Iako je završena potpisivanjem rekordnih sedam ugovora, jednodnevna poseta (20. oktobra) ruskog predsednika, Dmitirja Medvedeva, Beogradu u ekonomskom segmentu završila se sa samo jedinim konkretnim rezultatom: finansijskim kreditom Rusije za pokriće budžetskog deficita Srbije od 200 miliona dolara i kreditom od 25 miliona dolara novostvorenom preduzeću za gazdovanje srpskim gasnim skladištem u Banatskom Dvoru.
Sa spiska potpisanih sporazuma izostao je opšti kreditni aranžman, koji je Kremlj svesrdno obećao Srbiji, a zvanični Beograd pred sam dolazak predsednika Medvedeva najavljivao bezrezervno, kao ključni praktični cilj ove posete. Izostanak kreditnog aranžmana je objašnjen razlozima tehničkog karaktera, ali željeni efekat takvim objašnjenjem nije postignut.
Za ruski kredit Srbiji vezane su najveće nedoumice kako u pogledu njegove namene, tako i kada je reč o iznosu zajma. Ne zna se pouzdano da li će numeričku milijardu Srbija dobiti u dolarima ili u evrima, što je čudno, a reč je o značajnoj razlici od 400 miliona dolara. Kako je najavljeno iz Vlade, o sporazumu takvog kalibra, odnosno o nizu detalja koji su u njemu ostali neusaglašeni, posle susreta predsednika dve države, pregovore će nastaviti eksperti. Sve bi trebalo da se završi za nedelju-dve. O čemu će tačno eksperti dve zemlje razgovarati niko nije objasnio, a Jurij Bajec, ekonomski savetnik srpskog premijera Mirka Cvetkovića, smatra da se, kada je reč o zajmovima vezanim za infrastrukturu, ipak neće razgovarati o konkretnim projektima. „Kasnije bi srpska strana trebalo preciznije da definiše projekte i konkretne uslove bez obzira na to o kom infrastrukturnom projektu se radi, gde bi onda eventualno taj deo kredita bio odobren i onda bi se opet definisali uslovi”, izjavio je Bajec. Određene nedoumice su ostale čak i u vezi sa delom kreditnog aranžmana na temelju koga će za potrebe stabilizacije srpskog državnog budžeta biti usmereno 200 milio na dolara.
Pre dolaska predsenika Medvedeva iz srpske Vlade najavljivano da će za te potrebe biti iskorišćeno 350 miliona, a sada se ne zna da li je do smanjenja obećanog iznosa za budžetski deficit došlo zbog toga što premijer Cvetković procenio da mu više i nije potrebno (to jest, više ne može da se uklopi u projekciju sporazuma sa MMF-om) ili zato što bi veći kredit podrazumevao neke ustupke koji ne odgovaraju ili srpskoj ili ruskoj strani. Cifra namenjena za budžetsku podršku od 200 miliona dolara jeste značajna, ali svakako nije dovoljna za pokriće deficita koji se predviđa da će biti oko 4,5% bruto domaćeg proizvoda (BDP). „Kada je reč o budžetu za 2010. godinu, da bi se pokrio deficit od 4% i finansirao ukupan javni dug Srbije potrebno je oko 1,8 milijardi evra“, tvrdi stručni sa radnik Privredne komore Srbije (PKS) Goran Nikolić. Kada je reč o drugom delu kredita namenjenom finansiranju izgradnje infrastrukturnih objekata u Srbiji iz izjava Milutina Mrkonjića, srpskog ministra infrastrukture, proizlazi da će najveći deo (200 miliona dolara) biti namenjen završetku novog železničkog čvora u Beogradu, čija je gradnja počela još pre 30-ak godina, zatim za izgradnju obilaznice oko srpske prestonice (170 miliona dolara), te za pojedine železničke pravce. Prema Mrkonjićevom objašnjenju, projekat beogradskog metroa je stavljen u drugi plan jer još nema dokumentacije, niti odluke Skupštine grada. Umesto metroa, kandidovani su drugi projekti kao što su izgradnja preostale deonice od Horgoša do Novog Sada i obilaznice oko Beograda na drumskom Koridoru 10.
Sa Rusima se, objasnio je Mrkonjić, razgovaralo i o mogućem zajedničkom nastupu na tenderu za privatizaciju Luke Bar. „Zaključak je da barska pruga i luka na južnom Jadranu mora da idu u paketu, da se obezbede uslovi da zajedno sa Rusima ili sami idemo u kupovinu, onoga što će biti predmet prodaje. Takođe je za 100 miliona evra kandidovan i auto put Beograd– Čačak”, rekao je Mrkonjić. Koliko će srpski predlozi biti prihvatljivi za drugu stranu videće se nakon predstojećih pregovora u Moskvi. Namera Moskve je da kreditom datom Beogradu nađe posao za svoje građevinare i zato interesovanje pokazuje za one projekte u kojima vidi veće mogućnosti za angažovanje svoje građevinske operative. Apetiti Moskve u tom pogledu su svakako očekivani, jer su i pre rusko-srpskog finansijskog aranžmana zabeleženi slučajevi da kreditori određuju izvođače. Za Srbiju kao i za druge dužnike ovakav pristup nije povoljan jer je ekonomska istorija pokazala da su to obično najskuplje plaćeni radovi koji kriju opasnost da se cena zajma maskira, prevaljujući njegovu glavnu skupoću na cene nabavke. Kreditni aranžman bi se, uz sve ostalo, mogao pokazati i kao problem u odnosi ma sa Međunarodnim monetarnim fondom pošto će Srbija, ukoliko potvrdi aranžman sa MMF-om, morati da primeni kriterijume te institucije prilikom ugovaranja drugih pozajmica.
Pored kreditnog aranžmana, najveću pažnju je privukao gasni deo ekonom skog sporazuma Rusije i Srbije kako u ekonomsko-energetskim krugovima, tako i u širokoj javnosti. U tom segmentu su kompanije Srbija-gas i Gazprom konačno potpisale više puta odgađani sporazum o osnivanju zajedničkog preduzeća za izgradnju podzemnog skladišta gasa u Banatskom Dvoru. Prema potpisanom ugovoru, ruska kompanija će ulaganjem 25 miliona dolara imati 51% vlasništva, a Srbija-gas preostalih 49%. Neuporedivo veća pažnja poklanja se izgradnji magistralnog gasovoda Južni tok, zbog najave ruske strane da će mu kapacitet kroz Srbi ju biti povećan sa 10, na više od 20 milijardi kubnih metara gasa (možda i svih 36 do 40 milijardi kubnih metara) i očekivanja srpske strane da bi od gasnog tranzita godišnje mogla da zarađuje oko 500 miliona evra.
Do sad je u Srbiju ušlo 800 miliona do milijardu dolara ruskog kapitala, dok su srpske privatne kompanije investirale u Rusiji oko 350 miliona evra. Ruske investicije u Srbiji čine 7% do 8% ukupnih investicija u Srbiju. Najveći deo investicija, tačnije 80%, u Srbi ju je došlo iz EU. Spoljnotrgovinska razme na Srbije i Rusije u osam meseci 2009. godine iznosila je oko 1,5 milijardi dolara, što je skoro duplo manje nego u istom periodu prošle godine. Srbija je u razmeni sa Rusijom zabeležila deficit od 1,1 milijarde dolara, a osnovni razlog smanjenja robne razmene je globalna ekonomska kriza. Rusija je sedmi partner Srbije kod izvoza sa učešćem od 4%, a drugi u uvozu sa učešćem od 13,25%. Pokrivenost srpskog uvoza izvozom iznosi oko 16%.
(Beta monitor)