Skoro je sedam meseci od kako je Skupština Srbije usvojila Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije, a ista skupština je uspela da izabere i ljude koji će biti instrumenti za sprovođenje Strategije za borbu protiv korupcije u Srbiji. Tim činom je odgovorila na kritiku dela godišnjeg izveštaja Evropske komisije iz novembra 2008. godine o napretku koji su zemlje kandidati ili potencijalni kandidati za članstvo u EU, uključujući Srbiju, postigli u procesu evropske integracije u toj godini. Međutim, pitanje je koliko smo mi zaista postigli na ovom polju.
Činjenica da je jedan ovakav izveštaj u svom delu koji se tiče napretka Srbije, ceo pasus poklonio pitanju korupcije, govori o tome koliko je lečenje ove društvene bolesti neophodno sa stanovišta svetskih i evropskih vrednosti.
Poreklo reči korupcija je latinsko, i reč coruptio označava: “pokvarenost, raspadanje, podmićivanje, potplaćivanje”. Korupcija je bila označena kao kvarenje vlasti još od strane Platona i Aristotela, dok su joj nešto šire značenje davali Makijaveli i Ruso ocenjujući je to moralno kvarenje svih ljudi, a ne samo onih koji vrše vlast. Prve pojave kvarenja ljudi koje su izazvale pažnju javnosti na ovim prostorima nastaju još u Kraljevini SHS. Tako je davne 1926 godine kralj Aleksandar Karađorđević iskoristio učešće sina Nikole Pašića, Radeta, u tzv. aferi Adamstal da bi smanjio njegov politički uticaj. Tim povodom formiran je i Anketni odbor (zvuči poznato) koji je trebalo da ispita sklapanje nepovoljnih ugovora između tadašnje Kraljevine SHS i više preduzeća. Iako je razlog bio da se kazne korupcijski skandali Radeta Pašića, povod je bio čisto politički pa je ceo proces i završen političkim kompromisima (i opet zvuči poznato). Dolaskom komunističke vlasti ova pojava se više razvija kroz jednopartijski oportunizam, ali se o korupciji, kao uostalom o svemu što bi moglo da podriva stubove narodne vlasti, malo pričalo. Ako pogledamo devedesete godine kao primer jedne moralne erozije, primetićemo da se slična matrica održala i do današnjih dana. Jer, sudeći po broju sankcionisanih pojava ili bolje reći aktera iz tog perioda, kao što bi junak iz crtaća, petao Sofronije rekao, matematika je jasna – crva tj korupcije nije ni bilo. Plodno tlo za uzgoj korupcije su upravo periodi sveopšte tranzicije u svakom društvu. Naime, pomenute 90-te godine tajfunski su osiromašile sve slojeve stanovništva (osim pripadnika snalažljive vrste), kako u materijalnom tako i u moralnom smislu To je dovelo do toga da sa jedne strane imate nosioce važnih društvenih funkcija slabog materijalnog statusa, a sa druge strane novostvorene poslovne ljude, spremne da izađu u susret finansijskim potrebama istih službenika. Što se tiče savremenika korupcionaških afera, ne treba ih posebno pominjati, dovoljno je prelistati dnevne novine i pre svake ocene sačekati sudski ishod svih dosadašnjih hapšenja, pomalo holivudskog tipa.
Svetsko, i naše
Brojni su primeri iz riznice svetske koruptivne baštine. Sama EU je 2000. godine na svojoj koži osetila razarajuće efekte korupcije. To je bilo vreme finansijskih blamaža u kojima su učestvovala najveća politička imena tadašnje Evropske mašinerije, od Helmuta Kola, Fransoa Miterana, preko Silvija Berluskonija pa sve do tadašnjeg ruskog lidera Jelcina. Tada je najdrastičnije optužen nemački kancelar ujedinjenja Kol, za to da je ne baš hrišćanski, kasu svoje Hrišćansko-demokratske partije otežao za 42 miliona nemačkih maraka. Ono što se kolokvijalno može nazvati korupcijom na najvišem nivou je svakako primer predsednika mlade članice EU, Litvanije, tj Rolandasa Paksasa optuženog za povezanost sa kontroverznim ruskim biznismenom, predstavnikom kriminalnih grupa. Sa druge strane ovaj politički skandal je pokazao snagu pravne države i primer beskompromisnog obračuna sa korupcijom jer je zbog istog predsednik Litvanije opozvan sa svoje funkcije. Ceo postupak je sproveden demokratski od Ustavnog suda pa sve do opoziva u parlamentu, a iniciran je na osnovu podataka do kojih je u svom radu, verovali ili ne, došla Služba državne bezbednosti.(zvuči šašavo, ali deluje). Savremena Evropa ali i svet su regulisali ovaj problem kroz konvencije, a kao najvažnije treba pomenuti svakako Konvenciju UN za borbu protiv korupcije, koja izražava potrebu za transparentnijem finansiranjem političkih partija i donošenjem etičkih kodeksa, kao i Građanskopravnu konvenciju o korupciji koja daje samo definiciju ove pojave, za razliku od Krivičnopravne konvencije koja zahteva od država osnuje specijalizovane ustanove koje će se baviti korupcijom. Postoji i međunarodni forum GOPAC (Global Organization of Parliamentarians Against Corruption) koji ima za cilj da olakša saradnju članova parlamenta iz 72 zemlje sveta u borbi protiv korupcije.
E sad, pošto smo postavili dijagnozu, izneli anamnezu i pomenuli neke stare i nove antiviruse ove društvene bolesti, valja se pozabaviti domaćim načinom borbe protiv nje. Tu stupa na scenu novoformirana agencija sa početka ove priče. Agenciju čini devet članova odbora koje je skupština izazbrala na predlog, može se reći raznolikih skupina od Vlade i Predsednika republike, Državne revizorske institucije, Socijal-ekonomskog saveta pa sve do predstavnika sedme sile preko njihovih udruženja. Kandidate takođe predlažu i nosioci pravosudne sile, Advokatska komora Srbije i Vrhovni kasacioni sud, a jedan od predloga dolazi i zajedničkim dogovorom Zaštitnika gradjana i Poverenika za informacije. Inače, predhodnik ove agencije je rođen 2001 godine pod imenom Savet za borbu protiv korupcije. Pored ostalog ostaće upamćen u javnosti jer je ukazivao da su neki domaći biznismeni malo previše ušećerili svoj izvoz, pa je pozlilo ne samo celoj našoj naciji, već i Evropskoj uniji. Međutim, kako mu i samo ime kaže, Savet je samo bezuspešno ukazivao na slučajeve korupcije nemajući pri tome nijednu institucionalnu alatku za delovanje. Što se tiče imena novih antikorupcijskih boraca, možda je najbolja preporuka pojedinih članova njihov antikorupciski staž u Savetu iako su ga vremenom napuštali zbog nemogućnosti faktičkog delovanja . Treba se prisetiti da je radi predloga da treba srušiti zgradu jedne domaće tv stanice zbog nedostataka vezanih za građevinsku dozvolu, jedno od ovih imena doživelo medijsko rešetanje od strane ovdašnjeg basiste u penziji, inače vlasnika iste stanice.
Para vrti gde burgija neće
Čini se da je najveća prednost novoformirane agencije u odnosu na bivši savet, upravo postojanje konkretnih instrumenata delovanja, kroz mere upozorenja funkcionerima, kao i mere javnog objavljivanja preporuke za razrešenja. Kada dođe do kršenja zakona od strane funkcionera, Agencija podnosi predlog nadležnim organima radi pokretanja disciplinskog, prekršajnog ili krivičnog postupka. Članovi odbora agencije će ubuduće morati da lupaju glavu tumačeći finansijske izveštaje stranaka umesto Odbora za finansije (koji čine predstavnici stranaka), koji je to do sada vrlo “predano” radio. Ovim zakonom i Republički odbor za rešavanje sukoba interesa ostaje bez posla jer Agencija preuzima njegove nadležnosti. Reč je o istom odboru koji je bezuspešno apelovao na moral nekih predsednika opština da se odreknu svoje poslaničke funkcije, jer to nije baš lepo a i nije u skladu sa Ustavom. Za dokazane korupcionaše slede velike novčane i zatvorske kazne, gubitak posla, pa i zabrana bavljenja javnom funkcijom u periodu od 10 godina od dana pravosnažnosti presude. Da bi borba protiv korupcije bila efikasna potrebno je i da sami građani prestanu da nude razna sredstava za podmazivanje i probaju da nešto završe na „suvo“. A za slučaj da ne uspeju, ovaj zakon predviđa obavezu agencije da postupa po predstavkama građana, da radi na informisanju javnosti, kao i na obuci o korupciji. Ovo je u skladu sa pomenutom Konvencijom UN o korupciji koja čak predviđa i zaštitu svedoka i žrtava korupcije. Sa druge strane, potrebno je da Vlada promeni svoj odnos koji je imala prema ovakvim telima tj da prestane da se ponaša kao pacijent koji nezadovoljan dijagnozom doktora trči po drugo mišljenje i negira bolest. Na kraju, potrebno je da istražni i pravosudni organi efikasno odrade svoj deo posla, i da se napokon utvrdi nečija odgovornost za ovakva nezakonita dela, inače predviđena Krivičnim zakonom zemlje, iako je, nažalost, odgovornost biljka koja do sada nije uspevala na našem plodnom tlu. Agencija počinje sa radom 1. januara 2010 godine, a do tada korupciji na putu stoje samo zakon i moral. U nekim društvima i to je dovoljno.
Mirko Miloradović
broj 55, maj 2009.