Iako u većini slučajeva sporiji nego u proteklih godina, Bankarski sektor Adria regiona je doživeo rast sredstava. Uprkos različitim nivoima razvoja koji se mogu primetiti unutar regiona, neki globalni trendovi, kao što je usporavanje kredita, su primetni u svim zemljama.
Srpski finansijski sistem je i dalje primetno koncentrisan oko banaka, pošto one upravljaju sa 90 odsto ukupnih sredstava finansijskog sistema. Nakon reformi u Srbiji sprovedenih početkom ove decenije, sektor je poboljšao svoje performanse. Banke u stranom vlasništvu, koje čine manje od 80 odsto sredstava, su ovome doprinele obezbeđujući sredstva za finansiranje kreditne ekspanzije. Uticaj sužavanja kreditnih tržišta za matične banke, zajedno sa usporavanjem domaćih ekonomskih aktivnosti, biće veći u 2009. nego u 2008. godini. Banca Intesa je i dalje najveća banka, a nju sledi Komercijalna banka i Raiffeisenbank. Srpske banke su primetno manje od regionalnih što je delimično posledica procenjenih 4 milijarde dolara koje se i dalje čuvaju “u slamaricama“.
Hrvatski bankarski sektor se smatra konkurentnim, sa više od 90 odsto banka u vlasništvu stranih grupa. Tokom 2008. godine, promene u međunarodnom i domaćem ekonomskom okruženju, zajedno sa daljim merama ka ograničavanju rasta davanja pozajmica i stranog uzimanja pozajmica od strane banaka, doprinele su značajnom usporavanja rasta sredstava banaka. Situacija je takođe obezbedila sredstva za centralnu banku da pumpa više likvidnosti u sistem, popuštanjem nekih mera bez ugrožavanja svojih ciljeva. Pošto su banke u glavnom dobro kapitalizovane, sistem ostaje stabilan. Kreditne aktivnosti banaka su primarno usmerene ka pozajmicama domaćinstvima i stambenim zajmovima. Zagrebačka banka, član Unicredit Group, je tržišni lider ispred Privredne banke Zagreb, člana Intesa Sanpaolo Group.
Oko 95 odsto bosanskih banaka je u vlasništvu stranih bankarskih grupa, uglavnom iz Austrije. Sve veće kamatne stope su usporile potražnju za kreditima što je još očiglednije u 2009. godini. Raiffeisen je i dalje najveća banka u Bosni i Hercegovini.
Makedonska bankarska industrija je veoma koncentrisana, sa prve tri banke koje pokrivaju skoro dve trećine tržišta. Stopanska banka Skopje je tržišni lider.
Kako bi očuvala stabilnost svog bankarskog sistema, Crna Gora je uvela nekoliko mera radi poboljšanja likvidnosti i podsticanja poverenja u banke. Najveća banka u tako veoma koncentrisanom sistemu je Crnogorska Komercijalna Banka.
Slovenačka stopa rasta zajmova je opala u 2008. godini kao posledica težeg pristupa stranom finansiranju, pooštrenim kreditnim standardima i povećanim realnim kamatnim stopama. Treba takođe napomenuti da je 2007. godine stopa rasta bila iznad proseka. Nasuprot situaciji u drugim zemljama regiona, većinsko vlasništvo stranih investitora u bankama je bilo manje od 30 odsto. Iako se trend umanjenja koncentracije nastavio u 2008. godini, zbog velikog rasta banka sa većinskim stranim vlasništvom i malih banka, tržišna koncentracija u slovenačkom bankarskom sektoru je i dalje iznad proseka EU.
RANG |
NAZIV BANKE | ZEMLJA | AKTIVA 2008. | PROMENA AKTIVE (%) 2007 -2008 | NETO DOBIT 2008 | PROMENA NETO DOBITI (%) 2007-2008 |
AKTIVA Q1 2009 | PROMENA AKTIVE (%) Q1 2008 – Q1 2009 |
ROA (%) 2008 |
1 | OTP Bank | Mađarska | 35.423,5 | 6,1 | 959,5 | 15,8 | 32.659,1 | -6,4 | 2,7 |
2 | PKO BP | Poljska | 32.268,2 | 6,5 | 893,8 | 14,9 | 29.648,9 | -22,4 | 2,8 |
3 | Česká spořitelna | Češka | 32.017,5 | 4,7 | 633,9 | 44,9 | 31.947,8 | -4,1 | 2,0 |
4 | Pekao | Poljska | 31.622,3 | -8,7 | 1.008,2 | 76,4 | 28.478,1 | -18,0 | 3,2 |
5 | ČSOB | Češka | 30.615,9 | -11,9 | 43,9 | -88,8 | 32.019,3 | -3,8 | 0,1 |
6 | Komerční banka | Češka | 25.957,8 | 4,4 | 530,5 | 31,2 | 25.038,5 | -6,6 | 2,0 |
7 | Swedbank | Estonija | 25.229,3 | -2,3 | 393,8 | -18,5 | 24.304,4 | -6,2 | 1,6 |
8 | BRE | Poljska | 19.798,0 | 26,8 | 244,1 | 30,1 | 17.281,5 | 0,6 | 1,2 |
9 | NLB Group | Slovenija | 18.918,2 | 3,3 | 22,8 | -83,7 | N/A | N/A | 0,1 |
10 | BCR | Rumunija | 17.334,3 | -1,2 | 552,3 | 99,1 | 16.970,1 | -2,1 | 3,2 |
Miroslav Tončić, Partner u Sektoru Revizije
broj 59, septembar 2009.