Tone plastičnog otpada prekrivaju Aziju velikom brzinom i deponije bi uskoro mogle da se prepune. Privatni preduzetnici i vlade u Aziji su voljne da ulože novac u tehnologiju kako bi plastiku ponovo pretvorili u njen glavni sastojak – naftu – da bi sačuvali životnu sredinu.
Na severu Tihog okeana leži obimna količina plastičnog otpada težine 300 miliona tona i veličine pola Teksasa, koja predstavlja ogromnu pretnju za morsku floru i faunu. Morske struje su donele ovaj otpad iz Severne Azije i Severne Amerike.
Dag Vudring vodi projekt Kaisei, malu grupu stručnjaka za pitanja životne sredine i privatnih preduzetnika iz Hong Konga, Londona i Kalifornije. Ujedinjene Nacije su nedavno odale priznanje ovoj grupi za istraživane na temu kako da se sakupi plastika u Pacifiku i pretvori u dizel. Ali, reciklaža plastike je samo početak misije ovog projekta. Naučnici kažu da 80 procenata otpada svih vrsta u okeanu dolazi sa kopna. ’’Mnoge zemlje nemaju dovoljno deponija pa onda pale smeće ili ga bacaju u vodu’’, ističe Vudring.
Deponije u čitavom svetu kao što je ova u gradu Rajong na Tajlandu ostaju bez slobodnog prostora. Urbana područja koja se šire nemaju mesta za nove deponije. Santivipa Paničkul, stručnjak za pitanja čovekove okoline i izvršni direktor organizacije ’’Single Point Energy and Environment’’ ima rešenje za Rajong. ’Tehnologija će pretvoriti molekule u lanac nafte i gasa, i pretvoriti plastiku nazad u svoju prvobitnu formu.’’
Do 10 tona plastičnog otpada, kao što su kese za kupovinu i delovi bele tehnike, igračke, kompjuteri i oprema za kancelarije, mogu da nahrane ovu mašinu u toku jednog dana. Ona proizvodi do 28 barela tečnog goriva u jednom danu koje se zatim prodaje rafinerijama nafte. ’’Moja je namera da nagovorim vladu da prihvati ovaj program koji pretvara plastični otpadi u energiju jer Tajland ima ogromne količine plastičnog otpada – otprilike oko 2.5 miliona tona godišnje“, naglašavaPaničkul. ’’Možete da je otplatite u roku od pet godina… Dobijete nazad i novac i bolju prirodnu sredinu. Vrlo je jednostavno.’’
Uprkos visokoj ceni, još dva grada na Tajlandu prihvataju ovu tehnologiju, što je znak da su lokalne vlasti spremne da finansiraju čistiju životnu sredinu.
(VoA)