Prema stručnim prognozama, globalna finansijska situacija biće bolja iduće godine. Ekonomisti, međutim, upozoravaju da je privredni oporavak još nejak i da ga neće predvoditi vodeće industrijske sile sveta.
Na početku 2009. svetska ekonomija tonula je zbog globalne finansijske paralize podstaknute kolapsom banaka i finasijskih institucija, kao i panikom i pesimizmom potrošača i deoničara od Volstrita do Tokija. Centralne banke i vlade uzvratile su masovnom emisijom likvidnih sredstava, kao i finansijskim paketima i programima za ekonomski stimulans, ali uspeh u savladavanju krize nije bio garantovan. Nekoliko dana pre nego što je stupio na dužnost, predsednik Barak Obama je ukazao ne predstojeće ekonomske opasnosti, rekavši da je loša situacija dramatično pogoršana. Globalna ekonomija u 2009. zabeležiće, po svemu sudeći, pad od 1.1 odsto u poredjenju sa rastom od pet odsto 2007. i tri odsto 2008. U protekloj godini došlo je do naglog povećanja stope nezaposlenosti, koja je dostigla 10.2 odsto u Sjedinjenim Državama, 9.8 odsto u Evropi, 9 odsto u Brazilu i 5.7 odsto u Japanu. Medjutim, prema rečima sekretara za finansije, Timotija Gajtnera, oporavak je počeo: „Američka i svetska ekonomija ponovo su u ekspanziji. Kompanije ponovo investiraju, potrošači ponovo troše, poslovno i potrošačko poverenje se popravlja, a globalna trgovina se povećava ohrabrujućim tempom.“ Međutim, mnogi analitičari upozoravaju da i dalje postoje opasnosti i da finansijske reforme tek treba da budu sprovedene u Sjedinjenim Državama i drugim zemljama. Mark Zandi je glavni ekonomista firme „Moody’s Economy-dot-kom“: „Funkcioneri su dobro obavili posao stabilizacije finansijskog sistema, ali nisu izvršili ključne promene. Sve dok to ne budu uradili, postojaće opasnost od nove finansijske panike.“ Političari treba da odluče kada će da okončaju ogromne stimulativne pakete i finansijsku podršku od strane vlada. Te mere su bile opravdane u jeku finansijske krize, ali ukoliko budu predugo trajale mogle bi da budu izvor inflacije. Evo šta o tome kaže zamenik premijera Rusije, Igor Šuvalov: „Mislim da će ova godina uglavnom biti u znaku – kako preživeti krizu. Kakvu postkriznu politiku treba sprovoditi i da li treba zajedno da nastavimo sa fiskalnim stimulativnim merama, odnosno kada i pod kojim uslovima treba da ih obustavimo.“ Globalni ekonomski zastoj je posebno teško pogodio industrijski razvijene zemlje, otvarajući prostor ekonomskim silama kao što su Indija i Kina da dođu do izražaja na svetskoj sceni, kaže predsednik Svetske banke, Robert Zelik: „Indija je rastuća ekonomska sila u svetu koja se veoma dobro suočila sa nedavnom ekonomskom krizom. Doprinela je stabilizaciji svetske privrede, a s vremenom bi mogla da bude središte globalnog ekonomskog rasta.“ Po okonačanju finansijske krize, mnoge druge zemlje treba da se okrenu rešavanju dugoročnih problema koji su postojali i pre globalne recesije. U Sjedinjenim Državama, masovni državni dug nastavlja da raste u vreme kada starija američka populacija traži dodatne socijalne programe. Mnoge zemlje u razvoju, kao što su Kenija, suočavaju se sa drugačijim teškoćama, kaže potpredsednik Svetske banke za Afriku, Obiageli Ezekvesili: „U novom globalnom okruženju, Kenija neće imati drugog izbora nego da se uhvati u koštac sa glavnim razlogom svog sporog razvoja: korupcijom.“ Za razliku od ranijih situacija, Sjedinjene Države ovog puta neće moći da budu glavni izvor globalnog ekonomskog rasta, ističe predsednik Svetske banke, Robert Zelik: „U svakoj dosadašnjoj ekonomskoj krizi, američki potrošači su bili ti koji su podsticali ekonomski oporavak. Njihova potrošnja vodila je povećanom biznisu i investicijama. Većina ekonomista smatra da se to ovog puta neće dogoditi.“ Umesto da industrijski zemlje izvlače svet iz krize, mnogi analitičari smatraju da će tu ulogu ovog puta odigrati ekonomski dinamične zemlje kao što su Kina i Indija, kao i druge manje razvijene zemlje. (VoA)