Prema rezultatima istraživanja, samo 17 % svetske populacije živi u zemljama koje uživaju slobodu medija. Mi ne spadamo u ovu grupu, ali nismo ni u najlošijoj. Naravno, to nije ohrabrenje, još je mnogo posla pred ovom zajednicom, ali i predstavnicima medija, ako nam je cilj slobodno i objektivno informisanje. Ali samo AKO nam je to cilj.
Sloboda medija se rangira veoma jednostavno, postoje slobodne države, delimično slobodne, i neslobodne. Srbija nikako da uđe u slobodne, još smo (kao i u mnogim drugim stvarima) delimični. Istraživanjem slobode medija se i ovaj put bavio Fridom Haus, a rezultati su objavljeni uoči Svetskog dana slobode medija, 3. maja. Da vas ne držimo u neizvesnosti, Srbija je zauzela 83. mesto od 195 država. Možda vam se ovo čini kao fina pozicija, ali imajte u vidu da su u istraživanje bile uključene i afričke zemlje, i mnoga druga nedemokratska društva. Crna Gora je, otkad se odvojila od nas, veoma napredovala na ovom polju. Ove godine zabeležila je pozitivan skok za tri mesta, te se našla između 78. i 80. mesta, zajedno sa Bocvanom i Istočnim Timorom (verovali ili ne). Iako je ocenjeno da na globalnom nivou postoji pad slobode izveštavanja, i dalje je najgora situacija u bivšim članicama SSSR-a, centralnoj i istočnoj Evropi. Što se tiče regiona, i tu smo na sredini, Slovenija je najbolja (49. mesto), Bugarska je zauzela 76-tu poziciju, Crna Gora je, kao što smo pomenuli, malo ispod nje, sledi Hrvatska (verovatno joj je nesrećni slučaj sa Pukanićem pomrsio konce) koja za dve pozicije bolja od nas, a u lošijoj situaciji su BiH (98. mesto) i Albanija koja je sa trocifrenom brojkom ušla na ovu listu (101). Doduše, postoje nagađanja da je Republika Srpska malo unazadila BiH na listi, jer je u njoj uočena povećana politička kontrola medija. Ovim podatkom smo verovatno sebi navukli na vrat status “onih” novina, nepatriotskih, izdajničkih. Nadamo se da nismo sada zaslužili oduzimanje akreditacija i simpatična pisamca u sandučetu.
Naravno, nismo jedini koji pišu o navedenoj temi. Predsednica NUNS-a, Nadežda Gaće, izjavila je za B92 ovim povodom da kod nas zaista postoje snažni pritisci na medije. Parafrazirajući je, možemo reći da se srpski moćnici ponašaju bahato prema novinarima, kao i da je vlast nemarna u rasvetljivanju ubistava Ćuruvije, Dade Vujasinović i Milana Pantića. Međutim, do završteka pisanja ovog teksta NUNS na svom sajtu nije ni objavio vest o rezultatima istraživanja slobode medija, iako bi oni prvi trebalo da se bave navedenom temom. Zato se postavlja pitanje koliko su za samu situaciju krivi i novinari, tj u kojoj meri se bave ovi pitanjem pre i posle 3. maja. Takođe, mnogo je čitalaca koji se pitaju da li su novinari uvek pod pritiskom sile, ili ponekad pod pritiskom šuškanja novca.
Sigurno je da i ovaj, kao i svaki novčić, ima dve strane – kao novinar ste ugroženi nekad na zadatku, nekad i posle objave teksta, ali to je još jedan razloga da i sami novinari više sarađuju u pritiskanju javnosti zarad poboljšanja svog položaja. Predsednik UNS-a, Nino Brajović, smatra da su u Srbiji od novinara jači oni kojima je njihova nesloboda potrebna, i dodaje: “Novinari i naše medijske kolege u Srbiji su između dva svetska dana slobode medija bili izloženi najvećem broju napada i pretnji od oktobarskih promena 2000”. Iako je obeshrabrujuće, ne gubimo nadu, posmatrajući okolna iskustva shvatamo da je promena ipak moguća. Neka sila bude sa sedmom silom.
Marija Dukić
broj 55, maj 2009.