U izveštaju analitičara Erste grupe o zlatu stoji da je remonetizacija zlata počela, da opada poverenje u papirne valute, da po prvi put tražnja investitora za zlatom premašuje tražnju industrije nakita i da nema zlatnog mehura na vidiku. Cena zlata biće 2.300 USD do 2012. godine, a očekuje se ubrzanje uzlaznog trenda.
Od 2001. godine cena zlata je porasla gotovo petostruko; posmatrano u evrima, ona je rasla za oko 13,5% godišnje. Međutim, rast cene zlata se još uvek ne posmatra kao održiv. Usled kupovina zlata od strane narodnih banaka Indije, Saudijske Arabije i Kine, po prvi put u 20 godina su centralne banke bile neto kupci.
Kako se poverenje u papirne valute stalno smanjuje, ponovo se manifestuje stabilna vrednost zlata, a najbolji dokaz da je sadašnji nivo cena sve samo ne zlatni mehur jeste poređenje javnog duga i zaliha zlata. Ako bi trebalo pokriti zlatom 10% javnog duga SAD, cena zlata bi morala da se popne na 4.500 USD. Na srednji rok, stručnjaci trenutno prognoziraju cenu zlata od oko 2.300 USD. Na jednogodišnjem horizontu projektuju cenu od 1.600 USD po unci.
U 2009. godini tražnja za zlatom je porasla na 1.270 tona. ETF fondovi (594 tona) su zabeležili poseban rast. Očekuje se da na zlato postepeno otpada sve veći deo alokacije sredstava. I najvećim hedž fondovima je zlato sve primamljivije. Često se kaže da je zlato omiljena investicija za one koji proriču propast, pesimiste i raspirivače straha koji računaju na kolaps finansijskog sistema. „Često se previđa činjenica da je zlato odlično osiguranje portfolija sa istorijom koja seže hiljadama godina unazad,“ kaže Ronald Stöferle, analitičar zlata u Erste Grupi.
Rast cene zlata podržavaju dodatni faktori:
• Zlato i plemeniti metali su jedina klasa sredstava koja na održivoj bazi zadržava vrednost i u inflatornim i u deflatornim okolnostima.
• Malo je verovatna brza ekspanzija proizvodnih kapaciteta. Troškovi proizvodnje, energije i zarada koji dramatično rastu delom su više nego neutralisali povećanja cene zlata. Pored toga, u velikoj meri su iscrpljene rezerve koje lako mogu da se vade iz rudnika, što znači da taj metal mora da se vadi na većim dubinama, a na taj način proizvodnja poskupljuje. Stoga bi se reklo da naš scenario „maksimalne stope vađenja zlata“ ostaje validan.
• Činjenica da institucionalni investitori, državni fondovi i zemlje proizvođači nafte još uvek imaju underweight poziciju u produktima, a naročito u zlatu, sugerisala bi neprekidan rast tražnje investitora.
• Kreditna kriza još nije završena. Makroekonomski podaci SAD daju ambivalentnu sliku američke privrede, a problemi na tržištu komercijalnih nekretnina SAD rastu. Ne može se isključiti mnogo pominjana dvostruka recesija.