Indija, treća najveća azijska privreda, napravila je prvi korak prema povlačenju rekordnih monetarnih stimulacija zbog rastuće inflacije. Tim potezom je centralna banka Indije razbuktala špekulacije da bi do kraja godine mogla povećati troškove pozajmljivanja, što bi smanjilo profite kompanija.
Taj potez, uz očekivano povećanje kamatnih stopa u Norveškoj, što bi sledilo povećanje ključne kamate koje je Australija napravila ranije ovog meseca, signalizira da raste globalna zabrinutost o povećanju cena potrošnje i imovine, nakon mera monetarne i fiskalne politike koje su zemlje širom sveta preduzele za izlazak iz globalne ekonomske krize.
Naime, centralna banka Indije je odredila da komercijalne banke moraju držati više novca u državnim obveznicama, povećanjem udela zakonski propisanim odnosom likvidnosti, sa 24, na 25 odsto. Ujedno je povećala procenu za godišnju inflaciju sa 6, na 6,5 odsto i potvrdila procenu za godišnju stopu ekonomskog rasta na šest odsto, uz potencijal prema gore. Iako, prema centralnoj banci, povećanje tog odnosa neće bitno uticati na poziciju likvidnosti bankarskog sistema jer većina komercijalnih banaka drži u državnim obveznicama 27,6 odsto svojih depozita, komercijalne banke su shvatile taj potez kao znak za zatezanje monetarne politike. Takođe, centralna banka Indije smanjila je limit refinansiranja za izvoznike i zatražila da banke osiguraju više novca za rezervacije za zajmove kompanijama iz sektora nekretnina. Akcije u Indiji su zabeležile najveći pad u protekla dva meseca nakon ovih vesti iz centralne banke.
Indijska centralna banka upumpala je 130 milijardi dolara, ili oko devet odsto bruto državnog proizvoda, u nacionalnu ekonomiju od septembra 2008. kako bi zaštitila privredu od finansijske krize.
Indija je postala druga zemlja G20 koja preduzima mere u pravcu povećanja troškova kreditiranja, nakon što je Australijska centralna banka prije dve nedelje povećala ključnu kamatnu stopu zbog porasta cena nekretnina.
Australija se ekonomskoj krizi oduprla bolje od većine zemalja sveta zahvaljujući unosnom izvozu minerala i velikim državnim programima podsticaja. Takođe, u prilog oporavka australijske privrede ide i povratak snažnijim stopama rasta ključnih azijskih trgovinskih partnera kao što je Kina.
Prema anketi „Bloomberga“ očekuje se da će norveška centralna banka u sredu povećati troškove pozajmljivanja ne bi li uravnotežila efekat državnih stimulativnih mera. Time bi norveška postala prva evropska centralna banka koja menja smer monetarne politike. Norveška, jedina skandinavska zemlja koja nije članica Evropske unije i peti je najveći izvoznik nafte na svetu, izašla je iz recesije u drugom kvartalu, nakon što su investicije u njenu naftnu industriju, paket stimulacija težak 4,7 odsto BDP-a, i rekordno niski troškovi kreditiranja povećali domaću potražnju.
Američka centralna banka preispituje da li je opravdan nedavni rast cena imovine i smanjivanje kreditnih spredova, pokušavajući osigurati da kamatne stope koje su sada blizu nule ne dovedu do naduvavanja cena.