I ako je zvanični Beograd zadovoljan fizičkim rastom ruskog biznisa na srpskom tržištu, koji se manifestuje i ulaganjem samo u prvih pet meseci ove godine 814 miliona dolara, u poslovnim rezultatima koje Rusi postižu teško je prepoznati kakvu suštinsku korist Srbija od toga ima.
Izuzimajući prodaju nafte i gasa, ostatak ruskog poslovnog interesa u Srbiji usmeren je pre svega na preuzimanje ovdašnjih preduzeća u privatizacionom procesu. Rusi su okrenuti privatizaciji jer se samo tako po bagatelnoj ceni mogu dokopati nekog srpskog preduzeća. U klasičnom preuzimanju kompanija koje su već stekle strateškog vlasnika akvizicija za male pare nije moguća pa se Rusi, za razliku od zapadnih investitora, u takve aranžmane ne upuštaju. Beograd je ruskom kapitalu širom otvorio vrata negde početkom 2006. godine.
Velika početna očekivanjima, međutim, nisu dobila potvrdu u spisku preduzeća u koje je u međuvremenu ušao ruski kapital. U Srbiju je prvi došao Lukoil kupovinom distributera naftnih derivata Beopetrola. Kasnije je realizovano preuzimanje Putnika, najveće domaće turističke agencije, od strane moskovskog Metropola, ulaganje u Termoelektro od strane Hrveintera, Goše FOM (JSC Koks), kupovina beogradske gumare Rekord, ovogodišnja kupovina većinskog kapitala Naftne industrije Srbije (NIS) i instalacija dve banke, čija će isključiva uloga na finansijskom tržištu Srbije očigledno biti da prati poslove ruskih kompanija. Rusko angažovanje u srpskoj privatizaciji odlikuje dominacija neuspešnih pokušaja i odustajanje od već zaključenih ugovara o kupovini. U više slučajeva, kada su Rusi kupili pojedina srpska preduzeća privatizacione vlasti čak su bile prinuđene, zbog lošeg vođenja kupljenih preduzeća, da ponište aranžmane.
Najsvežiji primer neuspešnog privatizacionog angažmana s Rusima je prodaja kompaniji Autodental servisu beogradskog proizvođača autobusa za gradski i međugradski saobraćaj Ikarbusa. Ova privatizacija do tada uspešne kompanije se pokazala kao promašaj, jer ruska firma ne ispunjava preuzete obaveze iz kupoprodajnog ugovora. Izostalo je očekivano proširenje tržišta, kao i ulaganja na koje se obavezala ruska kompanija. Prodaju Ikarbusa Rusima za 7,2 miliona evra Agencija za privatizaciju je prošle jeseni podržala kao veoma dobar posao, a sada pred njenim vratima i pred zgradom Vlade nezadovoljni radnici štrajkuju i traže da se to preduzeće vrati u državno vlasništvo. Slično se dogodilo i sa kupovinom Rekorda od strane ruske firme Viza. Posle dvogodišnjeg rukovođenja fabrikom ta kompanija je prekinula proizvodnju i povukla se iz Srbije.
S obzirom na takva iskustva, u javnosti se smatra pozitivnim što su pojedine ruske kompanije odustajale od kupovine srpskih preduzeća. Među takvim primerima je odustajanje Aeroflota od kupovine srpskog nacionalnog avioprevoznika Jatervejza, zatim, odustajanja drugih ruskih kompanija do beogradske građevinske kompanije Mostogradnja, fabrike građevinskih mašina “14. oktobar” iz Kruševca, Fabrike automobila Priboj, bakarnog konglomerata RTB Bor, Fabrike štofova Kola i drugih.
Nisu vidljivi ni rezultati moskovskog turoperatera Metropola, koji je u turističku agenciju Putnik uložio 43 miliona evra. Posle dolaska Rusa, Putnik deluje kao da je nestao sa turističkog tržišta, jer najveći deo turističkog prometa sada realizuju druge domaće privatne turističke agencije kojima je Putnik prosto prepustio inicijativu.
Ne može se reći ni da je Gaspromnjeft, preuzimanjem većinskog vlasništva u NIS-u, dosad postigao rezultate vredne pažnje. Očekivanja da će se dolaskom te kompanije domaće rafinerije osposobiti za veću i kvalitetniju proizvodnju, još su na velikoj probi. Ruski partner je umesto ulaganja obećanih 500 miliona evra, pribegao racionalizaciji, otpuštanjem viška radnika, dok su se u NIS-u nadali povećanju zaposlenosti. Zasad je jedino uočljivo osposobljavanje rafinerija za proizvodnju evrodizela, ali on, po ceni, nije konkurentan uvoznom. Rusko poslovodstvo zatražilo je podizanje zaštitne carinske barijere za uvozni evrodizel, na šta su privatni trgovci naftnim derivatima burno reagovali, smatrajući da Gaspromnjeftu ne treba da bude dozvoljeno proširenje monopola i na evrodizel, koji se već četiri godine slobodno uvozi. U Upravnom odboru NIS-a došlo je do kadrovske promene. Dmitrija Mališeva zamenio je Vladim Jakovljev. Spekuliše se da je razlog tome posledica lošeg Mališevljevog pregovaranja kod preuzimanja NIS-a, jer u Gaspromnjeftu preovladava uverenje da su umesto kredibilne kompanije kupili ’’mačka u vreći’’. Naftna industrija Srbije i gradnja magistralnog gasovoda, podstiču uverenje da poslovi za koje se smatra da je na njih stavljena tačka, predstavljaju nedovršenu priču, kako za pojedine domaće krugove tako i za ruske investitore. U NIS-u, kompaniji za koju se tvrdilo da donosi dobit, Rusi su pronašli gubitak od 8 milijardi dinara (86 miliona evra), a srpska strana to osporava i traži da ponovljena revizija utvrdi pravo stanje stvari.
Slično Gaspromnjeftu postupaju i ostale ruske firme ispoljavajući tvrd stav kada su u pitanju njihovi interesi. Tako Lukoil nije pristao na reprogram potraživanja od 47,5 miliona evra koji ima prema Petrohemiji, zbog čega ta kompanija ne može da nastavi prekinutu proizvodnju. Inače, jedina dva dolaska ruskog kapitala na “zeleno” dogodila su se u bankarstvu jer je to njima odgovaralo više nego da kupe neku postojeću banku. Rusko ginfild ulaganje u srpsku industriju još nije zabeleženo.
(Beta monitor)