Poslovanje kompanija sa Beogradske berze: U očekivanju vrha kriznog talasa

613

Već tradicionalno, kraj prvog kvartala na Beogradskoj berzi obeležile su objave poslovnih rezultata kompanija koje se kotiraju na ovom sekundarnom tržištu. Ipak, za razliku od ranijih godina, pažnja ulagača nije bila uobičajeno pozorna, što zbog slabe aktivnosti na samoj Berzi što usled proste činjenice da u ovim teškim vremenima slabo koja informacija o poslovanju emitenata može probuditi tržište njihovih akcija.

Proteklu godinu domaća ekonomija okončala je solidnim rastom, pre svega, usled nastavka tranzicionog prestrukturiranja privrede ali i zbog činjenice da je svetska finansijska kriza ozbiljnije načela domaću ekonomiju tek u poslednjem kvartalu protekle godine. Rastu domaće ekonomije, kao i ranijih godina, u mnogo većoj meri doprinele su kompanije iz privatnog sektora te ne čudi što su i vodeće kompanije sa Beogradske berze, kao i ranijih godina, zabeležile znatno veće stope rasta nego ekonomija u celini.

I dok je tržišna kapitalizacija kompanija sa Beogradske berze zabeležila drastičan pad tokom 2008. godine, vodeći emitenti su zadržali uzlaznu putanju poslovnog trenda. Istina, poslednji kvartal u velikoj meri je narušio profitabilnost pojedinih kompanija, pre svega banaka i visoko zaduženih kompanija, ali su uprkos tome, generalno gledano, kompanije sa Beogradske berze uspešno okončale 2008. poslovnu godinu.

Bankarski sektor
Domaće bankarstvo, pored građevinarstva, je jedan od retkih sektora domaće ekonomije koji je u velikoj meri zastupljen na Beogradskoj berzi. Više od polovine prometa domaćih akcija otpada na bankarske ustanove što je dovoljan razlog da ovaj deo finansijskog sistema ponese epitet glavnog sektora na Beogradskoj berzi.

align=“center“ lang=“sh-YU“>Emitent	align=“center“ lang=“sh-YU“ style=“margin-bottom: 0cm;“>Prihodi od kamata i naknada align=“center“ lang=“sh-YU“>(u 000)		align=“center“ lang=“sh-YU“ style=“margin-bottom: 0cm;“>Promena align=“center“ lang=“sh-YU“>(u %)	align=“center“ lang=“sh-YU“>Neto dobit (u 000)		align=“center“ lang=“sh-YU“ style=“margin-bottom: 0cm;“>Promena align=“center“ lang=“sh-YU“>(u %)
	align=“center“ lang=“sh-YU“>2008	align=“center“ lang=“sh-YU“>2007		align=“center“ lang=“sh-YU“>2008	align=“center“ lang=“sh-YU“>2007
lang=“sh-YU“>Komercijalna banka	align=“right“ lang=“sh-YU“>14.006.908	align=“right“ lang=“sh-YU“>10.561.283	align=“right“ lang=“sh-YU“>32,63	align=“right“ lang=“sh-YU“>2.784.857	align=“right“ lang=“sh-YU“>2.947.856	align=“right“ lang=“sh-YU“>-5,53
lang=“sh-YU“>AIK banka	align=“right“ lang=“sh-YU“>12.726.791	align=“right“ lang=“sh-YU“>9.388.250	align=“right“ lang=“sh-YU“>35,56	align=“right“ lang=“sh-YU“>5.468.548	align=“right“ lang=“sh-YU“>4.585.938	align=“right“ lang=“sh-YU“>19,25
lang=“sh-YU“>Agrobanka	align=“right“ lang=“sh-YU“>5.056.396	align=“right“ lang=“sh-YU“>3.463.446	align=“right“ lang=“sh-YU“>45,99	align=“right“ lang=“sh-YU“>516.261	align=“right“ lang=“sh-YU“>-2.093.101	align=“right“ lang=“sh-YU“>-
lang=“sh-YU“>Univerzal banka	align=“right“ lang=“sh-YU“>3.865.893	align=“right“ lang=“sh-YU“>2.505.021	align=“right“ lang=“sh-YU“>54,33	align=“right“ lang=“sh-YU“>943.475	align=“right“ lang=“sh-YU“>493.891	align=“right“ lang=“sh-YU“>91,03
lang=“sh-YU“>Metals banka	align=“right“ lang=“sh-YU“>2.722.817	align=“right“ lang=“sh-YU“>2.221.367	align=“right“ lang=“sh-YU“>22,57	align=“right“ lang=“sh-YU“>1.003.297	align=“right“ lang=“sh-YU“>-4.063.623	align=“right“ lang=“sh-YU“>-
lang=“sh-YU“>Čačanska banka	align=“right“ lang=“sh-YU“>2.306.255	align=“right“ lang=“sh-YU“>1.372.123	align=“right“ lang=“sh-YU“>68,08	align=“right“ lang=“sh-YU“>255.941	align=“right“ lang=“sh-YU“>388.982	align=“right“ lang=“sh-YU“>-34,20

lang=“sh-YU“ style=“margin-bottom: 0cm;“>

Zahvaljujući snažnoj kreditnoj ekspanziji, pre svega u prva tri kvartala protekle godine, domaće bankarsko tržište okončalo je 2008. godinu sa bilansnom sumom od 20,1 milijardom evra. Sve banke prisutne na Beogradskoj berzi zabeležile su visoke, dvocifrene stope rasta dok su Komercijalna i AIK banka i na celokupnom bankarskom tržištu zauzele visoku poziciju, sa udelom na tržištu od 9,6 odnosno 4,7 procenata, respektivno. AIK banka, najlikvidnija hartija na Beogradskoj berzi, zadržala je visoku profitabilnost, dok je nakon prošlogodišnjeg gubitka izazvanog povećanjem udela države u njenom vlasništvu i beogradska Agrobanka ostvarila solidan neto rezultat. Najlošije rezultate poslovanja, što su na svojoj koži poodavno osetili njeni akcionari, ostvarila je novosadska Metals banka. Zahvaljujući velikom otpisu nenaplativih plasmana ova banka je zabeležila gubitak od 4 milijarde dinara uprkos solidnom rastu prihoda od naknada i kamata.

Proizvodnja prehrambenih proizvoda
Kompanije iz oblasti proizvodnje hrane u širem smislu zabeležile su solidne stope rasta u protekloj godini. Tako je liderska kompanija iz realnog sektora na Beogradskoj berzi – bečejski Sojaprotein ostvario nekonsolidovane prihode od 19,1 milijardi dinara uz stopu rasta od nepunih 35 odsto. Ipak, negativne kursne razlike uslovile su prilično nizak neto rezultat ove kompanije iako je poslovna dobit bila na rekordnom nivou – iznosila je nepune 2 milijarde dinara. Ovaj emitent, radi rasterećenja zaduženosti, namerava sprovesti prodaju nove emisije akcija koja će verovatno otpočeti već u prvoj dekadi aprila.

lang=“sh-YU“ style=“margin-bottom: 0cm;“>

align=“center“ lang=“sh-YU“>Emitent	align=“center“ lang=“sh-YU“>Poslovni prihodi (u 000)		align=“center“ lang=“sh-YU“ style=“margin-bottom: 0cm;“>Promena align=“center“ lang=“sh-YU“>(u %)	align=“center“ lang=“sh-YU“>Neto dobit (u 000)		align=“center“ lang=“sh-YU“ style=“margin-bottom: 0cm;“>Promena align=“center“ lang=“sh-YU“>(u %)
	align=“center“ lang=“sh-YU“>2008	align=“center“ lang=“sh-YU“>2007		align=“center“ lang=“sh-YU“>2008	align=“center“ lang=“sh-YU“>2007
lang=“sh-YU“>Soja protein*	align=“right“ lang=“sh-YU“>19.196.941	align=“right“ lang=“sh-YU“>14.251.169	align=“right“ lang=“sh-YU“>34,70	align=“right“ lang=“sh-YU“>407.103	align=“right“ lang=“sh-YU“>1.253.434	align=“right“ lang=“sh-YU“>-67,52
lang=“sh-YU“>Imlek	align=“right“ lang=“sh-YU“>17.748.234	align=“right“ lang=“sh-YU“>12.563.702	align=“right“ lang=“sh-YU“>41,27	align=“right“ lang=“sh-YU“>900.889	align=“right“ lang=“sh-YU“>413.261	align=“right“ lang=“sh-YU“>118,00
lang=“sh-YU“>Dijamant*	align=“right“ lang=“sh-YU“>11.447.455	align=“right“ lang=“sh-YU“>9.004.861	align=“right“ lang=“sh-YU“>27,13	align=“right“ lang=“sh-YU“>1.053.472	align=“right“ lang=“sh-YU“>263.446	align=“right“ lang=“sh-YU“>299,88
lang=“sh-YU“>Vital	align=“right“ lang=“sh-YU“>5.853.284	align=“right“ lang=“sh-YU“>5.387.320	align=“right“ lang=“sh-YU“>8,65	align=“right“ lang=“sh-YU“>569.790	align=“right“ lang=“sh-YU“>181.341	align=“right“ lang=“sh-YU“>214,21

lang=“sh-YU“ style=“margin-bottom: 0cm;“>*izveštaji nisu konsolidovani

I najveća domaća mlekara – Imlek, zabeležila je zapažene rezultate u protekloj godini. Ova kompanija registrovala je rast poslovnih prihoda od čak 41,2 odsto ali u velikoj meri zahvaljujući objedinjenim poslovnim izveštajima nakon sjedinjenja sa Novosadskom mlekarom koje se desilo početkom 2008. godine. Imlek je iskazao i visok neto rezultat koji je zabeležio trocifrenu stopu rasta. Izvrsne dobitke objavili su i najveća domaća uljara Dijamant kao i vrbaški Vital koji su, takođe, ostvarili i zapažen rast poslovnih prihoda.

Konditorska industrija
Domaći proizvođači konditorskih proizvoda takođe su zabeležili uzlazni trend poslovanja ali sa nevelikim neto rezultatima koji su bili, u pojedinim slučajevima, znatno ispod onih ostvarenih godinu dana ranije. Najveći berzanski konditor – požarevački Bambi Banat zabeležio je neznatan rast poslovnih prihoda i znatno smanjenje neto dobiti. Ovaj skroman krajnji rezultat posledica je visokih negativnih kursnih razlika koje je plaćala ova kompanija ali i intenzivne kupovine sopstvenih akcija. Najveću stopu rasta zabeležila je crvenačka Jaffa koja je zahvaljujući otvaranju novog proizvodnog pogona ostvarila protekle godine rast od 35,5 odsto dok su krediti koji su pratili ovu investiciju „pojeli“ znatan deo neto dobiti. Kikindski Banini zabeležio je solidnu stopu rasta zahvaljujući, pre svega, novom slanom programu dok je neto dobit bila nevelika, slična prošlogodišnjoj.

lang=“sh-YU“ style=“margin-bottom: 0cm;“>

align=“center“ lang=“sh-YU“>Emitent	align=“center“ lang=“sh-YU“>Poslovni prihodi (u 000)		align=“center“ lang=“sh-YU“ style=“margin-bottom: 0cm;“>Promena align=“center“ lang=“sh-YU“>(u %)	align=“center“ lang=“sh-YU“>Neto dobit (u 000)		align=“center“ lang=“sh-YU“ style=“margin-bottom: 0cm;“>Promena align=“center“ lang=“sh-YU“>(u %)
	align=“center“ lang=“sh-YU“>2008	align=“center“ lang=“sh-YU“>2007		align=“center“ lang=“sh-YU“>2008	align=“center“ lang=“sh-YU“>2007
lang=“sh-YU“>Bambi Banat	align=“right“ lang=“sh-YU“>5.736.088	align=“right“ lang=“sh-YU“>5.613.222	align=“right“ lang=“sh-YU“>2,19	align=“right“ lang=“sh-YU“>24.906	align=“right“ lang=“sh-YU“>174.630	align=“right“ lang=“sh-YU“>-85,74
lang=“sh-YU“>Jaffa	align=“right“ lang=“sh-YU“>2.158.307	align=“right“ lang=“sh-YU“>1.591.753	align=“right“ lang=“sh-YU“>35,59	align=“right“ lang=“sh-YU“>1.177	align=“right“ lang=“sh-YU“>120.624	align=“right“ lang=“sh-YU“>-99,02
lang=“sh-YU“>Banini	align=“right“ lang=“sh-YU“>1.978.315	align=“right“ lang=“sh-YU“>1.748.054	align=“right“ lang=“sh-YU“>13,17	align=“right“ lang=“sh-YU“>43.241	align=“right“ lang=“sh-YU“>44.014	align=“right“ lang=“sh-YU“>-1,76

lang=“sh-YU“ style=“margin-bottom: 0cm;“>

Proizvodnja vode i pića
Tržište mineralnih voda u protekloj godini zabeležilo je blagi pad, usled nevelikog izvoza i zadržanih navika domaćeg stanovništva da ne konzumira u velikoj meri flaširanu vodu. Početak ove godine, i zaoštravanje krize, doneo je još jači pad ovog tržišta dok će letnji meseci biti verovatno najbolji test za ovogodišnje poslovanje vodara. Većina domaćih punionica vode nije iskazala visoku profitabilnost, mnoge usled velike zaduženosti, dok je jedino novosadska Minaqua imala solidan rezultat, zadržavši status najprofitabilnije kompanije u ovoj branši.

lang=“sh-YU“ style=“margin-bottom: 0cm;“>

align=“center“ lang=“sh-YU“>Emitent	align=“center“ lang=“sh-YU“>Poslovni prihodi (u 000)		align=“center“ lang=“sh-YU“ style=“margin-bottom: 0cm;“>Promena align=“center“ lang=“sh-YU“>(u %)	align=“center“ lang=“sh-YU“>Neto dobit (u 000)		align=“center“ lang=“sh-YU“ style=“margin-bottom: 0cm;“>Promena align=“center“ lang=“sh-YU“>(u %)
	align=“center“ lang=“sh-YU“>2008	align=“center“ lang=“sh-YU“>2007		align=“center“ lang=“sh-YU“>2008	align=“center“ lang=“sh-YU“>2007
lang=“sh-YU“>Coca-Cola HBC	align=“right“ lang=“sh-YU“>14.669.618	align=“right“ lang=“sh-YU“>12.553.004	align=“right“ lang=“sh-YU“>16,86	align=“right“ lang=“sh-YU“>1.481.010	align=“right“ lang=“sh-YU“>1.420.436	align=“right“ lang=“sh-YU“>4,26
lang=“sh-YU“>Knjaz Miloš	align=“right“ lang=“sh-YU“>6.387.715	align=“right“ lang=“sh-YU“>6.529.836	align=“right“ lang=“sh-YU“>-2,18	align=“right“ lang=“sh-YU“>20.608	align=“right“ lang=“sh-YU“>93.367	align=“right“ lang=“sh-YU“>-77,93
lang=“sh-YU“>Vinožupa*	align=“right“ lang=“sh-YU“>4.300.000	align=“right“ lang=“sh-YU“>4.220.979	align=“right“ lang=“sh-YU“>1,87	align=“right“ lang=“sh-YU“>399.001	align=“right“ lang=“sh-YU“>302.730	align=“right“ lang=“sh-YU“>31,80
lang=“sh-YU“>BB Minaqua	align=“right“ lang=“sh-YU“>1.580.705	align=“right“ lang=“sh-YU“>1.665.531	align=“right“ lang=“sh-YU“>-5,09	align=“right“ lang=“sh-YU“>251.920	align=“right“ lang=“sh-YU“>217.193	align=“right“ lang=“sh-YU“>15,99
lang=“sh-YU“>Voda Vrnjci	align=“right“ lang=“sh-YU“>1.257.219	align=“right“ lang=“sh-YU“>1.259.393	align=“right“ lang=“sh-YU“>-0,17	align=“right“ lang=“sh-YU“>18.434	align=“right“ lang=“sh-YU“>43.725	align=“right“ lang=“sh-YU“>-57,84
lang=“sh-YU“>Planinka	align=“right“ lang=“sh-YU“>753.922	align=“right“ lang=“sh-YU“>756.215	align=“right“ lang=“sh-YU“>-0,30	align=“right“ lang=“sh-YU“>85.168	align=“right“ lang=“sh-YU“>159.175	align=“right“ lang=“sh-YU“>-46,49

lang=“sh-YU“ style=“margin-bottom: 0cm;“>*izveštaji nisu konsolidovani

Zemunska Coca-Cola zadržala je imidž kompanije sa kontinuiranim, jakim stopama rasta i izuzetnom profitabilnošću koja rezultira i dobrim dividendama za akcionare. Aleksandrovačka Vinožupa je takođe nastavila ekspanziju poslovanja, pre svega kroz eksterni rast, dok je neto dobit bila nešto manja od očekivane usled kreditne opterećenosti ovog lidera na tržištu sokova.

Građevinarstvo
Sektor građevinske industrije predstavlja jednu od najbolje zastupljenih delatnosti na Beogradskoj berzi. Veliki broj kompanija iz oblasti visoko i niskogradnje, putne privrede, montaže i projektovanja nalazi se na Beogradskoj berzi a nemali broj njih predstavlja hartija prilično interesantne portfeljnim investitorima.

Lider domaće građevinske industrije – beogradski Energoprojekt jedan je od pionira berzanskog poslovanja dok trenutno predstavlja jednog od tri domaća emitenta koji se nalaze na zvaničnom A listingu Beogradske berze. Ovaj holding objavio je više nego odlične nekonsolidovane rezultate poslovanja, dok će za detaljniju ocenu kompletnog poslovanja ovog građevinskog sistema biti neophodni konsolidovani izveštaji ove kompanije. Ono što je izvesno jeste da je ova branša prva na udaru aktuelne krize što se ogleda i u skromnom planu ove kompanije za tekuću godinu.

align=“justify“ lang=“sh-YU“ style=“margin-bottom: 0cm;“>

align=“center“ lang=“sh-YU“>Emitent	align=“center“ lang=“sh-YU“>Poslovni prihodi (u 000)		align=“center“ lang=“sh-YU“ style=“margin-bottom: 0cm;“>Promena align=“center“ lang=“sh-YU“>(u %)	align=“center“ lang=“sh-YU“>Neto dobit (u 000)		align=“center“ lang=“sh-YU“ style=“margin-bottom: 0cm;“>Promena align=“center“ lang=“sh-YU“>(u %)
	align=“center“ lang=“sh-YU“>2008	align=“center“ lang=“sh-YU“>2007		align=“center“ lang=“sh-YU“>2008	align=“center“ lang=“sh-YU“>2007
lang=“sh-YU“>GP Planum	align=“right“ lang=“sh-YU“>3.988.765	align=“right“ lang=“sh-YU“>1.779.621	align=“right“ lang=“sh-YU“>124,14	align=“right“ lang=“sh-YU“>26.490	align=“right“ lang=“sh-YU“>18.589	align=“right“ lang=“sh-YU“>42,50
lang=“sh-YU“>Putevi Užice *	align=“right“ lang=“sh-YU“>3.664.248	align=“right“ lang=“sh-YU“>3.005.682	align=“right“ lang=“sh-YU“>21,91	align=“right“ lang=“sh-YU“>185.412	align=“right“ lang=“sh-YU“>181.076	align=“right“ lang=“sh-YU“>2,39
lang=“sh-YU“>Jedinstvo Sevojno*	align=“right“ lang=“sh-YU“>3.623.685	align=“right“ lang=“sh-YU“>3.044.841	align=“right“ lang=“sh-YU“>19,01	align=“right“ lang=“sh-YU“>600.582	align=“right“ lang=“sh-YU“>470.160	align=“right“ lang=“sh-YU“>27,74
lang=“sh-YU“>Napred	align=“right“ lang=“sh-YU“>3.283.941	align=“right“ lang=“sh-YU“>3.529.033	align=“right“ lang=“sh-YU“>-6,95	align=“right“ lang=“sh-YU“>424.692	align=“right“ lang=“sh-YU“>179.646	align=“right“ lang=“sh-YU“>136,40
lang=“sh-YU“>Montinvest	align=“right“ lang=“sh-YU“>3.198.284	align=“right“ lang=“sh-YU“>1.704.412	align=“right“ lang=“sh-YU“>87,65	align=“right“ lang=“sh-YU“>234.246	align=“right“ lang=“sh-YU“>89.504	align=“right“ lang=“sh-YU“>161,72
lang=“sh-YU“>Projektomontaža	align=“right“ lang=“sh-YU“>2.867.457	align=“right“ lang=“sh-YU“>2.764.043	align=“right“ lang=“sh-YU“>3,74	align=“right“ lang=“sh-YU“>99.278	align=“right“ lang=“sh-YU“>41.968	align=“right“ lang=“sh-YU“>136,56
lang=“sh-YU“>Energoprojekt holding*	align=“right“ lang=“sh-YU“>1.906.564	align=“right“ lang=“sh-YU“>1.734.647	align=“right“ lang=“sh-YU“>9,91	align=“right“ lang=“sh-YU“>488.886	align=“right“ lang=“sh-YU“>294.106	align=“right“ lang=“sh-YU“>66,23

lang=“sh-YU“ style=“margin-bottom: 0cm;“>*izveštaji nisu konsolidovani

Kompanije iz putne privrede i tokom protekle godine su imale velikih problema pre svega usled izražene nelikvidnosti zbog velikih neizmirenih obaveza od strane države. Stoga, veoma mali broj kompanija iz ove branše u protekloj godini nije beležio niti jedan dan blokade računa, dok će po tom pitanju ove godine situacija biti verovatno još gora.

Kompanije koje se bave montažom, projektovanjem i građevinskim inženjeringom zabeležile su izuzetnu poslovnu godinu, što se najbolje vidi kroz neto rezultate koji su ostvarile. Naravno, ni ovaj segment građevinskog sektora neće biti previše imun na krizu te će tekuća godina biti najveći izazov za potvrdu kvaliteta ovih kompanija.

Naravno, kriza koja se već odražava na poslovanje građevinskih kompanija, koju su usled jesenje panike deponenata odavno osetile bankarske ustanove, tokom godine u manjoj ili većoj meri uticaće i na poslovanje ostalih kompanija. U kojoj meri će se domaće korporacije nositi sa ovim poremećajima tržišta, koji su za mnoge od njih, najveće nevolje otkada posluju u ovom vlasničkom obliku zavisiće od kvaliteta menadžmenta, njihove unutrašnje organizacije, kreditne izloženosti i snage dominantnih akcionara odnosno većinskih vlasnika. Sa aspekta portfeljnih investitora, ono što je najvažnije, je činjenica da je većina akcija već drastično ruinirana te će svaka kompanija, koja uspe pregrmeti krizu sa nevelikim posledicama, predstavljati više nego jeftin target u investicionom smislu. Ostaje dakle samo dobro anticipiranje i predviđanje sposobnosti preživljavanja domaćih kompanija, dok će od ove godine boljeg vremena za kupovinu akcija teško biti.

Nenad Gujaničić
broj 54, april 2009.