Gašenje četiri banke gubitaša otvorilo je u Srbiji prostor za privlačenje investicija iz inostranstva i veću ponudu finansijskih usluga. Međutim, građani koji su ostali dužni Beobanci, Jugobanci, Beogradskoj i Investbanci pre uvođenja stečaja, i dan-danas vraćaju svoje obaveze po kreditima, karticama, tekućem računu i čekovima. I firme moraju da vrate uzete pozajmice. To što su ove banke prestale sa radom ne znači da se dugovi zaboravljaju, iako u trenutku uvođenja stečaja, svi krediti dospevaju u celosti.
Prema podacima Agencije za osiguranje depozita i sanaciju banaka, od otvaranja stečajnog postupka, pre osam godina, četiri velike domaće banke su naplatile svoja potraživanja od firmi i građana u vrednosti od 19,6 milijardi dinara. Trenutno potražuju oko 2,3 milijarde evra, od čega je u sudskom sporu 796 miliona evra.
Građanima koji su dugovali do 10.000 dinara obaveza se automatski brisala, a ostali su morali da izmire kredite i tekuće račune, kao i da isplate sve čekove. Neki su imali i po 20 pa i 30 nerealizovanih čekova i smatrali su da, kada su banke otišle u stečaj nemaju nikavih obaveza više.
Što se tiče preduzeća, najveći dužnici bankama u stečaju su EPS, pančevačka „Azotara“, „Petrohemija“, RTB „Bor“, IMR, IMT, „Jat“ i mnogi drugi.