Suprotno optimističkim obećanjima zvaničnika u Beogradu, nova runda pregovora tehničkih timova Srbije i Rusije o dodeli Beogradu milijardu dolara kredita, obavljena u Moskvi29. i 30. oktobra, završena je bez dogovora o ključnim detaljima.
Posle ovih pregovora izvesno je samo da Beograd, osim na 200 miliona dolara za pokrivanje minusa u ovogodišnjem državnom budžetu, ne može da računa na bilo šta drugo, čime je potvrđen utisak stečen posle posete ruskog predsednika Beogradu, 20. oktobra, da zaključivanje sporazuma koče kompleksnije teškoće od onih koje srpska strana naziva – tehničkim.
Taj utisak potvrdile su 31. oktobra beogradske Novosti, kojima je neimenovani izvor iz srpskog tima rekao da razlog za odlaganje konačnog dogovora leži u iznenadnoj odluci ruskestrane da već prvog dana pregovora, umesto o uslovima kredita, razgovore skrene na temu različitog obračuna radova na revitalizaciji hidroelektrane Đerdap na Dunavu.Novosti takođe tvrde da je ruska strana neformalno pomenula da bi kamata na kredit za pomoć budžetu mogla biti 7%, što je za srpsku stranu odbijajuće jer po toj kamatnoj stopikredit može dobiti od komercijalnih banaka. „Očekivali smo i da drugog dana razgovaramo o investicionim projektima, ali, nažalost, o tome nije bilo nijedne reči“, rekao je za Novosti neimenovani izvor. Senka neizvesnosti tako je nastavila da pokriva kako glavni deo kredita namenjen finansiranjuinfrastrukturnih objekata u Srbiji u vrednosti od 800 miliona dolara, tako i udeo namenjen budžetu.
Oba kredita prati neizvesnost u pogledu uslova, a infrastrukturni zajam je u problemu s namenom, odnosno projektima u koje bi se novac uložio. Srpska delegacija na pregovore je otišla s nadom da će od domaćina za deo zajma kojim bi se pokrivao tekući deficit u državnom budžetu dobiti otplatni rok od 13 godina i grejs period od tri godine. Umesto toga, od ruske strane je dobila ponudu kredit s rokom otplate od 10 godina i mirovanjem u otplati od jedne do dve godine. To je svakako manje povoljno pošto ovdašnja vlast ne može da očekuje da će Srbija 2011. godine biti u povoljnoj situacijiza početak otplate kredita. Ostaje nejasno otkuda problemi sa glavnim ‘’detaljem’ budžetskog dela kredita – visini kamatne stope – za koji se tvrdi da je van bilo kakvog spora.
Tok pregovora upadljivo odudara od izjava koje je upućivao Zoran Ćirović, šef srpskog pregovaračkog tima i pomoćnik u Ministarstvu finansija, pred put u Moskvu da pregovori mogu biti završeni za nekoliko sati. On je u Moskvi tokom prvog dana pregovaranja morao da objašnjava da se o ceni kredita nije razgovaralo i da će srpska delegacija pustiti da ruska strana prva izađe sa predlogom. Neizvestan tok pregovora potvrdio je upozorenja skeptika u Srbiji koji su, još dok je ruski kredit imao samo političku podršku od strane ruskog predsednika, ukazivali da ruski zajam može biti nepovoljniji od kredita koje odobravaju finansijske institucije. U međuvremenu su reagovali i predsed nik Srbije, Boris Tadić, i premijer Mirko Cvetković, objašnjenjem da od kredi ta neće biti ništa ukoli ko uslovi budu nepovoljni po zajmoprimca. Premijer Cvetković je precizirao i da Srbija neće prihvatiti kredite pod uslovima koji su manje povoljni od onih koji se mogu dobiti iz paralelnih izvora.
Njegova poruka da je za njegovu Vladu reper za komercijalnu vrstu zaduživanja nešto ispod 5%, a za nekomercijalna kreditna zaduživanja oko 2%, posle pisanja Novosti dobija jasniji smisao. Sticajem okolnosti, pregovori o ruskom kreditu su usledili neposredno pred nastavak pregovora s misi jom Međunarodnog monetarnog fonda oko produženja stend-baj aranžmana kojim bi se nastavila isplata preostalog dela kredita od ugovorenih 2,9 milijarde evra. Prvu tranšu od 770 miliona evra Srbija je dobila, dok je isplata preostalog dela uslovljena sprovođenjem korenitih reformi u oblasti javnog sektora. ‘’Ruska varijanta’’ omogućavala je srpskom pregovaračkom timu relaksirajuću poziciju u dijalogu s predstavnicima MMF-a koji se, prema dosad javno iznetim podacima, nije pokazao previše strogim, jer je bez dvoumljenja prihvatio predlog srpske strane na deficit budžeta za 2010. godinu od 4%, što je ranije kao opcija glatko odbacivano.
Pesimisti su pred odlazak u Moskvu upozoravali na tradicionalnu tvrdu pregovaračku osobinu predstavnika ruskih državnih struktura s predlogom da se u Rusiju pošalje, u kadrovskom pogledu, jača delegacija. Očigledno je da u Kremlju odobravanje zajma nisu shvatili kao brzopotezni posao, posebno kada je reč o 800 miliona dolara koji je namenjen finansiranju izgradnje infrastrukturnih objekata, bez obzira na to što je srpska strana predočila definisan spisak objekata u koje bi taj novac bio utrošen. U cilju lakšeg pridobijanja povoljnog odgovora za zatraženi kredit ruskoj strani je omogućeno da u izgradnji predloženih objekata uključi svoju građevinsku operativu. Kako ruski pregovarački tim nije žurio s izjašnjavanjem o tom delu zajma, proizlazi da s ponuđenim projektima nije previše impresioniran. Ćirović je iz Moskve poručio da su moguća dva scenarija – da srpska strana ima potpuno čistu i jasnu situaciju i jedan definisani i uobličen predlog Vladi ili će 30. oktobra zakazati još jednu rundu neposredno posle ove prve, gde ćese dalje razrađivati pojedini uslovi.
(Beta monitor)