Postoji donekle optimizam o stanju globalne ekonomije, zar ne? Ali da li neko stvarno zna šta se dešava? Bio sam u Švajcarskoj da posetim prijatelja bankara. Po meni, švajcarski bankari su barem nekada znali o čemu govore. On mi je pričao o investicionom planu u koji je ulagao već 15 godina. Dospeo je u martu, „samo dva dana pre nego što su tržišta dostigla svoju najnižu tačku“. Uspeo je da povrati samo polovinu onoga što je uložio tokom godina.
Zato sam ga pitao da li treba da sam srećan što čak i švajcarski bankari gube novac, ili treba da me brine što čak ni oni nemaju pojma šta se događa? Ovo drugo, uveravao me je. On smatra da je sadašnji optimizam o oporavku svetske ekonomije pogrešan. Zaista, rekao mi je, možemo očekivati „odskok mrtve mačke“ (dead cat bounce – privremeni mali oporavak na berzi). Ako bacite mrtvu mačku sa veoma visoke zgrade ona će odskočiti (malo) pre nego što se trajno zalepi za pločnik. To je zanimljiva analitička alatka za razmišljanje o grafikonima koji predviđaju razvoj svetske ekonomije u sledećih nekoliko meseci.
Nedelju dana kasnije posetio je mene i moju porodicu sa svojom porodicom na moru u Italiji. Rekao je da je prema zvaničnim podacima italijanska ekonomija u očajnom stanju, ali gledajući oko sebe nije video potvrdu ovoga. Njegova pretpostavka jeste da je italijanska ekonomija u mnogo manje lošem stanju nego što brojke pokazuju jer, u stvari, veliki deo čini siva ekonomija i ono što vidimo su Italijani koji troše svoje neprijavljene evre. A onda je sam sebe opovrgnuo rekavši da što su Italijani siromašniji, to više troše, jer je ovde važno da se pretvara da je sve u redu i da se što bi oni rekli predstavi „bella figura“.
Dok smo gledali klince kako skaču u moru pričao mi je kako je prošlog leta leteo sa severa na jug Sjedinjenih Država. Bio je veoma vedar dan. Video je grad za gradom izgrađen na sličan način. Postojao je centar, a onda prsten predgrađa naselja oko njega, mreže ulica za nova predgrađa, ali sa samo par izgrađenih kuća. „Kako nisu videli da se sprema krah, ne znam“, rekao je. „Mislim da su mogli da vide samo ono što se događalo u njihovom gradu, ali ne i širu sliku, ipak kako je to slučaj sa pola miliona ljudi koji lete iznad SAD u bilo kom trenutku, nemam pojma. Bilo je toliko očigledno da će doći do kraha“. Da li je on video da se sprema krah? „Pa, ne, ali onda krah je već počeo kada sam ovo primetio“.
Rekao mi je su se deda i baba njegove kćerke preselili u Valensiju, Španija, gde ima više od milion neprodatih novih kuća. Vrednost njihove kuće je opala za polovinu. Sada kaže ima dosta ljudi sa gotovinom koji ne znaju šta da rade s njom.
Uveče smo se prošetali po obližnjoj, maloj luci koja je bila puna jahti i motornih čamaca. Postoji takođe malo brodogradilište koje pravi luksuzne brodove. Pogledali smo jedan od njih i on je rekao da najverovatnije vredi oko 30 miliona evra. Onda smo gledali neke „običnije“ brodove kako ih on zove, one sa cenom od oko 3 miliona evra. Njegov san je da kupi jahtu. Rekao je da je gledao vebsajtove specijalizovane za njihovu prodaju i da je primetio da se isti brod reklamira mesecima čak godinama i da su cene sve niže i niže. Ali, samo što je pomislio da bi mogao nešto da preduzme, brod je nestao. Neko ga je prestigao.
Pozvali smo njega i njegovu porodicu na večeru ali su se izvinili i rekli da ne mogu jer ako se uskoro ne budu vratili u hotel neće imati gde da parkiraju svoj veliki, novi, sjajni automobil. „On mu robuje,“ rekla je njegova žena, ali samo upola u šali. Pa dobro, izgubio je nešto od svojih investicija, ali kako je moj otac govorio: „u kraljevstvu slepih, onaj sa jednim okom je kralj“.
Tim Džuda
broj #59, septembar 2009.