Čuvena klinika Mejo, u Ročesteru, u američkoj državi Minesoti, nedavno je objavila da su njeni istraživači došli do značajnog otkrića u oblasti regenerativne medicine. Ta grana medicinskih nauka bavi se mogućnošću obnavljanja oštećenog ili uništenog tkiva u ljudskom organizmu. Viši istraživač u pomenutom timu je profesor medicine i farmakologije, doktor Andre Terzić.
Doktor Andre Terzić radi na klinici Mejo već dvadeset godina. Medicinu je studirao u Beogradu i Parizu, a postdiplomske studije je završio u Americi. Prodor o kome su on i ostali članovi tima nedavno izvestili tiče se primene matičnih ćelija za obnavljanje tkiva, specifično srčanog tkiva, oštećenog prilikom srčanog udara.
Terzić: Mnoga naša tela imaju teškoće obnavljanja. Koža, na primer, se lako obnavlja. Mi se posečemo, a koža se sama izleči. Ali drugi organi, kao što su mozak ili srce, ako ih zahvati neko oboljenje imaju teškoću da se sopstvenim snagama obnove. Zato je veoma teško lečiti oboljenja koja zahvataju te organe. Otkrićem matičnih ćelija javila se mogućnost da se one iskoriste za nove terapije i da se obnovi deo srca koji je, recimo, oštećen posle srčanog udara ili deo mozga posle moždanog udara, itd.
Glas Amerike: Šta se zapravo ošteti u srcu prilikom srčanog udara?
Terzić: U srcu se često događa da dotok krvi nije dovoljan da ishrani srce. Tako da kiseonik i druge supstance koje su važne da bi, pogotovu srčani mišić, mogao da radi snažno… ako taj dotok krvi ne postoji onda jednostavno srčani mišić izumire i polako se zamenjuje ožiljkom, odnosno mišić se zamenjuje vezivnim tkivom. Taj deo srca onda ne može više da pumpa i srce oslabi. Današnji lekovi i terapije omogućavaju nam da lečimo simptome oboljenja ali nam ne omogućavaju da zamenimo taj ožiljak koji se napravio. Drugim rečima, nemamo oružja da ponovo stvorimo novi srčani mišić. Postoji interesovanje da se nađu terapije koje bi mogle da regenerišu ili obnove srčani mišić i da zamene taj ožiljak.
Glas Amerike: Vi ste u svom istraživanju pošli od pretpostavke da bi matične ćelije koje bi se ubrizgale ili na neki drugi način primenile na tom mestu mogle da nadoknade izgubljeno ili oštećeno tkivo?
Terzić: Potpuno ste u pravu, to je glavna teorija, pa smo par godina radili na različitim tipovima matičnih ćelija. Neke matične ćelije mogu da se dobiju recimo iz koštane srži i sa tim ćelijama smo već uspeli – ne samo eksperimentalno već se one postepeno primenjuju i u kliničkim istraživanjima kod pacijenata. To je takozvana početna faza korišćenja matičnih ćelija. Znači ćelije koje već imamo u nekim delovima našeg tela se izoluju iz tih delova i primenjuju u terapiji.
Ovo najnovije otkriće koje smo objavili ove nedelje je otkriće u kome, umesto da uzmemo matičnu ćeliju kao početnu ćeliju za terapiju, uzimamo neku običnu ćeliju iz našeg tela – recimo ćeliju koja je na koži ili čak ćelije vezivnog tkiva koje stvaraju ožiljak na srcu. Mi smo našli način da reprogramiramo te ćelije i da od takvih, običnih ćelija napravimo matične ćelije. To je nov način da se prave matične ćelije. Kada napravimo te matične ćelije od običnih ćelija, imamo nov izvor terapije za srčana oboljenja.
Glas Amerike: Da li možete u nekoliko reči da nam objasnite kako je moguće reprogramirati neku ćeliju?
Terzić: Iskreno da vam kažem, pre par godina nismo ni sanjali da je to moguće. Nas je sve ovo iznenadilo, jer to je kao vratiti kazaljke vremenski unazad za neku ćeliju koja je u našem telu već na desetine godina. Zanimljivo je da postoji mogućnost genetskog programiranja, gde se u stvari taj kod koji govori o stanju jedne ćelije može na neki način resetovati. Na taj način se ostarela ćelija u stvari podmladi. To je otkriće godine u mnogim delovima sveta. Koncept reprogramiranja je iznenadio i ohrabrio medicinsku i biološku profesiju, jer je omogućio jedan nov put ka dobijanju novih ćelija.
Glas Amerike: Da se vratimo na vaše istraživanje – šta ste vi konkretno uspeli da uradite i šta vas ohrabruje da radite to i dalje?
Terzić: Ovo je prva etapa koju smo uradili sa reprogramiranjem. Znači, uspeli smo da uzmemo ćelije takozvanog fibroblasta ili vezivnog tkiva i ubrizgamo u njih četiri takozvana pluripotentna gena, koji su vratili ćeliju vremenski unazad. Ta ćelija je onda od ćelije vezivnog tkiva postala takozvana indukovana matična ćelija. Sa tom matičnom ćelijom uspeli smo da u eksperimentalnim životinjama izlečimo srčani napad. Životinje koje su primile te indukovane matične ćelije uspele su da prežive i imaju mnogo snažniju srčanu funkciju nego životinje koje nisu dobile te matične ćelije.
Glas Amerike: Kada očekujete da ćete moći da počnete sa eksperimentima na ljudima?
Terzić: To je isto važno pitanje. Ova najnovija generacija matičnih ćelija je još uvek eksperimentalna, ali mi je drago da objavim da su ranije tehnologije, koje smo razvijali poslednjih par godina, već u kliničkim ispitivanjima i posebno mi je drago da će se centri u Srbiji priključiti tom međunarodnom naporu. Već ove jeseni očekujemo da se u to uključe centri, pogotovu Klinički centar u Beogradu, sa profesorom Ostojićem koji će voditi taj projekat za celu Srbiju, i da ćemo uspeti i doprineti medicinskim stremljenjima i u Beogradu.
Glas Amerike: Da li možete da nam date prognozu, za koje vreme će matične ćelije zaista početi da se primenjuju redovno i kada će ljudi moći da računaju na to da imaju dobru šansu da budu izlečeni posle teških srčanih udara?
Terzić: To je veoma važno pitanje. U nekim oblastima matične ćelije su već uključene u svakodnevne terapije – pogotovu u hematologiji, znači oboljenjima krvi. Neki tumori, kanceri leukemije, već se veoma uspešno leče matičnim ćelijama. Tu već postoji ogromno iskustvo i na tom iskustvu želimo da uključimo i druge delove tela i da omogućimo regeneraciju. Verovatno će sledećih pet do deset godina biti posebno važne, kako se te tehnologije sve više usavršavaju. Naročito je važno naći određenog pacijenta za određenu ćeliju, znači napraviti „meč“ ili najbolju kombinaciju, najbolju ćeliju za pacijenta za određeno oboljenje. Drugim rečima, omogućiti personalizaciju, individualizaciju lečenja za svakog pacijenta.
Glas Amerike: Ovde, u Sjedinjenim Državama, još uvek se raspravlja o kontroverzi oko matičnih ćelija dobijenih iz ljudskih embriona. Da li najnovija istraživanja prevazilaze taj problem?
Terzić: Potpuno ste u pravu. O toj etičkoj polemici se mnogo govori već najmanje desetak godina u Sjedinjenim Američkim Državama i u celom svetu. Ova najnovija tehnologija indukovanih, pluripotentnih ćelija, u stvari zaobilazi taj problem jer više neće biti potrebe da se ide ka embrionskom tkivu. Bilo koja obična ćelija našeg tela moći će da se reprogramira u matičnu ćeliju.
(VoA)