 eura a Beč 3.000 eura. Za svoj novac možete i da birate tip aviona, pa se tako možete naći u istom onom kojim su leteli Miloševic, Koštunica ili Tadić.
Ono što je nekada bilo rezervisano samo za državnike, filmske i muzičke zvezde danas je privilegija onih koji to mogu da priušte. Nekadašnji luksuz danas je najvećim delom potreba poslovnih ljudi. Oni se, pored iznajmljivanja, sve češce odlučuju za kupovinu privatnog aviona. U Srbiji postoji 28 privatnih registrovanih letelica. Najveći broj aviona u privatnom vlasništvu, po nekom nepisanom pravilu, imaju građevinske firme, kojima je to najlakši način da obilaze gradilišta širom Evrope i sveta. Među privatnim avionima neki su stari i po više od 40 godina, ali ima i najmodernijih koji su prvi put poleteli ove godine. Kaže se da ništa ne govori tako dobro o bogatstvu kao posedovanje sopstvenog aviona. Ali to nije sve jer ovaj ljubimac vuče za sobom i troškove registracije, sertifikata, pilotskog treninga, goriva kao i održavanja. Vrednost registrovanih letelica kreće se od 30.000 do 3 miliona dolara.
U svetu je situacija sa avio taksi prevozom drugačija. Tamo gde ima više avio kompanija postoji pojam konkurencije, pa su i cene usluga niže. Evropski i svetski trend su manji i lakši avioni. Tehnologija danas omogućava da se konstruišu manji avioni koji su neuporedivo efikasniji od velikih a samim tim i jeftiniji. Oni su brži i isplativiji a piloti uspevaju da odrade i po nekoliko letova dnevno. Manji avioni dozvoljavaju veliku fleksibilnost pri sletanju što utiče i na veću bezbednost po okolinu. Koliko je potrebno za praćenje trenda pokazuje samo vreme, a u međuvremenu nije isključen pronalazak nekog novog prevoznog sredstva.
Jasna Ljubojević
broj 53, mart 2009.