Iako je sasvim izvesno da su domaća preduzeća pretrpela velike udare u protekloj, najtežoj poslovnoj godini od otpočinjanja tranzicije, tek pojedinačni bilansi kompanija daju jasniju sliku otpornosti domaćih preduzeća u otežanim uslovima poslovanja. Vodeće korporacije sa Beogradske berze koje sačinjavaju korpu najlikvidnijih akcija indeksa Belex 15 objavile su sasvim solidne poslovne rezultate, dok su verovatno samo nepovoljna ovdašnja investiciona klima i rudimentarni nivo razvoja berzanskog tržišta onemogućili i snažniji oporavak tržišnih vrednosti ovih kompanija.
Čini se da su domaće korporacije opravdale teorijski koncept veće efikasnosti preduzeća ovog organizacionog oblika, uprkos tome što trenutni nizak nivo razvoja tržišta nije omogućio funkcionisanje ovih akcionarskih društava na način kakav se sreće u razvijenim tržišnim ekonomijama. Svejedno, vodeće korporacije domaćeg berzanskog tržišta zabeležile su prilično dobre poslovne rezultate u protekloj 2009. godini, dok će verovatno već prva dva kvartala tekuće godine pokazati da li je to bio samo plod rezervi ovih kompanija i kretanja po inerciji ili strateški osmišljeno snalaženje u kriznim uslovima poslovanja.
Bankarski sektor
Banke predstavljaju najdominantniji sektor na Beogradskoj berzi i učestvuju u formiranju indeksa najlikvidnijih akcija Belex 15 sa više od 60 procenata. Stoga, pokazatelji ovog dela finansijskog sistema u velikoj meri utiču i na kretanje celog tržišta koje je u očima globalnih ulagača reprezentovano pokazateljem Belex 15.
Domaće banke tokom protekle godine su prekinule tranzicionu ekspanziju koja je faktički otpočela reformom bankarskog sektora 2002. godine, ali su ipak zabeležile više nego pristojne poslovne rezultate. Ove finansijske institucije, u globalu gledano, nisu preuzimale visok nivo rizika te su u znatnoj meri poslovale sa državom (kupovina trezorskih zapisa), dok su komercijalne aktivnosti sa privredom i stanovništvom uglavnom zadržale na nivou poslovanja sa postojećim klijentima.
I mada se za celinu bankarskog sektora mogu izvući slični, generalni zaključci, nisu sve bankarske institucije delile istu sudbinu u najtežoj godini od početka tranzicije. Marginalnim bankarskim ustanovama sa udelom na tržištu manjim od 2 procenta dodatno je stegnuta omča oko vrata te je pitanje njihovog ukrupnjavanja ili uhlebljenja u neki veći finansijski sistem svedeno u ravan njihovog opstanka.
Sumarno gledano, bankarski sektor je zabeležio nominalni rast kako prihoda od kamata, tako i od naknada i provizija, ali je došlo do smanjenja dobiti uglavnom usled visokih rezervacija banaka za loše plasmane te njihovih indirektnih otpisa. Pored ovoga, kursne razlike su opteretile rashode pojedinih banaka, dodatno srozavši njihov krajnji rezultat. Banke kotirane na Beogradskoj berzi ostvarile su u proseku nominalno veće prihode za oko 20 procenata dok je neto dobitak bio neznatno lošiji u odnosu na 2008. godinu, ako se eleminiše korektivni faktor velikog gubitka Metals banke u tom periodu.
Lider berzanskog tržišta ostala je niška AIK banka koja je i u 2009. godini zadržala visok nivo efikasnosti. Ova najprofitabilnija domaća banka na berzi, i posle Intese na celom tržištu, objavila je neto dobit od čak 5,58 milijardi dinara što nominalno predstavlja blagi rast u odnosu na godinu dana ranije. Prihodi od kamata bili su za čak milijardu dinara veći i iznosili su 12,1 milijardu dinara dok su prihodi od naknada i provizija iznosili 792,9 miliona dinara što je pad od 50 procenata u odnosu na 2008. godinu. Zanimljivo je da su rashodi po osnovu indirektnih otpisa plasmana i rezervisanja u 2009. godini bili manji nego u 2008. i iznosili su 2,5 milijardi dinara a upravo su ovo bile najveće stavke koje su ostalim bankarskim ustanovama na ovdašnjem tržištu značajno smanjile profite. Ovakav trend AIK je nastavio i u prvom kvartalu tekuće godine u kojem je ostvario 1,76 milijardi dinara dobiti.
Najveća banka pod kontrolom države, Komercijalna, smanjila je profit za trećinu, pre svega, kao posledica većih rezervisanja i negativnih kursnih razlika dok je Agrobanka značajno uvećala dobit ostvarivši po prvi put otkada se kotira na Berzi neto rezultat veći od milijardu dinara. Obe ove bankarske ustanove nastavile su ovaj trend i u tekućoj godini, ostvarivši solidne profite i u prvom tromesečju mada su, sa aspekta berzanskih investitora opterećene hipotekama iz bliske prošlosti. Agrobanka, još uvek ima obavezu otkupa državnih akcija po ceni trostruko većoj od trenutne tržišne dok je nedavna zatvorena dokapitalizacija Komercijalne znatno destimulisala ulagače u akcije ove banke s obzirom na ovo dilutiranje pojedinačnih akcionara.
Manje banke kotirane na Beogradskoj berzi uglavnom nisu zabeležile prihvatljive poslovne rezultate. Investitore su najviše razočarale Univerzal banka sa drastičnom korekcijom neto dobiti u 2009. godini, a trend lošijeg poslovanja nastavljen je i u prvom kvartalu tekuće godine u kojem je registrovala i pad prihoda. Privredna banka, po prvi put otkada se kotira na berzi, zabeležila je poslovni gubitak te akcionarima ove banke nije za utehu činjenica da je banka agresivnom kreditnom politikom znatno povećala plasmane. Novosadska Metals banka, nakon faktičke nacionalizacije sredinom protekle godine, pozitivno je poslovala dok će njena buduća orijentacija biti uglavnom niskokamatni razvojni krediti što će teško doprineti ostvarenju veće profitabilnosti ove banke.
Realni sektor
Realni sektor domaćeg berzanskog tržišta prestao je biti dominantan već sredinom 2006. godine kada je usledilo delistiranje najveće domaće korporacije koja se ikada pojavila na berzanskom tržištu – Hemofarma. Korpu indeksa Belex 15 sačinjava devet kompanija iz realnog sektora dok je njihov ponder u kretanju tog pokazatelja ipak manjinski i iznosi 39 procenata. Ovaj odnos snaga svakako će biti promenjen već na leto listiranjem Naftne industrije Srbije, dok bi izlazak Telekoma na berzu ponovo doneo prevlast kompanijama van finansijskog sektora.
Kompanije iz realnog sektora koje sačinjavaju korpu indeksa Belex 15, nominalno gledano, zabeležile su neznatan pad poslovnih prihoda dok je neto dobit bila čak 15 procenata veća. Nijedna kompanija nije zabeležila negativan rezultat, mada se i u ovim korporacijama osetila kriza likvidnosti te veliki finansijski pritisak po pitanju kreditnih obaveza.
Dominantan berzanski igrač realnog sektora je svakako građevinski holding Energoprojekt, kako zbog svoje veličine, tako i zbog velike slobodne količine akcija za trgovanje. Eventualno preuzimanje kontrolnog paketa akcija u budućnosti daje dodatnu atraktivnost ovoj berzanskoj hartiji uprkos činjenici da je upravo građevinarstvo najviše pogođeno u protekloj kriznoj godini. Najveći akcionar ove kompanije je država koja preko Akcijskog i PIO fonda ima udeo od 33,5 procenata dok su najveći pojedinačni akcionari inostrani investicioni fondovi i domaće građevinsko preduzeće Napred.
Ovaj najveći domaći građevinski holding objavio je prilično dobre konsolidovane rezultate za proteklu godinu u kojoj je ova kompanija ostvarila neto dobit od 1,07 milijardi dinara što je povećanje od 37,6 procenata u odnosu na prethodnu godinu. Ukupan konsolidovani prihod Energoprojekta iznosio je 24,5 milijarde dinara što predstavlja povećanje od 21 odsto u odnosu na 2008. godinu. Ovaj građevinar smanjio je za trećinu dugoročne obaveze na 1,74 milijarde dinara dok su kratkoročne obaveze kompanije porasle 10,9 procenata na 14 milijardi dinara. Ipak, da situacija nije previše ružičasta pokazuju dosta slabiji ugovoreni poslovi ove kompanije u protekloj godini te izuzetno skroman plan poslovanja za prvih šest meseci tekuće godine.
Sojaprotein je razočarao ulagače, ne toliko padom poslovnih prihoda od 11 procenata koliko dobitkom manjim od očekivanog, premda je uvećan u odnosu na prethodnu godinu. Najveća domaća mlekara, Imlek, zabeležila je lagani pad dobiti i poslovnih prihoda pre svega kao posledica pada tržišta mleka i mlečnih proizvoda dok je najprijatnije iznenađenje bio subotički Veterinarski zavod sa rastom poslovnih prihoda od 25 procenata i rekordnom poslovnom dobiti u istoriji kompanije. Uprkos padu konsolidovanih prihoda za oko 20 procenata, gornjomilanovački Metalac je zabeležio dobit od 3,5 miliona evra a prema rečima menadžmenta kompanija očekuje rast u tekućoj godini. Standardno dobro poslovanje, sa gotovo identičnim rezultatima zabeležili su vranjski Alfa plam i beogradski Tehnogas koji već više od deceniju posluje pod kontrolom nemačkog Messera dok je pirotski Tigar krajem protekle godine primio i poslednju tranšu od francuskog Mišlena po pitanju konačne prodaje biznisa proizvodnje auto-guma te je finansijski rezultat bio sasvim zadovoljavajući. Ova komanija će u bliskoj budućnosti definitivno biti pred velikim izazovima, jer osim što će se nositi sa krizom kao i ostala domaća preduzeća, uporedo će pokušati da osvoji poziciju u novim strateškim područjima kojima u globalnim okvirima dominira jeftina azijska proizvodnja.
Tekuća poslovna godina doneće svim kompanijama ništa manje izazove dok će slabija domaća tražnja i još uvek nevelika izvozna konkurentnost domaćih preduzeća biti glavne stavke za glavobolju menadžera. Ukoliko se izuzmu, makroekonomska (ne)stabilnost i pitanje kursa koji su godinama hronične boljke domaćih privrednika.
Nenad Gujaničić
broj 66, maj 2010.