Evropska komisija u najnovijem izveštaju o napretku Srbije na putu ka članstvu u EU kaže da su u Srbiji tržišni mehanizmi ometeni pravnom neizvesnošću, visokim učešćem države u proizvodnji i nedovoljnom konkurencijom. Neki napredak kod ulaska i izlaska sa tržišta je učinjen, naročito po pitanju registracije novih kompanija i podnošenja finansijskih izveštaja onih koje već rade. Međutim, prevelika birokratija i kompleksna zakonska regulativa nastavljaju da škode poslovnom okruženju. Slabosti u vladavini prava i preovlađujuća korupcija nastavile su da ograničavaju pravnu sigurnost i potkopale poverenje u pravni sistem među ekonomskim učesnicima, naročito po pitanju efektivne primene vlasničkih prava.
U ekonomskom delu izveštaja preovlađuju ocene „ograničen napredak“, „mali“ ili „neki“ pomak dok su retke značajne pohvale. Jedna od takvih je data kod poboljšanja fiskalne odgovornosti zbog usvajanja izmena zakona o budžetskom sistemu, ali se uz dobre ocene naglašava da su ipak neophodne široke strukturne reforme „koje bi ekonomiju opremile za održiviji put“. Među punim sistemskim reformama posebno su istaknute penzijska, ali i reforma zdravstvenog sistema.
Loša ocena dobijena je kod privatizacije gde je ocenjeno da je ostvaren ograničen napredak ju završetku privatizacionog procesa. Kompanije u državnom vlasništvu nisu počele restrukturiranje, a deo izveštaja koji se tiče finansija kaže da postoji potreba praćenja dužnika zbog relativno visokog udela loših zajmova i značajne izloženosti deviznom riziku. Zbog sporog procesa reformi, strukturno prilagođavanje ekonomije je zaostajalo, a siva ekonomija ostaje važan izazov. Osim toga, ekonomija i dalje pati od manjka kompetentne radne snage, dok se ponuda samo postupno prilagođavala potrebama tržišta.
Važna oblast gde je takođe učinjen mali napredak jesu javne nabavke. Evropska komisija ocenjuje da su i dalje potrebni značajni napori da bi se dostigla pravila EU u toj oblasti pogotovo kod nezavisnosti sistema. Srbiji je zamereno i da moraju da budu osnaženi kapaciteti Komisije za zaštitu konkurencije uz ocenu da je ostvaren određeni napredak kod antikartelske politike i kod davanja državne pomoći. Malo napretka bilo je i kod slobodnog prometa kapitala jer nerezidenti i dalje imaju određena ograničenja kod investiranja. S druge strane, kod slobodnog prometa dobara ostvaren je umereni napredak.
Uprkos pomenutim distorzijama, Srbija napreduje dobro u nekim oblastima, poput poljoprivrede, bezbednosti hrane, veterinarske i fitosanitarne politike ka ispunjavanju standarda EU uz potrebu implementacije donetih zakona (naročito kod bezbednosti hrane). Ipak, ocenjeno je i da je inspekcijskim službama neophodna dodatna obuka.
Trgovinska integracija sa EU ostaje visoka, a izvozna konkurentnost nastavila je da se poboljšava. Takođe, Srbija je dobro pozicionirana da ispuni svoj cilj o pridruživanju STO.