Kao i kompanije u svetu, i preduzeća u Srbiji suočavaju se ekonomskom krizom. Najveći efekat krize, ogleda se u tome što firme nove planirane investicije odlažu. Rast i razvoj kompanija moraće da sačekaju neka bolja vremena, kada kriza mine.
Najava da se “nešto dešava” u svetu bilo je i pre dve godine. Još tada, kako kaže Jelena Petković, izvršni direktor “Tigra” iz Pirota, bilo je očigledno da će se do novca dolaziti sve teže i da će biti sve skuplji. Odnosno, da se sva pažnja mora skoncentrisati na obezbeđivanje gotovine, s obzirom na to da je prevashodno reč o krizi likvidnosti. Zato je ova kompanija, nastojala da nepokretnu imovinu koje se ne koristi za obavljanje delatnosti, po dobroj ceni pretvori u kvalitetan keš.
“Smanjenje raspoloživog novca, međutim, uz rast cene i sve manju kupovnu moć, koja je posledica velikih otpuštanja, nelikvidnost, posebno srednjih preduzeća, sve restriktivnija politika velikih kompanija i javnih preduzeća, neminovno se odražava na prodaju. Više je nego jasna zakonitost da se u uslovima krize stanovništvo orijentiše mahom na kupovinu neophodnih sredstava. Na inostranom tržištu, kupci su takođe sve oprezniji u plasiranju porudžbina u strahu da ne formiraju zalihe i time ugroze likvidnost. To nama uzrokuje nešto smanjenu tražnju u vansezoni i nagli rast ordera u sezoni, kada će biti teško odgovoriti svim tim zahtevima”, kaže Jelena Petković.
Da uticaj globalne finansijske krize nije od juče, jasno je bilo i u Koncernu “Bambi Banat”. Još u drugoj polovini 2007. godine, kada je počeo rast cena inputa proizvodnje, bilo je jasno da je kriza na vratima. U čitavoj prošloj godini, prema rečima Miroslava Miletića, generalnog direktora Koncerna, pored internih racionalizacija, očigledan je uticaj krize na dalji pad kupovine moći potrošača, rast cena inputa, otežana naplata potraživanja, ali i rast kursa dinara negativno je uticao na poslovni rezultat.
“Prvi kvartal ove godine je i pored daljeg uticaja krize, bio značajnije uspešniji nego u istom periodu prošle godine. Još je rano govoriti o razlozima za takav rezultat, imajući u vidu da se industrija FMCG početkom prošle godine suočila sa problemom deklaracija koji je značajno uticao na loše rezultate u prvom kvartalu 2008. godine, ali svakako dolazi i do diferencijacije proizvođača konditorskih proizvoda koji različito reaguju na ekonomsku krizu”, naglašava Miletić.
Najveći efekat krize, međutim ogleda se i na razvoj kompanija, jer, nove planirane investicije moraće da sačekaju neke naredne godine, kad ekonomska kriza mine. To je slučaj i sa “Karlsbergom”.
“Svedoci smo da je ukupna proizvodnja piva u Srbiji umanjena u odnosu na isti period prošle godine i bez obzira što održavamo naš tržišni udeo, realna proizvodnja i prodaja pokazuju niže vrednosti. Manja konzumacija potrošača i veliko smanjenje zaliha kod kupaca su evidentni. Sudbinu teškoće naplata u potraživanjima delimo sa svim privrednim subjektima s tim što smo uspeli ranijim investicijama i organizacijom da taj rizik ravnomernije raspodelimo i obezbedimo dobru likvidnost”, kaže Aleksandar Radosavljević, generalni direktor “Karlsberga”..
U susret problemima traže se načini da se oni reše. U zavisnosti od kompanije različiti su metodi, ali je cilj isti. Uglavnom pribegava se racionalizaciji troškova, ali to nikako, kako ističe Miroslav Miletić, nije na uštrb vrhunskog kvaliteta proizvoda.
U “Karlsbergu”, imajući u vidu niži nivo proizvodnje i prodaje od planiranog, preduzeli su korake kako bi povećali produktivnost i efikasnost kroz stalne interne programe izvrsnosti kvaliteta poslovanja.
“Oni se ogledaju kroz kontinuirano povećanje efikasnosti naših operativnih troškova, gde smo u mogućnosti da ih umanjimo sa povećanjem opšteg kvaliteta poslovanja. Takođe, skoro godinu dana u primeni je proces LEAN u proizvodnji koji se bavi isključivanjem nepotrebnih procesa i troškova, a kako bi se povećala produktivnost i kvalitet”, objašnjava Aleksandar Radosavljević.
Slično je i u “Tigru”, gde bez obzira na krizu nastoje da održe i unaprede kvalitet proizvoda i usluga, u uslovima kada se konkurencija realno smanjuje. Preduzimaju se i mere kako bi se sprečio negativni uticaj nelikvidnosti kupaca i dobavljača na poslovanje kompanije i pronalaze se alternative za nelikvidne partnere. Nastoji se i da u saradnji sa bankama podstakne kupovina krajnjih potrošača, uz svođenje investicija na optimalni nivo, kao i da uredno servisiraju svoje obaveze.
“Značajno smo smanjili rizik poslovanja, tako da nemamo nenaplativa potraživanja, zalihe smo vrednovali u knjigama na veoma niskom nivou, poštujući sve zahteve računovodstvenih standarda, što nam otvara mogućnost da u narednom periodu, upravo prodajom zaliha ostvarujemo solidne marže. Takođe, kroz infrastrukturalne investicije stvorili smo uslove za značajniji rast produktivnosti, posebno u vodećem programu obuće”, naglašava Jelena Petković, dodajući da ohrabruje podatak da se veliki broj dilera ubzano vraća sa dalekoistočnih tržišta, nezadovoljan servisom, isporukama i rastom cena u poslednje dve godine, tražeći stabilne partnere sa kvalitetnim proizvodom.
Locirajući kao veliki problem nelikvidnost srpskih preduzeća, država je odnedavno u saradnji sa bankama pokrenula i subvencionisano kreditiranje likvidnosti i investicija. U “Bambi Banatu” pripremaju aplikaciju za subvencionisane kredite za likvidnost, dok u “Karlsbergu”, bez obzira što su uslovi kreditiranja povoljniji u odnosu na dosadašnje na tržištu, nisu podneli zahtev.
“Veoma je važno što je Vlada procenila da ne treba stati sa investicijama i što je kroz paket mera ponudila investicione kredite sa subvencionisanim kamatnim stopama. Upravo će nam ova sredstva, kao i naša interna gotovina i krediti međunarodnih finansijskih institucija, koji su takođe u programu Vlade, biti osnov finansiranja razvojno-investicionih aktivnosti 2009. godine. Naši prioriteti ove godine su puštanje u rad nove fabrike tehničke gume sa proizvodima od gumenog reciklata reciklažom, dalji intenzivni razvoj “Tigrove” prodajne servisne mreže, kao i početak rada na modernizaciji i preseljenju fabrike hemijskih proizvoda”, kaže Jelena Petković.
Različita su mišljenja koliko će kriza, za koju kažu da je jedna od najtežih do sada, trajati. Aleksandar Radosavljević smatra da vreme trajanja krize zavisi umnogome od dubine efekata koje će prouzrokovati.
„Čekaju nas dalja iskušenja tokom ove godine i veoma je nezahvalno predvideti kada kreće oporavak. Veoma je važno naglasiti da će kriza proći a pritom cela privreda iz nje treba da izađe konkurencija i sa dobrim perspektivama za budućnosti“, smatra Radosavljević.
Da će kriza svakako trajati duže nego što se želi, mišljenje je Miroslava Miletića. Naročito ako se imaju u vidu spoljnotrgovinski deficit, monetarno-kreditna politika, visoka zaduženost preduzeća i zemlje, sve manja kupovna moć potrošača, veoma pogoršanu likvidnost, kao i drugi negativni faktori koji utiču na redovno poslovanje.
“I kada prestane uticaj svetske ekonomske krize ostaće mnogi ograničavajući faktori koje su na našim prostorima prisutni više od deceniju. Međutim, ja sam optimista, koji svoj realni optimizam zasniva na našim komparativnim prednostima, sposobnosti preživljavanja i prilagođavanja novim okolnostima, u šta posebno ubrajam evropske integracije naše zemlje, naglašava Miletić.
Prema nekim procenama, ukoliko bi se vreme trajanja krize “vizuelizovalo”, ona može da poprimiti oblik slova “V”. Odnosno, kako objašnjava Jelena Petković, možemo imati brz pad i brz oporavak, a može izgledati i kao slovo “L”, odnosno može podrazumevati brz pad i dug period nepovoljnih kretanja.
“Za razvijene zemlje, logično je očekivati brži oporavak, a kada govorimo o Srbiji i zemljama u razvoju, na koje se kriza preliva sa mnogo snažnijim posledicama, realno je očekivati da se efekti krize nešto kasnije jave u pravom smislu te reči i da duže traju od optimističkih prognoza, zaključuje Jelena Petković.
| Sugestije privrednika državi kako kriza u Srbiji lakše da se prebrodi
Jelena Petković, izvršni direktor “Tigra” “Iako se kriza javila u finansijskoj sferi, ona se preliva i u realni sektor, koji posebno trpi zbog poskupljenja bankarskih kredita, što naravno utiče na rast troškova poslovanja. Opet, ako se kompanija opredeli za smanjenje obima kreditiranja, to direktno proporcionalno utiče i na smanjenje likvidnosti preduzeća. Lanac se nastavlja time što se smanjuje potrošnja, koja uzrokuje smanjenje tražnje. Istovremeno manja tražnja direktno zahteva i reakciju preduzeća u smislu smanjenja proizvodnje i troškova, posebno radne snage. Upravo da ovaj lanac, koji podseća na domino efekat, ne bi poprimio šire razmere, država mora da upotrebi sve raspoložive mere kako bi povratila poverenje svih učesnika u finansijski sektor, kako se kriza ne bi dalje produžavala i produbljivala. Mora se razmišljati o vremenu nakon krize, koje je nezamislivo bez stabilnog realnog sektora ekonomije.” Miroslav Miletić, generalni direktor Koncerna “Bambi Banat” “Mi smo imali prilike da nadležnim organima preko naše Grupacije konditora pri Privrednoj komori Srbije, uputimo razne predloge za borbu protiv krize, koje se kreću od zaštite domaće proizvodnje do ukidanja prelevmana na uvoz određenih sirovina koje se ne proizvode u zemlji.” Aleksandar Radosavljević, generalni direktor “Karlsberg Srbija” “Naša državni aparat preduzima korake koji su veoma uporedivi sa onim što vidimo i u drugim zemljama, ne samo u okruženju, već i šire. Nažalost, Srbija nema dovoljno rezerve i nije dovoljno bogata da efekat tih mera bude daleko veći i vidljiviji. Sugestija je da se još jače nastavi sa preko neophodnim reformama, da se čvršće i u većoj meri pristupi smanjenju javnih rashoda i da se zamrzne, i umanji gde je moguće nivo povećanja cena, poreza i taksi koje su pod kontrolom države.” |
|
Šta kažu bankari? Sonja Miladinovski, član Izvršnog odbora “Sosijete ženeral banke” “Uprkos svetskoj ekonomskoj krizi “Sosijete ženeral” u Srbiji nastavlja da posluje u skladu sa svojim ambicioznim planovima za 2009. godinu, što uključuje i kreditnu aktivnost. Samo u prva dva meseca, banka je odobrila kredite u vrednosti od preko 100 miliona evra, a u završnoj fazi obrade su i kreditni zahtevi vrednosti veće od 200 miliona evra. Kašnjenja klijenata u ovom trenutku su još u prihvatljivim granicama. Jasno je da će finansijski sektor morati da podnese veliki deo tereta, ali isto tako, država bi morala da osigura da je sa svoje strane preduzela i preduzima sve potrebne mere. Naprimer, relaksacija banaka u delu rezervisanja po plasmanima kod kojih kasni otplata jer je klijent pod dejstvom efekata globalne krize. Zatim, celishodnija rešenja u domenu prinudne naplate, pogotovo od strane malih poverilaca, koji postojećim mehanizmom kreditne naplate mogu urušiti ne samo direktnog dužnika, nego i sve ostale banke u lancu poverilaca, sistem državnih garancija. Zoran Petrović, zamenik predsednika Izvršnog odbora “Rajfajzen banke” “Uticaj krize na ceo bankarski sektor je neminovan i on se manifestuje kroz pad vrednosti dinara u odnosu na evro, smanjenu prodaju preduzeća sa kojima se suočavaju preduzeća koja su korisnici kredita, i samim tim smanjenu likvidnost takvih firmi, smanjenu tražnju za kreditima, kako u privredi tako i stanovništva. Banka je sve vreme svog poslovanja u Srbiji vodila vrlo konzervativnu politiku odobravanja kredita, što se sada u vremenu krize pokazalo kao ispravna politika. Naime, porast broja problematičnih kredita je minimalan u odnosu na period pre krize. Država bi trebalo da intenzivira investicije u infrastrukturu, jer je to dugoročna ekonomska dobrobit, a uz to upošljava mnoštvo pratećih kompanija i ljudi u aktuelnom vremenu krize. Reč je o investiciji koja je bazični stimulans ekonomiji. Takođe, država bi trebalo da bude redovnija u izmirivanju svojih obaveza prema kompanijama koje su ovom domenu izvršile svoje obaveze. Henrik Aut, predsednik Izvršnog odbora “OTP banke” “Očekujemo da 2009. godina bude izuzetno teška za sve koji posluju na srpskom tržištu. Zbog toga u narednom periodu ne planiramo dinamični rast. Želja nam je da zadržimo postojeći nivo i budemo spremni za rast i razvoj kada kriza prođe. Naša strategija je, bez obzira na postojeće okolnosti, da povećamo broj klijenata u segmentu stanovništva i da održimo broj klijenata u segmentu privrede. Postojeći paket koji je usvojila Vlada Srbije sa odobravanjem je dočekan kako u sektoru finansija, tako i privrede. Pored toga, program koji Vlada priprema sa MMF je sveobuhvatan. Ukoliko se realizuje, smanjiće se rizik zemlje i ojačati poverenje finansijskog tržišta. Ipak, treba sačekati prve rezultate predloženih mera i tek tada bi bilo moguće planirati sledeće korake i sugerisati odgovarajuće mere. Kao finansijska institucija koja posluje u Srbiji možemo da kažemo da ćemo nastojati da smanjimo negativne efekte krize racionalnijim poslovanjem. S druge strane, OTP banka priprema strategiju rasta i razvoja, kako bi bila spremna kada kriza prođe. |
Danijela Milosavljević
broj 54, april 2009.