Američki predsednik Barak Obama predložio je korenitu reformu bankarskog sektora, koja, prema njegovim rečima, za cilj ima da se izbegne ponavljanje globalne finansijske krize. Koliko je ovaj predlog uzdrmao ulagače, pokazuje skok od 19 odsto VIX indeksa Čikaške berze opcija, poznatog kao „indeks straha“.
Predsenik Obama je rekao da pre svega želi da zaštiti američke poreske obveznike, kako njihovim novcem ne bi ponovo morale da budu spasavane velike banke, čiju propast država ne bi smela da dozvoli jer bi to nanelo ogromnu štetu celoj privredi. Među merama koje je predložio je razdvajanje komercijalnih banaka u kojima građani drže novac od investicionih banaka koje posluju sa velikim firmama i ulaze u riskantne poslove na međunarodnom finansijskom tržištu. Velike američke banke su do sada su istovremeno bile i komercijalne i investicione, ali ako Kongres u Vašingtonu usvoji predsednikov predlog, to više neće biti dozvoljeno. Obamine mere za cilj takođe imaju da ograniče veličinu banaka, tako da nijedna o njih ne bude toliko velika da bi njena propast ugrozila čitav finansijski sistem, kao što se desilo sa bankom Liman braders, čiji je bankrot u septembru 2008. godine pretio da izazove urušavanje globalnog finansijskog tržišta. Američki predsednik je rekao i da je svestan da će velike banke sada žestoko lobirati protiv mera koje je predložio. Poručio je da će pozdraviti svaki konstruktivni predlog koji dodje iz bankarskog sektora, ali da je istovremeno spreman za otvoreni sukoba sa onima koji „pokušaju da spreče usvajanje zdravorazumskih propisa koji bi zaštitili i našu privredu i američki narod“, prenosi BBC. Finansijski centar u Njujorku — Vol strit je po svemu sudeći nezadovoljan vestima iz Vašingtona. Posle objavljivanja Obaminih mera, berzanski indeks Dau džons je zabeležio pad od 2 procenta, najveći od oktobra prošle godine, a vrednost akcija nekih od najvećih američkih banaka pala je za između 4 i 6 odsto.