Vrednost dinara u četvrtak je za 14 para skočila u odnosu prema evru, pa zvanični srednji kurs iznosi 97,33 dinara za 1 evro. Na porast vrednosti dinara uticala je Narodna banka prodajom 23 miliona evra iz devizinih rezervi. Narodna banka i Vlada Srbije poslednjih dana se međusobno oštro optužuju za pad vrednosti domaće valute, a stručni posmatrači smatraju da nema dovoljno ekonomskih razloga za ovako otvoren sukob na relaciji Narodna banka – Vlada.
Dok guverner Narodne banke Srbije Radovan Jelašić taj trend pripisuje prekomernoj državnoj potrošnji, premijer Cvetković krivicu svaljuje na centralnu banku, naglašavajući da je trebalo da predvidi da krajem godine raste potreba za kupovinom deviza i da jačim i blagovremenim intervencijama stabilizuje kurs domaće valute.
Laza Kekić, direktor za Istočnu Evropu u specijalizovanoj publikaciji Ekonomist intelidžens junit, u razgovoru za BBC je rekao da da mu razmena optužbi oko toga ko je kriv za pad dinara deluje nadrealno. Pad dinara je, prema njegovim rečima, pre svega posledica manjeg priliva stranog kapitala u Srbiju, zbog globalne krize: „Slabljenje dinara nije samo po sebi loša stvar. Na neki način je to i potrebno za Srbiju, s obzirom da ima indikacija da je dinar bio precenjen. To što se uvoznici žale, to je stara stvar koja se provlači već godinama. Uzroci nisu, ja mislim, toliko oko poteza o kojima se piše u novinama, već su po sredi neki dublji uzroci. Dinar može da slabi, odnosno Srbija nema fiksni kurs, a zemlje u Istočnoj Evropi koje imaju tu fleksibilnost u kursu sigurno su manje patile od krize od onih zemalja koje imaju fiksni kurs, poput Poljske, Češke, Baltičkih zemalja i Bosne i Hercegovine. Zemlje kao Srbija koje mogu da se adaptiraju, da slabe kurs, da se suoče sa krizom, su u boljem stanju. Znači, nije u pitanju ko je kriv za nešto što je na neki način neminovno, pa čak i pozitivno.“
Dinar verovatno bio precenjen
Zašto je pad dinara neminovan, BBC je upitao Lazu Kekića: „Zato što je dinar verovatno – vrlo teško je to tačno proceniti, no već više godina ima raznih indikacija, precenjen. To znači da se stimuliše uvoz a destimuliše izvoz. U kriznoj situaciji, kao u 2009. godini kada je došlo do naglog pada priliva privatnog kapitala, taj model razvoja koji je usvojio ceo region je na neki način krahirao. To je razlog što je Istočna Evropa toliko patila od krize – model razvoja je bio baziran na visokom prilivu inostrane štednje, a kroz priliv privatnog kapitala. Kad to na neki način oslabi, kao što je u Srbiji i drugim zemljama oslabilo, mora da dođe do prilagođavanja cena, a cena je kurs.“
Kako je moguće da novac koji je Srbija dobila od MMF-a nije sprečio pad dinara?
„To nije bilo ni potrebno. Srbija ima visoke devizne rezerve i Narodna banka je mogla da spreči pad vrednosti dinara. Pitanje je, međutim, da li je pametno da se devizne rezerve troše na taj način. No, jak dinar i fiksni kurs nisu dobra stvar – to je negativna stvar. Tu je reč i o namerama – niko ne bi želeo neku veliku devalvaciju, mada ima ekonomista u Srbiji koji i to zagovaraju. Mislim da to verovatno ne bi bilo pametno jer bi dovelo do šoka, do inflatornog udara. Kao što smo videli tokom 2009. godine, realni kurs dinara je oslabio u proseku za nekih 6-7 posto, što je na neki način bilo neminovno, s obzirom na to što se dešavalo s eksternim prilivom. Ne bi bilo pametno trošiti devizne rezerve da to na neki način pokuša da se spreči.“
(BBC)