Kako prenosi Kamatica, svetska ekonomska kriza dovela je do nedostatka novca pa je većina razvijenih država pokušala spuštanjem referentnih kamatnih stopa da spreči nastajuću nelikvidnost i smanjenu kreditnu aktivnost poslovnih banaka, dok su nerazvijene zemlje podizale referentne kamatne stope. Tako se stvorila još veća razlika između cena kredita u razvijenim i manje razvijenim zemljama.
Manje razvijene zemlje, poput naše, doživele su značajno povlačenje stranog kapitala, a kao posledicu toga i slabljenje nacionalnih valuta. U ovim slučajevima su neke zemlje pokušale da podizanjem referentnih kamatnih stopa zadrže strani novčani kapital, koji je dobio priliku da ostvaruje nadprosečno velike prinose. To je sa jedne strane imalo svrhu, ali je sa druge strane dovelo do značajne uzdržanosti poslovnih banaka u plasmanima i podizanja cene kredita.
Ovakva kretanja su u poslednje dve godine dovele do još većih razlika između cena kredita u razvijenim i manje razvijenim zemljama. Vrlo dobar primer je Evropa: u zemljama evrozone došlo je do snižavanja kamatnih stopa na kredite, jer su najvećim delom zavisne od kretanja EURIBOR-a, koji je petostruko niži nego pre tri godine; sa druge strane, u zemljama osetljivijih ekonomija došlo je do povećanja kamatnih stopa na kredite, i to kao posledica rasta rizika zemlje, čija je cena iskazana kroz marže poslovnih banaka nadmašivala pad EURIBOR-a, koji je uključen u ukupnu kamatnu stopu. Ovakve razlike su primetne i među samim članicama Evropske Unije, a posebno ako bismo uporedili neku od zemalja van Evropske Unije.
No, i unutar samih zemalja postoje drastične razlike u kamatnim stopama različitih poslovnih banaka. Razlog ovakvim kretanjima su uglavnom specifični problemi sa kojima su se suočile pojedinačne poslovne banke. Naime, na tržištima zemalja posluju banke različitih veličina i različitog tipa univerzalnosti, od multinacionalnih do regionalnih i gradskih i od univerzalnih do specijalizovanih. Svaka od ovih poslovnih banaka je imala različite manifestacije krize na svoje poslovanje zavisno od sopstvenog portfolia plasmana i izvora sredstava. Npr. banke u Srbiji koje baziraju svoj portfolio plasmana na depozitima lokalnih izvora su naišle na problem krize poverenja krajem 2008. godine, dok su banke ćerke multinacionalnih banaka imale problem sa manjim prilivom sredstava iz matica, a sve to dovodi do različitog ponašanja banaka u pogledu cene kredita koji se nude građanima i privredi.
Dodatne probleme stvorile su i valutne klauzule kod plasmana banaka. Većina valuta zemalja u regionu je devalvirala, što je otežalo otplatu kredita. U takvim okolnostima banke su mnogo teže odobravale nove kredite nego ranije i uz dodatne uslove, među kojima je i viša cena kredita. Portal Kamatica.com je izvršio analizu visine kamatnih stopa na različite vrste kredita u Srbiji i zemljama u okruženju i iste uporedio sa razvijenijim evropskim ekonomijama. Rezultati istraživanja su ukazali na gore navedene pojave.