Naučnici otkrili kada deca počinju da lažu

Studija je pokazala da otprilike četvrtina dece počinje da shvata koncept obmane već s deset meseci. Taj udeo penje se na polovinu do 17. meseca života, a do treće godine deca postaju veštiji, kreativniji i češći lažovi.

Istraživanje su sproveli naučnici sa Univerziteta u Bristolu u Ujedinjenom Kraljevstvu, a objavljeno je u časopisu „Cognitive Development“. Elena Hoika, profesorka obrazovanja na Univerzitetu u Bristolu i vodeća autorka studije, iz ličnog iskustva zna da deca mogu biti varljiva.

„Kao majka troje dece, iz prve ruke znam koliko umeju da budu lukava i prepredena. Skrivanje ispod stola ili u kupatilu kako bi jela slatkiše njihova je uobičajena taktika“, rekla je Hoika za Newsweek, prenosi Index.hr.

Dodala je kako joj je rad na studiji pomogao da shvati „kako se dečje razumevanje i korišćenje obmane razvija od iznenađujuće ranog uzrasta i nadograđuje u prvim godinama života, zbog čega postaju prilično vešti i lukavi ‘mali lažovi'“.

„Prethodna istraživanja često su obmanu posmatrala kao nešto vrlo sofisticirano, što zahteva jake jezičke veštine i napredno razumevanje tuđih umova. Posmatrajući kako se obmana javlja kod životinja, uključujući šimpanze, kapucine, antilope i ptice, te primenjujući to na malu decu, uspeli smo da dokumentujemo prve, puno ranije oblike obmane kod male dece, i čini se da počinje zaista vrlo rano“, objasnila je Hoika.

U sklopu istraživanja roditeljima više od 750 dece uzrasta od 0 do 47 meseci iz Ujedinjenog Kraljevstva, SAD-a, Australije i Kanade, postavljena su različita pitanja o razvoju obmane kod njihove dece.

Odgovori su bili fascinantni. Neki roditelji su rekli da je njihovo dete prepoznalo koncept obmane već s osam meseci.

Pokazalo se i da je varanje česta aktivnost. Studija je utvrdila da je polovina dece za koju je prijavljeno da pribegavaju obmani učinila nešto lukavo unutar poslednja 24 sata.

Analizirajući odgovore, istraživači sa univerziteta u Bristolu, Oksfordu, Šefildu, Vorviku i kanadskom Voterlu uspeli su da identifikuju 16 različitih vrsta obmane.

„U uzrastu od dve godine obmana se obično temelji na postupcima ili zahteva samo osnovne govorne reakcije, poput pretvaranja da ne čuju roditelja kad kaže ‘vreme je za spremanje’, skrivanja stvari od drugih ili poricanja, na primer, dete jede čokoladu, ali odmahuje glavom na pitanje da li je jelo. To se može proširiti i na tajno obavljanje zabranjenih aktivnosti, na primer zavirivanje u torbu u koju im je rečeno da ne gledaju dok ih niko ne vidi, ili smišljanje izgovora, poput tvrdnje da moraju na toalet kad se od njih traži da pospreme sobu“, rekla je Hoika.

Studija je zaključila da do treće godine deca počinju da razumeju i koriste više vrsta obmana, što često uključuje dublje razumevanje jezika i načina na koji funkcionišu umovi drugih ljudi.

„To može uključivati preuveličavanje, poput izjave ‘Pojela sam sav grašak’ iako je dete pojelo tek četvrtinu, umanjivanje ili čak potpunu izmišljotinu poput laži ‘duh je pojeo čokoladu’, kao i pretvaranje da nešto ne znaju, ne vide ili ne razumeju. Takođe počinju da uskraćuju informacije, na primer, reći će roditeljima da ih je brat udario, ali će prećutati da su oni prvi udarili njega. Trogodišnjaci počinju da koriste i odvraćanje pažnje pa će nekome reći ‘Pogledaj tamo!’ kad žele da učine nešto što im nije dopušteno“, rekla je Hoika.

Naučnici se nadaju da će nalazi pomoći u boljem razumevanju porekla obmane i načina na koje deca s godinama uče naprednije oblike varanja.