Ukupan spoljni dug Srbije, poslednjeg dana januara iznosio je 21 milijardu 460 miliona evra. Od toga, na spoljni dug javnog sektora odnosilo se 6,62 milijardi evra, što je skoro trećina ukupnog spoljnog duga, dok privatni dug čini 14,83 milijardi evra, ili 69,1 odsto ukupnog spoljnog duga. Ove godine za izmirenje obaveza javnog i privatnog duga dospeva 3,79 milijardi evra.
Kada se posmatra struktura po poveriocima, najveći iznos spoljnog duga javnog sektora je dug prema Svetskoj banci, koji je 31,4 odsto javnog duga, sledi Pariski klub poverilaca 24,6 odsto, dok dug prema Londonskom klubu čini 13,5 odsto javnog duga. U okviru privatnog sektora, najveći deo 78,7 odsto odnosi se na dug bankarskog sektora prema stranim bankama i finansijskim organizacijama, a od toga dug prema stranim bankama po kreditima zaključenim posle 20. decembra 2000. godine iznosi 46,9 odsto spoljnog duga banaka.
Kada je reč o sektoru preduzeća, spoljni dug prema stranim bankama, finansijskim organizacijama i firmama iznosi 95,9 odsto duga, od čega se na strane banke za kredite zaključene posle 20. decembra odnosi 47,1 odsto duga preduzeća.
„Ovi podaci ukazuju da su najveći inostrani poverioci države međunarodne finansijske organizacije, kao i bilateralni i komercijalni kreditori, odnosno Pariski i Londonski klub poverilaca. Najveći kreditori domaćih preduzeća i banaka su strane banke i finansijske organizacije koje su povezana lica sa domaćim bankama. Očekuje se da će i ubuduće ovi poverioci biti najveći kreditori“, komenatarišu za „Biznis i finansije“ u Narodnoj banci Srbije.
Prema podacima o stanju spoljnog duga od 31. decembra 2008., planirana ukupna plaćanja u ovoj godini po dugoročnim i kratkoročnim kreditima iznose 3,79 milijardi evra. Od toga glavnica je 2,96 miliona evra, a na otplatu kamate se odnosi 828 miliona evra.
Ukupne planirane otplate po dugoročnom javnom dugu za ovu godinu iznose 331 milion evra. Glavnicu čini 130 miliona, dok kamate 201 milion evra. Planirana otplata dugoročnog duga privatnog sektora su 3,46 milijardi evra, od čega se na glavnicu odnosi 2,83 milijardi evra, a na kamate 628 miliona.
Na pitanje da li postoji mogućnost da država dođe u situaciju da ne može da redovno otplaćuje svoje obaveze, u NBS ističu da Republika Srbija redovno izvršava svoje obaveze po spoljnom dugu, a što je i jedan od prioriteta u izvršenju budžeta.
Posle dvonedeljnog pregovaranja, Srbija je postigla sporazum koji podleže odobrenju Upravnog i Izvršnog odbora Međunarodnog monetarnog fonda, a koji se odnosi na novi stend baj aranžmana sa MMF, vrednog tri milijarde evra. Period trajanja programa bio bi produžen na 27 meseci, do sredine aprila 2011. godine.
„Kada je globalna finansijska kriza počela da se preliva u Srbiju prošle godine, vlasti su rano prepoznale poteškoće i zaslužuju pohvale zbog postizanja dogovora sa Fondom o stend baj aranžmanu iz predostrožnosti novembra prošle godine. U međuvremenu, je međutim došlo do naglog i dramatičnog pogoršanja spoljnog i domaćeg ekonomskog okruženja Srbije. Kao i u drugim zemljama u regionu, izvoz i uvoz su zabeležili drastičan pad, spoljno zaduživanje je presušilo i ekonomska aktivnost je naglo opala“, rekao je Albert Jager, šef Misije MMF za Srbiju.
Kako je on istakao, sada se očekuje da će u narednom periodu globalni i regionalni ekonomski pad biti dublji i dugotrajniji nego što je projektovano pre samo nekoliko meseci.
„U ovim teškim uslovima očekuje se da Srbija zabeleži negativni rast BDP u 2009. godini, sa ograničenim šansama da će doći do oporavka sledeće godine. Neodrživi porast potrošnje u javnom i privatnom sektoru koji je podsticao ekonomski rast i eksternu ravnotežu Srbije poslednjih godina se naglo zaustavlja. Namera uvećanog stend baj aranžmana je da olakša, a ne da spreči neizbežno smanjenje potrošnje u celoj ekonomiji do održivijih nivoa“, naglasio je Jager.
Narednih nedelja vlast u Srbiji očekuje da iznađe način kako da poveća nedostajuće prihode i smanji rashode. Sve će biti jasno krajem aprila za kada se očekuje rebalans budžeta za 2009. godinu i kada treba da budu doneti zakonodavne promene kako bi se primenile fiskalne mere, a kako bi predlog stend baj aranžmana mogao da bude predstavljen Izvršnom odboru MMF u maju. Ukoliko odbor bude dao zeleno svetlo, Srbija bi u ovoj godini mogla da povuče 2,2 milijarde evra.
U Narodnoj banci Srbije ističu da namena stend baj aranžmana sa MMF jeste podrška platnom bilansu i deviznim rezervama zemlje uz sprovođenje snažne ekonomske politike koja ima za cilj održavanje makroekonomske i finansijske stabilnosti zemlje.
„Dogovoreni ekonomski program, između ostalog predviđa i redovnu otplatu celokupnog javnog spoljnog duga, uključujući i obaveze prema fondu“, naglašavaju u NBS.
| Stanje spoljnog duga po vrsti dužnika i inokreditorima | |
| Javni sektor ukupno | 6.625,90 |
| Srednjoročni i dugoročni dug ukupno | 6.606,60 |
| IBRD | 1.588 |
| IDA | 491,6 |
| EC Evropska zajednica | 273,3 |
| EIB | 493,4 |
| Eurofond CEB | 27,2 |
| EBRD | 294,1 |
| Eurofima | 113,9 |
| Pariski klub | 1.674,70 |
| Ostale vlade | 660,4 |
| Londonski klub | 894,5 |
| Ostali krediti zaključeni posle 20.12.2000. | 71,2 |
| Kliring dug u nekonvertibilnoj valuti | 23,8 |
| Kratkoročni dug | 19,4 |
| Privatni sektor ukupno | 14.834,30 |
| Srednjoročni i dugoročni dug | 13.038,70 |
| Banke ukupno | 2.269,40 |
| (EIB) | 86,1 |
| (EBRD) | 67,1 |
| (EFSE) | 72,9 |
| (IFC) | 138,9 |
| (Pariski klub krediti zaključeni posle 20.12.2000.) | 117,7 |
| (Ostali kreditori) | 1.786,60 |
| Preduzeća ukupno | 10.769,30 |
| (EBRD) | 238,5 |
| (IFC) | 52,7 |
| (EIB) | 14,8 |
| Eurofond CEB | 24,6 |
| Pariski klub krediti zaključeni posle 20.12.2000. | 26,4 |
| Ostale vlade | 22,8 |
| Ostali kreditori | 10.331,30 |
| Kliring dug u nekonvertibilnoj valuti | 58,1 |
| Kratkoročni dug | 1.795,60 |
| Kapitalizovana kamata | 138,2 |
Napomena: Iznosi su u milionima evra i obuhvataju glavnicu, redovnu i zateznu kamatu, izvor Narodna banka Srbije, na dan 31.01.2009.
| Kako se kretao spoljni dug | |
| Period | Iznos |
| 31.12.2000. | 11.658,60 |
| 31.12.2001. | 12.608,80 |
| 31.12.2002. | 10.767,60 |
| 31.12.2003. | 10.857,30 |
| 31.12.2004. | 10.354,50 |
| 31.12.2005. | 13.064,00 |
| 31.12.2006. | 14.884,40 |
| 31.12.2007. | 17.789,40 |
| 31.12.2008. | 21.800,50 |
| 31.01.2009. | 21.460,20 |
| Napomena: Iznosi su u milionima evra, Izvor NBS | |
Danijela Milosavljević
broj 54, april 2009.