Skupština Srbije je u paketu usvojila 15 zakona iz oblasti poljoprivrede. U Ministarstvu poljoprivrede tvrde da se ovim setom zakona „poljoprivreda uređuje kao celina a sve u interesu poljoprivrednih proizvođača“. Agrarni ekonomisti smatraju da je ovaj set poljoprivrednih zakona brzopotezno usvojen radi formalnog prilagođavanja propisima Evropske unije.
Usvojeni su zakoni o bezbednosti hrane, o poljoprivredi i ruralnom razvoju, o stočarstvu, o javnim skladištima za poljoprivredne proizvode, o zdravlju, ishrani i sredstvima za zaštitu bilja, o vinu, o rakiji i drugim alkoholnim pićima, o etanolu, o reproduktivnom materijalu šumskog drveća, o dobrobiti životinja, o genetski modifikovanim organizmima, o zaštiti oplemenjivača biljnih sorti i izmene i dopune Zakona o poljoprivrednom zemljištu. Da li se ovim zakonom poljoprivreda zaista uređuje, za BIF govore Siniša Stamenković, potpredsednik Odbora za poljoprivredu Skupštine Srbije i prof. dr Miladin Ševarlić, šef katedre ekonomike poljoprivrede i tržišta Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu i predsednik Društva agrarnih ekonomista Srbije.
M. Ševarlić: Doneti 15 zakona iz jedne oblasti, pri čemu su neki međusobno naslonjeni, kada se ima u vidu da je bilo dosta amandmana i korekcija, znači da ni predlagači zakona nisu bili u situaciji da pre formiranja konačne verzije predloga usaglase sve stavove a ni tokom usvajanja amandmana. Problema će biti u primeni tih zakona. Već ih ima sa inspekcijom na granici kod primene Zakona o bezbednosti hrane. Za primenu tako velikog seta zakona nužno je donošenje brojnih podzakonskih akata. Objektivno, to nije bilo moguće u roku od 7 dana od kada su zakoni stupili na snagu. Mislim da su oni doneti više da bi se prikazali napori koje Srbija čini u približavanju EU a manje da bi bili praktično operacionalizovani. Mi ni do sada nismo imali problem sa donošenjem zakona ili zato što oni nisu dobri. Najveći problem Srbije je odsustvo primene zakonskih rešenja.
BIF: Da li su u ovom setu zakona prosto prepisana rešenja iz evropskog zakonodavstva ili se vodilo računa i o realnom stanju srpske poljoprivrede?
 Miladin Ševarlić |
M. Ševarlić: Verovatno je najbolji primer baznog zakona. To je Zakon o poljoprivredi i ruralnom razvoju koji u članu. 2 sadrži definicije izraza ili pojmova koji se odnose na problematiku ruralnog razvoja. U tom članu nema nijednog izraza koji se odnosi na ovu problematiku. Onima koji učestvuju u operacionalizaciji zakona dozvoljeno je da tumače pojedine stavove i odredbe onako kako smatraju da treba.
S. Stamenković: Ne slažem se da ćemo mi slepo primenjivati evropska rešenja. Mi treba da ih sledimo ali u meri u kojoj to odgovara realnom stanju u našem agraru. O tome moramo da vodimo više računa nego što smo do sada činili. Vlada i parlament su prihvatili prilagođavanje našeg zakonodavstva evropskom. U parlamentu su ratifikovana zakonska rešenja koja se odnose, pre svega, na oblast bezbednosti hrane a posebno na Zakon o poljoprivredi i ruralnom razvoju. Slažem se da u ovom zakonu ima dosta nedefinisanih stvari koje mogu biti prepreka u implementaciji. Teško je primeniti zakon u kome fale osnovne odrednice, pre svega one koje su vezane za zadruge. Za selo su zadruge veoma važne zbog jedinstvenog i racionalnog snabdevanja repromaterijalom, zatim odrednice koje nisu definisale šta je sa zadružnom imovinom, sa zadružnim domovima koje su gradili svi seljaci. Nedostaju i odrednice vezane za planiranje određenih sistema kao što su HACCP ili sistem tvining zaštite… Možda je pre ovih trebalo prvo usvojiti neke druge zakone. Smatram da je izuzetno važan zakon o zadrugama, zatim o restituciji zemljišta koji bi najpre vratio imovinu pravim vlasnicima pa tek onda definisao pravo prečeg zakupa.
BIF: Nacrt zakona o zadrugama je tek u izradi.
M. Ševarlić: Zadružni sektor je najveći gubitnik tranzicionih procesa. Od početka tranzicije do danas nismo imali nikakvu viziju ni strategiju razvoja zadrugarstva niti bilo kakav reformski proces. Trenutno je u izradi ko zna koja verzija nacrta zakona o zadrugama, u ingerenciji Ministarstva ekonomije. U radnu grupu za izradu zakona nije uključen nijedan predstavnik ekonomskih ili poljoprivrednih fakulteta na kojima se ta problematika izučava. Angažovan je prof. Milford Bejtman koji je stranac i u Hrvatskoj gde predaje na univerzitetu u Puli.
| Subvencije M. Ševarlić: Srbija je za osam godina imala deset ministara poljoprivrede – 1,25 godišnje. Ako se oduzme prvih sto dana njihovog uhodavanja i odbije onaj period kada vlada podnese ostavku pa se do izbora nove samo se tehnički otaljavaju obaveze, praktično nismo imali ministra poljoprivrede četiri godine. S. Stamenković: Nismo imali osam godina zakonska rešenja za mnoga agrarna pitanja naše zemlje koja je po potencijalu ispred Slovenije i Hrvatske. Kod nas se smanjuje agrarni budžet, u drugim zemljama se povećava i efekti su vidljivi. M. Ševarlić: Kada se preračunaju sve subvencije u agraru, Hrvatska ima 560 evra po hektaru a Srbija 49, jedanaest i po puta manje. |
BIF: Šta još zakonski nije uređeno u poljoprivredi?
S. Stamenković: U Srbiji se gube neka obeležja koja smo ranije imali u agraru i kod poljoprivrednika i njihovih asocijacija i u preostalom delu krupnog agrobiznisa koji se prelaskom u ruke privatnih vlasnika polako topi i pretvara u sasvim drugačije oblike organizovanja. Prvo i najvažnije obeležje, koje je itekako napravilo probleme u agraru je gubitak zadrugarstva, zatim neujednačen sistem pravne zaštite. Problema ima i po pitanju titulara svojine. Država mora da vrati zemlju bivšim vlasnicima. Hiljade hektara poljoprivrednog zemljišta je otišlo u infrastrukturne objekte prodajom i preprodajom. Zemljište koje je bilo privođeno kulturi sada je interesantno za širenje gradskih sredina, pre svega u Beogradu. Veliki su apetiti prema poljoprivrednom zemljištu koje će sigurno izgubiti svoju namenu a zakonski nije regulisano na koji način. Pokazalo se i da su zadrugari samo korisnici zadružnog zemljišta a ne vlasnici. Šta će konačno biti njihova imovina i ko će njome raspolagati? Odbor će insistirati na ovim odgovorima pre prve verzije zakona o zadrugama i da se u javnu raspravu uključi šira stručna javnost.
 Siniša Stamenković |
M. Ševarlić: Jedno je uključivanje u javnu raspravu nakon izrade nacrta a drugo učestvovati u njegovoj izradi. S obzirom na odnos političkih snaga, teško da u javnoj raspravi može da doživi bilo kakve ozbiljnije promene ono što predloži radna grupa. Sem toga, ne mogu da shvatim da neko radi zakon a pre toga nije uradio analizu stanja u tom sektoru. Koje su prednosti i slabosti aktuelnog zakona, šta treba izmeniti i kako, pa tek onda pristupiti izradi zakona. I takođe ne mogu da prihvatim da su članovi radne grupe predstavnici PKS koja je otuđila toliku imovinu i Zadružnog saveza Srbije i regionalnih zadružnih saveza. Slovenija je donela još 1992. godine zakon kojim je svu imovinu zadruga, državnu i društvenu, prevela u zadružnu. Vrlo dobro se zna da je to imovina koja je nastala radom i poslovanjem zadrugara i radnika u tim zadrugama i da ona ne može biti predmet privatizacije.
BIF: Šta mogu da očekuju oni koji se bave poljoprivredom, s obzirom i na stanja u domaćem agraru i na trendove u svetu?
M. Ševarlić: Proizvodnja hrane jeste i biće jedna od najizvesnijih delatnosti za profesionalno bavljenje i narednih generacija jer ljudi moraju da jedu. Kod nas postoji veoma jak lobi proizvođača genetski modifikovanog semena čija proizvodnja se ekspanzionistički širi. Prošle godine je 125 miliona hektara u svetu bilo pod genetski modifikovanim biljkama i to je veoma upozoravajući podatak. Verovatno ćemo uskoro imati i prvu zvaničnu odluku da će na tržište moći da se plasira meso kloniranih životinja. Spor između SAD i EU je čak i oko toga da li EU može da zahteva da na ambalaži prehrambenih proizvoda stoji napomena da je sirovina dobijena od genetski modifikovanih biljaka. Svi u svetu pričaju da treba iskoreniti glad a navešću pokazatelje koji govore suprotno. Na zemljinoj kugli je 1960. godine bilo 3 milijarde ljudi, od toga 80 miliona gladnih ili svaki trideset i osmi stanovnik. Danas ima 2,3 puta više stanovnika, 6,7 milijardi, i 12 puta više gladnih – 925 miliona, svaki osmi čovek na svetu je gladan. Popularno je govoriti o održivom razvoju a mala gazdinstva u svim zemljama sveta propadaju. Poljoprivreda sve više postaje samo tržište za plasman robe neagrarnog porekla – industrijske robe. Pre 40 godina sirovina poljoprivrednog porekla učestvovala je u maloprodajnoj ceni prehrambenog proizvoda sa 70 procenata, danas sa svega 30.
S. Stamenković: U Srbiji neće biti genetski modifikovanih organizama, što je propisano i jednim od zakona koji je u ovom setu usvojen. Nećemo se baviti proizvodnjom ali će se deo tih biljaka uvesti u naučno-istraživačke svrhe za određene fakultetske laboratorije. Sačinjena je i analiza rizika u proizvodnji hrane. Tačno se zna koji su to rizici i kako će se otklanjati. Delovanje tih službi je sada postalo imperativno i krivično odgovorno.
Gordana Milojković
broj 57/58, jul/avgust 2009.