Nakon zimske apatije investitora i na momente varljivog, kratkotrajnog optimizma ulagača, tek je april doneo prvi opipljivi oporavak domaćeg tržišta akcija. Indeks najlikvidnijih akcija Belex 15 porastao je preko 12 procenata čime se minus od početka godine spustio na nepunih 25 odsto. I promet tokom aprila skočio je 50 procenata u odnosu na prethodni mesec, istina, zahvaljujući u velikoj meri nekolicini unapred dogovorenih, netržišnih transakcija. Ukupan promet u trgovanju iznosio je 2,5 milijardi dinara.
Obveznice i štedni zapisi
Promet obveznica stare devizne štednje iznosio je skromnih 414,2 miliona dinara dok su prinosi na većini serija bili nešto iznad nivoa od 6 procenata. Jedino je serija A2009 koja dospeva na naplatu 31. maja, uz zanemariv promet, nosila zaradu veću od 10 procenata.
Tokom aprila, realizovano je pet emisija državnih zapisa Trezora nominalne vrednosti od 15 milijardi dinara. Prinosna stopa na ove tromesečne papire varirala je između 15,8 i 16,75 procenata, a njenom silaznom trendu u drugoj polovini meseca doprinelo je pre svega obaranje referentne kamatne stope Narodne banke na 14 procenata.
Akcije
Dvocifrena stopa rasta indeksa Belex 15 na mesečnom nivou, nešto je što odavno nije viđeno na domaćem tržištu kapitala. Skoku ovog pokazatelja od 12,1 odsto najviše su doprinele akcije Komercijalne i AIK banke, ali i dve hartije iz realnog sektora – „Sojaprotein“ i „Energoprojekt“.
Najprometnija hartija na kontinuiranom tržištu bila je beogradska Univerzal banka i to najviše zahvaljujući jednoj transakciji na kraju meseca kada je nepunih 5 odsto akcija realizovano na ceni od 5.500 dinara u unapred dogovorenoj transakciji dva učesnika na tržištu. Ova bankarska ustanova već duže vreme predmet je špekulacija u vezi sa preuzimanjem od strane ruske Gasprom banke ali još nije bilo nikakvih javnih informacija koje bi nagovestile konačan rasplet situacije. Očito da investitori nemaju previše poverenja u transparentnu prodaju Univerzal banke, s obzirom da je tržišna vrednost ove bankarske ustanove veoma blizu njenog istorijskog minimuma.
Posle duže vremena u prvi plan su izašle akcije najveće domaće banke u većinskom vlasništvu države – Komercijalne. Uz realizaciju od 140,5 miliona dinara ova bankarska akcija porasla je 31,7 odsto posle duže vremena preskočivši barijeru od 20.000 dinara. Niška AIK banka skočila je nepunih 20 procenata dočekavši maj na nivou od 1.649 dinara. I beogradska Agrobanka tokom aprila registrovala je dvocifreni oporavak ali sa nevelikim obimom prometa.
Najtrgovanija hartija tokom aprila ipak je bila Nova Ljubljanska banka, zahvaljujući blok transakciji u kojoj je realizovano 16,8 odsto akcija ovog emitenta. Naravno, ova transakcija nije bila ništa drugo nego netržišno konsolidovanje vlasničke strukture od strane većinskog vlasnika. Inače, ova banka nastala je spajanjem novosadske Continental i beogradske LHB banke, obe u većinskom vlasništvu Nove Ljubljanske banke.
Od likvidnih hartija iz realnog sektora, najtrgovaniji je bio bečejski „Sojaprotein“ čija je tržišna kapitalizacija porasla za petinu. Osim procesa dokapitalizacija koji je još uvek u toku, rastu ove akcije je doprineo i ulazak EBRD-a u vlasništvo „Victoria grupe“ – „Sojinog“ dominantnog akcionara i višegodišnjeg upravljača. Za udeo od 24 procenta „Victorije“, EBRD je izdvojio 40 miliona evra koji će uglavnom biti utrošeni za finansijsku relaksaciju zavisnih preduzeća i jačanje baze obrtnog kapitala. Nešto značajniji oporavak od „Sojaproteina“ zabeležio je beogradski „Energoprojekt“ koji je april okončao na nivou od 550 dinara. Ovaj naš najveći građevinar tako je dostigao tržišnu kapitalizaciju od pet milijardi dinara, što je tek šestina istorijski najviše vrednosti ove kompanije ostvarene pre dve godine.
Tokom aprila, objavljena je i ponuda za preuzimanje preostalih slobodnih akcija šabačke „Zorka pharme“ od strane većinskog vlasnika, vršačkog „Hemofarma“. Očito je da će uskoro i šabački farmaceut krenuti putem vršačke kompanije te će ovdašnja berza verovatno već do jeseni ostati bez poslednjeg farmaceuta na kontinuiranom tržištu.
Bik meseca – Akcionari bačkopalanačkog „Sintelona“ su svakako među najvećim dobitnicima aprila sa stopom rasta svoje imovine od nepunih 83 procenta. Već nekoliko sedmica, ova akcija pobuđuje interesovanje ulagača nakon dužeg vremenskog perioda koji je obeležila izuzetna nelikvidnost ove hartije. „Sintelonom“ upravlja multinacionalna kompanija „Tarkett“ nakon što je stekla kontrolni paket akcija tokom 2003. godine na Beogradskoj berzi. U nekoliko navrata, većinski vlasnik je javnim ponudama pokušao u potpunosti da konsoliduje vlasništvo u „Sintelonu“, ali ovaj uspešni proizvođač podnih obloga i dalje ima više od 900 akcionara, uglavnom insajdera, zaposlenih u ovoj kompaniji.
Medved meseca – Nakon neuspele privatizacije aukcijskim metodom kada je prodato 70 odsto kapitala, poljoprivredno dobro „Bačka“ iz Sivca preživljava najteže trenutke u svojoj istoriji. Ova ruinirana kompanija vraćena je pod vlasničku kontrolu države (Akcijski fond ima 70% akcija) dok se na Beogradskoj berzi tržišna kapitalizacija „Bačke“ srozala na 180 miliona dinara. Ova akcija nalazi se tek na desetak odsto nekadašnje istorijski najviše vrednosti, dok će sudbinu kompanije odrediti sama država načinom i brzinom kojima će pronaći većinskog vlasnika ovoj kompaniji. „Bačka“ je u protekloj godini zabeležila gubitak od 110 miliona dinara, dok veliki teret poslovanju predstavljaju krediti koji su opteretili preduzeće u periodu nakon privatizacije.