Odluka „Metalca“ da na tržište plasira nov proizvod najvišeg kvaliteta zahtevala je ulaganja u novu tehnologiju, a kao najpogodnije i najisplativije rešenje pokazala se primena robotskih ćelija, proizvedenih u novosadskoj fabrici „ICM Electronics“. Tako je svoj radni vek započeo robot Radiša, omiljeni radnik u „Metalcu“, kaže Aleksandar Marković, direktor „Metalac posuđa“.
Krajem sempembra prošle godine u kompaniji “Metalac” iz Gornjeg Milanovca puštena je u rad prva robotizovana linija za proizvodnju emajliranog posuđa u jugoistočnoj Evropi. Robotsku ćeliju primenjenu u ovom preduzeću proizveli su domaći stručnjaci u novosadskoj fabrici “ICM Electronics”. Govoreći o iskustvima primene robotike u domaćoj industriji na stručnom skupu u Privrednoj komori Beograda, Aleksandar Marković, direktor “Metalac posuđa” je kao razlog uvođenja tehnoloških inovacija naveo odluku da se na tržište izađe sa novom linijom proizvoda najvišeg kvaliteta. Naime, “Metalac” ima pet decenija iskustva u proizvodnji emajliranog posuđa srednjeg i visokog kvaliteta, više od 5.000 proizvoda u ovom asortimanu i više od četiri miliona kupaca na najrazvijenijim svetskim tržištima. Ali ugovor sklopljen pre dve godine sa svetski poznatim dizajnerom Karimom Rašidom, među čijim mnogobrojnim klijentima su i ”Davidoff”, “Prada”, “Giorgio Armani”, “Kenzo” i “Sony”, podstakao je ideju i o proizvodnji najkvalitetnijeg emajliranog posuđa, sačinjenog od materijala koji ispunajvaju najzahtevnije kriterijume zdravstvene ispravnosti.
To, između ostalog, nalaže da rub posuđa bude prekriven niklom, o čemu Marković detaljnije kaže: “Emajl je prevlaka koja ima lošu osobinu da ne može da prekrije oštru ivicu, pa se rub posude štiti na različite načine da bi bila zdravstveno ispravna. Kada je reč o vrhunskom kvalitetu to je posuđe sa hromiranim ili niklovanim rubom. Hromiranje ne radimo u našoj kompaniji jer nam proizvodnja još nije na nivou da bi opravdala ulaganja u galvanizaciju, za koju možemo da nađemo kvalitetne partnere pa taj segment proizvodnje autsorsujemo. Međutim, brušenje emajla niko ne radi i taj problem smo morali sami da rešimo“.
Fleksibilno rešenje
U „Metalcu“ su na raspolaganju imali tri opcije. Prva je da se brušenje radi ručno, ali osim što je ovaj postupak spor i neprecizan, opasan je i po zdravlje radnika jer se prilikom obrade emajla stvara prašina koja sadrži silicijum, te je ova solucija odmah odbačena. Druga je bila kupovina visokoautomatizovane i viskoproduktivne opreme. Međutim, ovakva oprema mnogo košta, a posuđe je, budući visokog kvaliteta, skupo i ne može se prodavati u velikim količinama. Samim tim, ističe Marković, „odlučiti se za serijsku visokoautomatizovanu opremu nije racionalno, jer ne možete tu investiciju da isplatite. Drugo, u izradi ovakve vrste posuđa potrebna je velika preciznost i ponovljivost operacija. Jedan takav artikal će u maloprodaji koštati oko 100 evra, i ako samo jedna posuda u dnevno proizvedenoj seriji ima neki nedostatak, možete da zamislite kolika je to šteta po firmu. Takvo posuđe proizvode još samo dve kompanije, od kojih je jedna u Nemačkoj i naš je partner u nekim drugim poslovima pa su nam omogućili da pogledamo kako se to radi“.
Nakon analize i više različitih kalkulacija u „Metalcu“ su se odlučili za kompromisno rešenje – primenu robotske ćelije. Investicija je na nivou ulaganja u jednu kompleksniju alatnu mašinu, ali nudi daleko fleskibilnije mogućnosti. Njena ukupna vrednost je oko 200.000 evra, pri čemu je oko 40 posto ovog iznosa utrošeno za kupovinu robota, a ostatak za nabavku alata i jedinica za brušenje koje su uvezene iz Nemačke. Sistem ne zauzima puno prostora, veoma je jednostavan za montažu i instaliranje, a robot kome je nadenuto ime Radiša u toku smene proizvede od 200 do 400 komada posuđa, zavisno od veličine i kvaliteta brušenja. Ta količina u potpunosti odgovara sadašnjim proizvodnim potrebama u „Metalcu“, a istovremeno ostavlja mogućnosti da se robot uposli u druge proizvodne svrhe. Jednostavnim i jeftinim prilagođavanjima, koja koštaju par stotina evra, reprogramiranjem se dobija mašina koja može da brusi bilo šta, pa se investicija vraća i kroz druge poslove.
|
Aleksandar Marković: „Metalac“ je napravio odličan potez investiranjem u robotizovanu proizvodnju |
Pogodno i isplativo
„U ovakvim projektima najvažnije je da znate šta hoćete“, predočava naš sagovornik, „a mi smo tačno znali šta hoćemo da dobijemo i to smo realizovali u saradnji sa stručnjacima iz ICM-a. Povezali smo robota i četiri brusne jedinice sa četiri različita kvaliteta brusne trake i dobili jednu vrlo fleskibilnu mašinu. Zahvaljujući njenoj primeni dobili smo i nove ideje, pa smo neke nove linije posuđa počeli da dekorišemo brušenjem, kao što je slučaj sa serijom koju trenutno radimo za slovenačko tržište. U našoj proizvodnji primenjujemo različite vrste brušenja, koje su se do sada realizovale ili ručno, ili pomoću automatskih mašina namenjenih za proizvodnju velikih serija. Međutim, kada su u pitanju manje količine, primena robota je veoma pogodna i isplativa jer ne morate da pravite nove alate za različite proizvodne linije, a istovremeno ne ugrožavate njegove kapacitete za ono što mu je osnovna namena“.
Odluku „Metalca“ da se i pored ponuda iz inostranstva odluče za robota domaće proizvodnje, Marković objašnjava time da je osim konkurentne cene, presudila i spremnost stručnjaka ICM-a da pruže veoma brzu i kvalitetnu podršku tokom instalacije sistema i nakon njegovog uvođenja. Takva saradnja je pored kratkog vremena implementacije doprinela i da obuka radnika prođe bez ikakvih problema. Radiša je postao omiljen u „Metalcu“, kaže naš sagovornik, „jer kad je nešto novo i dobro, svi vole sa tim da rade. Naročito inženjeri, koji su kao deca. Samo im dajte igračku i neće izlaziti iz fabrike. Znam to jer sam i sam inženjer“.
Nova linija najkvalitetnijeg emajliranog posuđa uskoro će se pojaviti na tržištu, najavljuje Marković. Za koje vreme će se investicija isplatiti i Radiša početi da donosi zaradu teško je prognozirati u uslovima svetske ekonomske krize, ali naš sagovornik je uveren da je „Metalac“ napravio odličan potez investiranjem u ovakvu vrstu tehnologije. Šta više, zbog mnogobrojnih prednosti koje su se iskazale u procesu njene primene u „Metalcu“, slična rešenja po njegovom mišljenju mogu baš u uslovima krize biti od velike koristi i drugim domaćim proizvodnim kompanijama.
Zorica Žarković
broj 55, maj 2009.