U poslednje dve godine, dinar je gotovo 50% oslabio prema evru i svi građani su to mogli osetiti kroz pad životnog standarda i rast mesečnih rata po zaduženjima indeksiranim u stranoj valuti. Ni poslovnim bankama slabljenje dinara ne odgovara, prvenstveno zbog otežane naplate pozajmljenih sredstava, koju dužnici sve teže podnose. Poslovne banke međutim ove direktne efekte prebacuju na teret svojih dužnika.
Kamatica piše da su uprvih devet meseci 2010. godine zbog rasta kursa evra poslovne banke po osnovu svojih obaveza prema deponentima ostvarile negativne kursne razlike u visini od čak 88 milijardi dinara. Ove negativne kursne razlike se odnose na povećanje obaveza banaka prema deviznim štedišama, centralama u inostranstvu i ostalim deponentima sredstava koje poslovne banke plasiraju stanovništvu i privredi. Međutim, ove ogromne finansijske gubitke, poslovne banke nisu podnele direktno, već su ih prenele na svoje dužnike, koji otplaćuju kredite indeksirane u stranoj valuti.
Zato, ulagač koji je banci poverio 10.000 evra, u periodu od samo dve godine je, posmatrano u dinarima, ostvario rast od gotovo 50%. Ovaj efekat su mogli osetiti isključivo domaći deponenti (građani koji štede u evrima), dok su strani deponenti ostvarili redovan prinos od kamate na deviznu štednju (centrale poslovnih banaka koje posluju u Srbiji). Vanredni finansijski troškovi, ili negativne kursne razlike, koje poslovna banka ostvaruje na ovaj način, se prebacuju na teret dužnika poslovne banke (građana i privrede) koji su zaduženi kreditima indeksiranim u stranim valutama. Ovim klijentima banaka se redovno uvećava mesečna rata po osnovu kredita u skladu sa rastom kursa evra prema dinaru. Tako su svi gubici, koje poslovna banka ostvari prema deponentima, „prebačeni“ na dužnike, koji otplaćuju kredite sa valutnom klauzulom, a tih gubitaka je samo u prvih devet meseci ove godine bilo 88 milijardi dinara. Ove gubitke najjače osećaju građani koji svoje redovne mesečne zarade primaju u dinarima i preduzeća čije je poslovanje zasnovano na neizvoznoj delatnosti, jer nemaju mehanizme kojima bi mogli uvećati svoje prihode u dinarima, a mesečne kreditne obaveze prema bankama plaćaju u većem iznosu zbog rasta kursa evra.
Od ukupnih 88 milijardi dinara negativnih kursnih razlika, samo tri poslovne banke su ostvarile više od 30 milijardi – Banca Intesa 14,9 milijardi dinara, Unicredit banka 8,4 milijardi i Hypo-Alpe-Adria 8,3 milijardi dinara. Istovremeno, ove banke su uvećale svoja potraživanja prema građanima i privredi zaduženim u stranoj valuti za još veće iznose i to: Banca Intesa 15,6 milijardi dinara, Unicredit banka 8,9 milijardi i Hypo-Alpe- Adria 9,5 milijardi. Ovi podaci jasno pokazuju da su sve gubitke, poslovne banke prenele na svoje dužnike. Tabelu možete videti ovde.