Vlada Srbije je spremna da predloži da putna isprava Savezne Republike Jugoslavije, države koja nije na snazi od 2003. važi i posle 2010. Parlament Srbije je decembra prošle godine produžio život “plavom” pasošu do 2010. godine. Izgovor je bio da nije počelo izdavanje novih pasoša, što je jedan od uslova za ukidanje viza, odnosno uvođenje „belog šengena“ za Srbiju. Sada opravdanja nema.
Na “beli šengen”, najavljen za 1. januar 2010. godine mogu da računaju samo vlasnici biometrijskog pasoša, koji su ga se dočepali tako što su noćivali držeći u obruču policijske postaje, a gde su u nuždi istu vršili, ni policijske patrole nisu otkrile.
“Uvođenjem biometrijskih pasoša građani će postati logoraši elektronskog koncentracionog logora, a tajne službe stranih država dobiće osetljive podatke servirane na tacni”, ocenila je lane u ovo doba jedna eparhija Srpske pravoslavne crkve. “Epidemija žigosanja čipovima prvo je zahvatila pse, što je otvorilo vrata žigosanju ljudi. Tetoviranjem ljudi nevidljvim mastilom na pomolu je svet opisan u Otkrovenju svetog Jovana, samo u ovom slučaju mnogi neće biti svesni da su žigosani”, precizirano je.
“Blago siromašnima duhom, jer je njihovo carstvo nebesko”, obistinilo se Jevanđelje po Mateju. Žigosanima i nesvesnima se, a ne pravovernima ukazuju pariska Jelisejska polja, sinonim za Rajske vrtove, rimski Panteon, hram svih bogova, Olimp na kome je stolovao kralj bogova.
Evropska komisija (EK) je pre odlaska na kolektivni godišnji odmor predložila parlamentu EU da BJR Makedoniju, te Crnu Goru i Srbiju, ako ispune preostale uslove, prebace s negativne na pozitivnu, a da Kosovo upišu na negativnu “šengensku listu”. Albanija i Bosna nisu dobile ništa.
Vlast je, na čelu sa Borisom Tadićem, predsednikom svih građana Srbije, onih sa ili bez biometrijskog pasoša, ocenila da je preporuka EK o ukidanju “šengenskih viza” velika stvar za državljane Srbije. Velika do neprobavljivosti.
Prema podacima UN, 40 odsto građana Srbije nikada nije imalo potrebu ni za kakvim pasošem. Demokratska stranka (DS) i njena koalicija su ovlaš naglasile da je EK ispunila predizborno obećanje demokrata biračima.
Predizborna časna reč koalicije oko DS glasila je “I Kosovo i Evropa”. Ukidanje evropskih viza ne važi za Srbe na Kosovu, pa je tako teritorija Kosova naseljena Srbima donji ud Beograda koji, iako amputiran, boli.
Stranka Zelenih u Evropskom parlamentu (EP) usprotivila se ukidanju viza za državljane tri balkanske države, a pre svih Srbije, jer to vređa žrtve rata u Bosni i Hercegovini. Francuskom zastupniku Danijelu Konu-Benditu (Daniel Cohn-Bendit), šefu frakcije Zelenih se “od te diskriminacije diže kosa na glavi, jer Srbi u Bosni od Beograda mogu da dobiju srpske pasoše”. Zeleni u EU smatraju da je EK ponizila Bošnjake pred onim građanima Bosne koji imaju još srpski ili hrvatski pasoš. Potpredsednica frakcije Zelenih u EP, nemačka političarka Rebeka Harms (Rebecca Harms) ocenila je da ukidanje viza za državljane Srbije “znači nove podele na Balkanu. To je opasno. Time se još jednom diskriminiraju bosanske žrtve iz Srebrenice”, ocenila je.
Bivši visoki predstavnik sveta za Bosnu i Hercegovinu Kristijan Švarc-Šiling (Christian Schwarz-Schilling) kaže da ukidanjem viza Srbiji “EU nagrađuje ubice iz Srebrenice. Dok EP obeležava 14. godišnjicu masakra u Srebrenici, EK objavljuje da građani Srbije mogu bez viza u EU, a oni iz BiH i sa Kosova ne. NATO, SAD i EU su morali da vojno intervenišu kako bi spasili živote onih od kojih sada EU zahteva vize”. Švarc-Šiling je odluku o ukidanju viza za građane Srbije nazvao “ruglom” i “moralnim udarcem na sve evropske vrednosti”.
Bosanski Hrvati lako dolaze do putovnica. Od 570.000 državljana suverene BiH koji se izjašnjavaju kao Hrvati, 320.000 ima putna dokumenta suverene Republike Hrvatske. Najmanje 2.555 državljana Bosne i Hercegovine, a najviše onih koji su nacionalnosti Ratka Mladića i Darka Eleza ima pasoše Srbije. Samo će Bošnjaci, osim onih sa diplomatskim pasošima, trpeti zbog evropske odluke koja ih primorava da se opredele hoće li biti “cvijeće hrvatskog naroda” ili će pristati na rezultate “etničkog čišćenja”.
Iako EU godinama ukidanje viza za boravak do 90 dana predstavlja kao tehničko pitanje, Beogradu je ostalo da zadovolji još četiri, veoma politička uslova EU. Prvi je da Srbija za koju je to “administrativni prelaz”, strože kontroliše državnu granicu sa Kosovom.
Drugi uslov je da sarađuje s Euleksom. U oktobru 2008. ministar za Kosovo Goran Bogdanović nije hteo ni da čuje da Srbija sarađuje sa misijom EU na Kosovu, rekavši da srpske vlasti priznaju jedino UNMIK. U avgustu 2009. Bogdanović je hvalio saradnju policije Srbije sa Euleksom. Tadić je prošlog oktobra postavljao EU tri uslova za saradnju Srbije sa Euleksom.
EU godinama ponavlja iste uslove. Zajednica će olabaviti vizni režim kada Srbija bude blagonaklona prema „učešću Kosova u regionalnim inicijativama“; usvoji strategiju migracione politike; efikasno se bori protiv organizovanog kriminala i korupcije i uhapsi dvojicu preostalih čije se ime samo po zlu spominje.
Vlada Srbije nema izbora. Prema saznanjima istraživača Programa UN o humanom razvoju, u Srbiji 51,5 odsto mlađih od 25 godina nikad nije bilo u inostranstvu. Čak 91 odsto akademaca koji se prijavljuju na konkurse međunarodne organizacija IAESTE koja studente završnih godina vodi na stručnu praksu u inostranstvo nikada nisu bili u inostranstvu.
Godine 2004. kada je Tadić postao predsednik Srbije uz izborni poklič “Samo napred”, u inostranstvo je otputovalo 15 odsto stanovnika Srbije.
Prema istraživanju Centra za slobodne izbore i demokratiju, na uzorku od 4.700 mladih, a za potrebe Ministarstva omladine i sporta, 54 odsto mladih bi smesta napustilo Srbiju. Trećina bi trajno ostala u inostranstvu. Mladi iz Srbije najviše žele da odu u zemlje zapadne Evrope, koju je izbliza videlo samo pet odsto njih, SAD, Kanadu i Skandinaviju.
Neke od ovih zemalja su komandovale NATO bombardovanjem Srbije 1999. Poraženoj nemačkoj “Luftvafe” (Luftwaffe) su prvi put posle 1945. porasla krila 1999. nad SR Jugoslavijom. Nemačku je te 1945. porazila i Jugoslavija.
Državljani Srbije koji su preskočili “vizni zid” odlazili su najčešće do prijateljski nastrojene Grčke, na čiju ambasadu bacaju benzinske koktele, kao i u Bugarsku i Tursku pod čijim su okupatorskim jarmom stenjali.
Tamara Kaliterna
broj 59, septembar 2009.