Nekadašnji gigant, Poljoprivredni kombinat „Beograd“, koji se, za razliku od prošlih vremena sada bavi samo primarnom proizvodnjom poljoprivrednih proizvoda, postao je državno preduzeće, što je samo jedan korak ka cilju – transformisanju PKB-a u javno gradsko preduzeće. Pre četiri godine, kada je pokrenuta privatizacija ovog preduzeća, toliko se čekalo na izbor privatizacionog savetnika da smo odmah shvatili da ništa neće biti od privatizacije. Sada, kao državno preduzeće, PKB će morati da ispuni zahteve radnika, koji su još početkom februara najavili štrajk.
Zbog neoverenih zdravstvenih knjižica i nepovezivanja radnog staža sindikat PKB-a, preduzeća koje zapošljava 2.600 ljudi, najavio je štrajk za 10. februar. Iako su zaposleni nezadovoljni, iz kombinata kažu da je on do sada uspešno radio i ostvarivao dobre rezultate, kao što je prošlogodišnja rekordna proizvodnja mleka. Takođe, rukovodstvo ističe da su prosečne plate zaposlenih 36.000 dinara, mada iz novina saznajemo da PKB duguje oko 50 miliona dinara za neisplaćene doprinose radnicima.
Iz gradskog veća stižu hvalospevi podržavljenju PKB-a, sa tvrdnjama da je to jedini način da se preduzeće u čijem je vlasništvu 22.000 hektara zemljišta sačuva od loših privatizacija. Tako će biti olakšano „pregovaranje“ za zemljište, jer neke od plantaža ovog preduzeća po urbanističkom planu već dobijaju drugu namenu (npr deonica obilaznice autoputa treba da preseče 4.000 hektara plantaže oko Smederevskog puta). Neki ekonomisti podržavaju podržavljenje PKB-a, dok drugi strahuju da će se ovim putem otvoriti novi načini da se poveća neefikasnost preduzeća, koje pored velikih plantaža raspolaže i sa blizu 50.000 kvadratnih metara poslovnog i magacinskog prostora.
Oni koji su bili protiv privatizacije govorili su da primarna proizvodnja, kojom se PKB inače bavi, donosi veoma mali profit, te ne bi čudilo da privatnik koji kupi zemlju od ovoga napravi nešto pout golf terena i sl.
Istorijat
Godine 1936. Kraljevina Jugoslavija donela je odluku o osnivajnu PKB-a, davši Francuskoj koncesiju za podizanje zaštitnih nasipa i za korišćenje zemlje u narednih 30 godina. Međutim, posle smene vlasti, poništavaju se i njene odluke, te je 1945. godina zvanični datum osnivanja PKB-a. Dakle, dobijen je prostor u kriptodepresiji, zaštićen sa dve reke i 97 km nasipa. Močvarno tlo se u toku šest decenija isušivalo i postajalo sve pogodnije za poljoprivredu. Za to vreme kopani su kanali (920 km) čije je mreža dva puta gušća nego npr. u Holandiji.