Na kraju prošle nedelje, poslovne banke su kupovale evro od građana po znatno nižim kursevima od zvaničnog srednjeg kursa Narodne banke Srbije, tako da je kupovni kurs pojedinih banaka dostizao minimalnu vrednost i od 101,8 dinara za jedan evro. Sa druge strane, najveći broj banaka je istu valutu prodavao po kursu iznad 107,3 dinara za evro, a pojedine banke su evro prodavale i po 108,3 dinara. Pitanje koje većinu građana interesuje u ovim periodima je kako se zaštititi od kursnih rizika. Univerzalnog odgovora nema, ali postoji nekoliko preporuka koje bi vas mogle delimično odbraniti od neizvesnosti u pogledu raspolaganja novcem u domaćoj valuti. Sa ciljem zaštite građana od kursnih rizika, tim portala Kamatica.com vam preporučuje sledeće:
1. Izbegavajte konverziju valuta u periodima nestabilnosti kursa dinara prema evru
Tokom perioda nestabilnosti kursa, poslovne banke i menjačnice radi odbrane svojih poslovnih rezultata i ponekad ostvarivanja ekstraprofita, pomeraju granice kupovnih i prodajnih kurseva više nego što je to uobičajeno. Najčešće su u ovom periodu na gubitku građani koji vrše konverziju valuta, bilo da je u pitanju kupovina ili prodaja strane valute. Krajem prošle godine, kada je kurs pokazivao značajnu nestabilnost, razlike između prodajnih i kupovnih kurseva banaka su dostizale visinu od 8 dinara. Mesec dana posle uspostavljanja delimične stabilnosti i mirovanja kursa, iako je kurs bio na višem nivou, mogli ste evre kupiti jeftinije nego u prethodnom periodu nestabilnosti, a takođe i prodati evre po većem kursu nego što je to bio slučaj samo mesec dana ranije, jer su razlike kupovnih i prodajnih kurseva u odnosu na srednji kurs značajno smanjene. Zbog toga, iako ovo je nije univerzalno pravilo, dobro je izbegavati bilo kakvu vrstu konverzije valuta tokom perioda značajnijih promena kursa dinara i, ukoliko je to moguće, obaviti je u periodu stabilnijeg kursa.
2 . Ukoliko je neophodno da izvršite konverziju pogledajte ponudu više banaka i menjačnica
U periodima nestabilnosti kursa, ne samo da je izražena visoka razlika između prodajnih i kupovnih kurseva za strane valute, već su prisutne značajne razlike između kurseva različitih banaka i menjačnica. Poslednjih dana se ove razlike kreću do 3,5 dinara kod prodajnih i oko 3 dinara kod kupovnih kurseva različitih poslovnih banaka i menjačnica. Ukoliko nestabilnost bude prisutna i u narednim nedeljama, razlika bi se mogla i povećavati. Tokom značajne depresijacije dinara 2008. godine, razlika između prodajnih kurseva poslovnih banaka i menjačnica je dostizala visinu i do 7 dinara. Ove razlike posebno dobijaju na značaju ukoliko konvertujete veći iznos sredstava. U svakom slučaju, vrlo je važno da kada planirate konverziju valute u periodima nestabilnosti kursa, proverite ponude više poslovnih banaka i menjačnica. Ovo pravilo treba primenjivati i u periodima stabilnog kursa, kada je u pitanju veći iznos sredstava koji se konvertuje.
3. Obratite pažnju na cene proizvoda koje kupujete u trgovinama
Kurs i promene cena osnovnih troškova proizvodnje (goriva, el. energije i sl.) su bitni elementi promene cena osnovnih životnih namirnica i ostalih proizvoda koje kupujete u trgovinama. Dok su cene domaćih proizvoda osetljivije na promene cene energenata, cene proizvoda stranih proizvođača su osetljivije na promenu kursa. Zbog toga u periodu nestabilnosti kursa, cene stranih proizvoda se češće menjaju nego cene domaćih proizvoda. Osim toga, ponekad uvoznici ili prodavci proizvoda preuzimaju na sebe troškove promene kursa radi održavanja konkurentnosti, pa se može desiti da u pojedinim trgovinama cene stranih proizvoda ostanu nepromenjene. Da biste se delimično zaštitili od promene cene proizvoda uzrokovanih nestabilnim kursom, pokušajte da neke strane proizvode koje kupujete zamenite domaćim proizvodima, koji su manje osetljivi na promene kursa. Istovremeno, preporučuje se da u periodu rasta kursa stranih valuta prema dinaru, proverite cene proizvoda u različitim trgovinama pre kupovine, jer su reakcije trgovaca na nove uslove poslovanja različite, što dovodi do osetnih razlika u cenama.
4. Uskladite svoju štednju u bankama sa ličnim potrebama
Na prethodnu preporuku se nadovezuje i preporuka usklađivanja štednje u bankama sa svrhom za koju štedite. Generalno, dinarska štednja nosi značajne prednosti u odnosu na štednju u stranoj valuti: nema oporezivanja, viša kamatna stopa, usklađenost sa stopom inflacije i sl. Ukoliko pak svoju štednju planirate da utrošite za kupovinu robe ili usluga koje su visoko zavisne od kursa, preporučljivo je da bar deo štednje bude u stranoj valuti. To je istovremeno i racionalno, jer nikada nije dobro sva ušteđena sredstva posedovati u jednoj valuti. S druge strane, uvek imajte u vidu da je dobro ukoliko sredstva štednje uskladite sa vrstom plaćanja za koje planirate da ih utrošite. Npr. ukoliko robu ili uslugu plaćate u dinarima, a sredstva štednje su vam dominanto u evrima, računajte da ćete deo sredstava izgubiti na konverziji evra u dinare. Sa dinarskom štednjom, neće biti ovakvih neplaniranih troškova.
5. Refinansirajte kredite sa valutnim klauzulama u dinarske
Usklađivanje načina indeksiranja kredita sa valutom u kojoj primate mesečnu zaradu je preporuka koju treba primenjivati nezavisno od kretanja kursa domaće prema stranim valutama. Međutim, u periodima slabljenja vrednosti domaće valute, pojavljuju se mnogi problemi, koji samo pojačavaju vrednost ove preporuke.
Svako pomeranje kursa dinara naniže prema stranoj valuti, povećava mesečnu obavezu korisnika kredita prema banci. Jednostavno je izračunati da je depresijacija dinara prema evru od oko 10% u poslednjih par meseci u istom procentu uvećala mesečnu obavezu onih koji su zaduženi
kreditima indeksiranim u evrima. Ne samo da mesečna primanja ne prate kretanja kursa, već kurs svojom nestabilnošću često indirektno utiče i na povećanje kamata na kredite indeksirane u stranoj valuti. Ovo zbog toga, što banke nestabilan kurs posmatraju kao jedan od faktora povećanog rizika poslovanja u Srbiji.
Sve navedene preporuke ne garantuju potpunu zaštitu od kursnih promena, jer one deluju različitim intenzitetom na pojedine segmente domaće ekonomije i često u kombinaciji sa drugim ekonomskim faktorima i rizicima. Međutim, primena ovih preporuka će vaš budžet zasigurno učiniti jačim i otpornijim na promene kursa koje postaju naša svakodnevica.