BiH još nije donijela političku odluku da li će svoje dugoročno snabdjevanje gasom rješavati preko evropskog gasovoda Nabucco ili ruskog “Južni tok”. A kada će, ne zna se.
BH gas ima potpisane dokumente o učešću i u ruskom projektu gasovoda “Južni tok” i njegovoj evropskoj konkurenciji “Nabbuco”, ali konačnu odluku o učešću BiH moraće donijeti država. .
-Mi smo skupa sa Energoinvestom, kao kompanije, kroz potpis Memoranduma o razumjevanju sa Gazpromom iskazali našu spremnost za učešće u projektu ruskog gasovoda Južni tok. Ono što je manje poznato je da je BH Gas još 2006. godine potpisao ugovor sa turskom kompanijom “Botaš”, koji pokazuje našu zainteresovanost da učestvujemo i u projektu “Nabucco”, kaže za Žurnal Almir Bećarević, direktor BH gasa.
Gas kao sredstvo političkog pritiska
Odluka o priključku na gasovod “Nabucco” ili “Južni tok” je prije svega političko pitanje i izbor između EU i Rusije. Osim većeg kapaciteta za dopremu gasa u Evropu iz zemalja centralne Azije, poput Kazahstana, oba gasovoda prave se sa jasnim političkim i strateškim ciljevima.
Temeljni cilj ruskog gasovoda, iza kojeg stoji “Gazprom”, odnosno ruska vlada, je da se zaobiđe Ukrajina.
Time bi se eliminisala mogućnost da u natezanjim Rusa i Ukrajinaca, Ukrajina blokira plasman ruskog gasa u zapadnu Evropu, odnosno da Rusi mogu ukoliko se ukaže potreba zavrnuti gas Ukrajincima a da pri tome ne trpe kupci u zemljama EU.
S druge strane, cilj evropskog gasovoda “Nabucco” iza kojeg stoji EU, je da se zaobiđe Rusija i da se dopremom gasa iz Azije i Srednjeg istoka smanji evropska energetska zavisnost od Rusije, odnosno da se eliminiše mogućnost da Rusija može u bilo kom trenutku Evropu ostaviti bez gasa.
Gasovod Južni tok
Problem je što bi oba gasovoda praktično išla istom trasom, od Gruzije, preko Turske, Bugarske, Rumunije, Mađarske do Austrije i što objektivno predstavljaju direktnu konkurenciju jedan drugom.
Jednostavno, ukupni kapaciteti oba gasovoda zajedno bili bi veći od trenutnih i kratkoročnijh potreba potrošača. A gasovod se isplati samo ako radi punom parom.
Evropski strah od Moskve
Iako je ideja o evropskom gasovodu stara već nekoliko godina, na konkretnoj realizaciji nije se previše uradilo sve do ove godine.
Poučeni bolnim iskustvom iz januara ove godine kada je zbog spora između Ukrajine i Rusije oko cijene i plaćanja gasa, Evropa ostala bez gasa a Rusija demonstrirala svoju energetsku moć, kod Evropljana se ponovo rasplamsao entuzijazam za gradnju alternativnog gasovoda.
Gasovod Nabucco
Finansijeri projekta Nabucco su njemački RWE, austrijski OMV,mađarski MOL, bugarski EAD i rumunski Transgaz i naravno vlade zemalja članica EU, koje su u julu ove godine potpisale međudržavni sporazum o gradnji i korištenju ovog gasovoda. Sporazum je potpisan na 50 godina.
Prema planovima, gasovod Nabucco, dugačak 3.300 kilometara trebao bi početi sa radom 2014. godine i u prvoj fazi omogućiti dopremu gasa iz Azerbejdžana, Turkmenistana i Kazahstana.
Očekivano, i Rusija je upotrijebila sav svoj uticaj kako bi privolila, prije svega države na jugoistoku Evrope, da se uključe u projekat gasovoda “Južni tok”.
Turska, koja je ključna tačka za oba gasovoda, dale je svoju načelnu podršku kao i Mađarska i Bugarska, dok je Vlada Srbije među prvima i zvanično potpisala ugovor sa Rusijom o svom učešću u ovom projektu.
Čeka se Vijeće ministara BiH
-Sve što je BH Gas, kao kompanija, mogao uraditi kada se radi o učešću BiH u oba projekta, i “Južni tok” i “Nabucco”, mi smo uradili. Ali u ovim projektima radi se o učešću država a ne pojedinačnih kompanija i sada je na Vijeću ministara BiH da donese odluku o učešću BiH u jednom od ova dva ili oba projekta. Na žalost, do sada iz Vijeća ministar BiH nismo vidjeli čak ni pokušaj da se o ovom pitanju donese neka odluka, konstatuje Almir Bećarević.
Ako je suditi po dosadašnjim javnim istupima, kako domaćih političara, pogotovu iz Republike Srpske, tako i predstavnika gasnih kompanija u BiH, stiče se utisak da je ruski gasovod jedina opcija o kojoj se razmišlja u BiH dok je opcija priključka na evropski gasovod Nabucco praktično i ne spominje.
– Niko ne kaže da je za BiH ruski gasovod “Južni tok” bolje rješenje od evropskog gasovoda “Nabucco”. Nama treba priključak na oba gasovoda zbog sigurnijeg snabdjevanja BiH. Isto tako je činjenica da se u ovom trenutku za ruski gasovod “Južni tok”, još uvijek ne zna kuda će tačno prolaziti niti kada će biti gotov a još manje je poznato za Nabucco, kaže Almir Bećarević.
Energija nikad nije bila samo stvar ekonomije i rečunice pa tako i u slučaju ova dva strateška gasovoda.
– Svakako da je tu riječ i o političkoj odluci ali BiH se u ovom trenutku nije opredjelila niti za jednu opciju, i još uvijek nije prekasno jer su i neke druge zemlje u regiji, poput Hrvatske, odložile donošenje konačne odluke još za godinu-dvije, konstatuje Almir Bećarević.
Ključni argument zagovorenika priključenje BiH na ruski gasovod “Južni tok” je da iako bi “Nabucco” trebao omogućiti dopremu gasa iz Kazahstana, Azerbejdžana i Turkmenistana, time se ne smanjuje ovisnost o Rusiji.
U ovim zemljama Rusija masovno kupuje višedecenijske koncesije na nalazišta plina, pa se na kraju se opet sve svodi na zavisnost od Rusije.
Ova tvrdnja je samo djelimično tačna, jer ni Evropljani nisu baš toliko naivni i neobavješteni, pa bi u drugoj fazi “Nabucco” trebao omogućiti dopremu gasa iz Iraka, Irana i Egipta, koji su izvan ruske sfere uticaja.
Na taj način EU namjerava izbjeći da se za desetak godina nađe energetski potpuno ovisna o dobroj volji Kremlja.
I dok vlade širom Evrope ubrzano rade analize, kako srednjoročne tako i dugoročne, kako očuvati stabilno snabdjevanje gasom i energetsku nezavisnost , jedino za BiH je to izgleda beznačajno i nebitno pitanje.
Snabdjevanjem gasom domaći političari počnu se baviti tek kada im zatreba zgodna poštapalica za predizbornu kampanju ili kada im se podanici počnu smrzavati u stanovima koji se pretvore u frižidere zbog “neočekivanog” prekida u dotoku gasa u BiH, tretirajući to kao elementarnu nepogodu a ne posljedicu vlastite totalne nezainteresovanosti.
(Dražen Simić, zurnal.info)