Problemi u nekim matičnim bankama u Austriji, Grčkoj i Nemačkoj, po svemu sudeći, u širokom luku mimoilaze njihove banke kćeri u Srbiji. Kako je prošle nedelje saopštila Narodna banka Srbije (NBS), posrtanja u takvim bankama, kao što su Hipo Alpe-Adrija (Hypo-Alpe Adria), Folks (Volksbank) ili četiri banke čije su centrale registrovane u Grčkoj, nije bilo ni u jednom momentu.
Za srpsko bankarstvo najznačajnije je da domaća Hipo banka, čiju je posrnulu centralnu preuzela država Austrija, nije u problemu. Osim što su zvaničnici poručili da su svi pokazatelji te banke i njenog poslovanja stabilni, rečeno je i da će njeni izvori finansiranja biti bolji, pa se mogu očekivati i povoljniji zajmovi.
Dobro posluje i srpska Folksbanka (Volksbank), čiju su centralu Folksbanku internešenel (Volksbank International), prema austrijskoj štampi, agencija za nadzor finansijskog tržišta i centralna banka, stavili na listu za “praćenje”. Povoljna situacija je i u četiri grčke banke u Srbiji, koje zauzimaju šestinu domaćeg bankarskog tržišta, za koje je NBS saopštila da su visoko likvidne i da posluje profitabilno.
Za razliku od posrnule majke, prema poslednjim očekivanjima uprave, kćerka banka Hipo Alpe-Adrija u Srbiji će ovu godinu završiti sa profitom od oko 20 miliona evra, bilansnom sumom od gotovo 1,4 milijarde evra, dok je kapitalna osnova banke 550 miliona evra.
Ta banka je pri tom visoko solventna jer je, prema podacima NBS-a, odnos kapitala prema aktivi više nego dvostruko iznad propisane stope i iznosi 26,94%. Poređenja radi, isti pokazatelj se u austrijskoj matici „srozao“ na manje od 4%, zbog čega je potrebno, prema nekim procenama, ubrizgati oko dve milijarde evra kapitala.
„Nije bilo razloga da NBS preuzima neke posebne mere prema ovoj banci“, rekao je 17. decembra guverner NBS-a Radovan Jelašić otkrivajući, međutim, da je Hipo grupacija kredite klijentima u regionu davala direktno iz Klagenfurta zaobilazeći srpsku centralnu banku. “Veliki deo kredita nije išao iz Klagenfurta preko Beograda do klijenta već direktno iz Klagenfurta do klijenata”, rekao je Jelašić. Guverner je izrazio čuđenje kako se iz Klagenfurta mogao proceniti bonitet klijenata, a posebno to što su te mušterije često dobijale odlične ocene o bonitetu.
Uprava Hipo banke u Srbiji demantovala je neproverene navode ministra ekonomije i regionalnog razvoja Mlađana Dinkića da će tu banku preuzeti Erstebank. „Ne postoje apsolutno nikakvi pregovori o preuzimanju sa Hipo banke. Jedini odnos koji imamo sa tom bankom je kredit od 500 miliona evra ko ji je Er ste za jed no sa Rajfajzen (Raiffeisen) i Bavg (Bawag) bankom dala Hipo Alpe-Adrija banci u Austriji radi pojačavanja likvidno sti“, izjavio je Slavko Carić, direktor Erste banke Srbija. Problemi za Hipo Alpe-Adrija banku stvorili su se, kako prenosi Dojče vele, na području bivše Jugoslavije gde su često ulazili u sumnjive poslove, pre svega u Hrvatskoj. Prema svedočenju Volfganga Kulterera, koji je do 2006. godine dugo godina bio na čelu ban ke i ko ji je u međuvremenu osuđen u Austriji zbog falsifikovanja poslovnih knjiga, banci je „vrata“ u Hrvatskoj lično „otvorio“ bivši premijer Ivo Sanader. Za banku se vezuju još neke afere.
Narodna banka Srbije je 17. decembra saopštila i da je Folksbanka u Srbiji visoko likvidna banka i da posluje profitabilno, a sama banka je objavila da ove godine očekuje profit veći od 10 miliona evra. Iz NBS-a se navodi da Folksbanka u Srbi ji ima pokazatelje adekvatnosti kapitala od 19,10%, što je, kako se ističe u saopšte nju, znatno iznad međunarodno određenog minimuma od 8%, kao i minimuma od 12% koji je propisan u Srbiji. Folksbanka je u decembru ove godine usvojila strategiju poslovanja za narednih pet godina, kojom nije predviđeno smanjenje poslovanja u Srbiji. Folksbanka Beograd posluje inače kao posebno pravno lice, sa sopstvenim kapitalom. Kada je reč o bankama iz Grčke, zabrinutost u Srbiji izaziva spoljni dug te ze mlje, koji je dostigao 300 milijardi evra. Iz NBS-a, međutim, uveravaju da finansijska kriza u Grčkoj nema direktnih posledica na stanje i poslovanje članica njenih bankarskih grupa u Srbi ji, a i guverner je izjavio da ne očeku je negativne posledice i smanjenje kredita.
Međutim, kako podseća beogradska Politika, prvi čovek centralne banke Grčke je još ranije preporučio grčkim bankama da prilagode kreditnu politiku u jugoistočnoj Evropi depozitima koje imaju u pojedinim zemljama, što bi moglo da znači da će budući krediti od centrala ka ćerka-bankama biti smanjeni, ali i da bi banke iz regiona mogle ubrzano da vraćaju dugove svojim centralama. Guverner Jelašić uveren je, međutim, da do toga ipak neće doći, a njegovom
uverenju garancija je Bečki sporazum koji je zvanični Beograd zaključio sa bankama uključenim u njen bankarski sistem.
(Beta monitor)