Pošto su se SAD i Rusija dogovorile da redukuju nuklearno naoružanje, očekivalo se da je to nedvosmislena poruka za ostale zemlje da moraju da ih slede. Pošto to Iran ne čini, SAD su podnele nacrt rezolucije kojom se traži proširenje sankcija UN protiv ove zemlje, zbog njenog nuklearnog programa.
Četvrto proširenje sankcija prema Iranu odnosi se na bankarski i druge sektore i između ostalog traži međunarodnu inspekciju brodova za koje se posumnja da nose teret koji bi mogao biti u vezi sa iranskim nukleranim programom.
Nacrt rezolucije poziva članice UN da preduzmu odgovarajuće mere kako bi se zabranilo otvaranje novih filijala iranskih banaka ili kancelarija u inostranstvu ukoliko postoji razlog za sumnju da bi one mogle pomagati iranskom nukleranom ili raketnom programu, kao i da budno prate transakcije iranskih banaka.
Nacrt ima podršku svih pet stalnih članica Saveta bezbednosti, SAD, Velike Britanije, Francuske, Kine i Rusije. SAD si izgleda tražile mnogo oštrije sankcije dok su Rusija i Kina pokušavale da ublaže ove mere.
Odluka da se rezolucija podeli članicama 15-članog Saveta bezbednosti, bila je prećutni odgovor na dogovor koji su u ponedeljak postigli Brazil i Tuska sa Iranom. Te zemlje su saopštile da je Iran pristao da pošalje određenu količinu obogaćenog uranijuma u inostranstvo u zamenu za uranijumske štapove-gorivo za reaktor namenjen medicinskim istraživanjima.
SAD smatraju da je to samo manevar Irana da izbegne dodatne sankcije, a brazilska ambasadorka pri UN je jasno stavila do znanja da nije zadovoljna što SAD i njihovi saveznici po svemu sudeći ignorišu dogovor koji je postigla njena zemlja, naveo je Rojters.
Međutim, Teheran odbacuje tvrdnje zapadnih zemalja da je iranski nuklearni program namenjen razvoju oružja, i tvrdi da on ima samo mirnodopsku namenu npr. za proizvodnju struje.