Evrozona i cela Evropska unija bore se za opstanak, upozorio je u utorak 16. novembra, predsednik Evropskog saveta Herman van Rompej. U kvartalnoj prognozi Ernst&Young naslovljenoj „Da li je najbolje iza nas“ koju prenosimo, nagovešteni su neki razlozi tenzija, kao i glavni trendovi unutar Evrozone. U elektronskoj verziji edicije Biznis TOP 2009. možete naći i prognoze rasta BDP svih zemalja Evrozone.
Rast Evrozone bio je iznenađujuće jak u drugom kvartalu 2010, ali taj zamah teško da će se održati, budući da se privreda sada suočava sa velikim izazovima, ocenjuju stručnjaci Ernst & Young. jedne od vodećih međunarodnih kompanija za pružanje usluga iz oblasti revizije, računovodstva, poreza, poslovnih procena i saveta vezanih za upravljanje finansijama, rizicima i tehnološkim inovacijama, u svom kvartalnom izdanju prognoza za Evrozonu. Olakšanje investitora po objavljivanju stres testova evropskih banaka trajalo je vrlo kratko, a poslednjih nedelja brige za bankarski sektor ponovo su se javile. Dalje, fiskalna štednja postala je važna tek sredinom godine, uz pun uticaj najavljenih smanjenja potrošnje i povećanja poreza koji će tek uslediti. A znaci da se oporavak SAD usporava znače da izvoz verovatno neće biti toliko snažan pokretač oporavka kao što se to ranije smatralo.
- Drugi kvartal će stoga verovatno označiti vrhunac rasta za neko vreme. Uz primetan zastoj verovatno u drugoj polovini godine, očekuje se da će BDP Evrozone da poraste samo za 1,5% u 2010. u celini, i 1,4% u 2011. godini. Očekuje se da će nezaposlenost u Evrozoni još nastaviti da raste do sredine 2011, i da će dostići maksimum od više od 16,3 miliona.
- Stres testovi nagoveštavaju da je bankarski sektoru boljem stanju nego što se strahovalo. Samo je mali broj banaka propao, a iznos dodatnog kapitala koji su evropske banke trebale da pribave bio je relativno mali. Međutim, banke u Evrozoni dalje su pooštravale kreditne standarde, delimično usled sopstvenih poteškoća u pristupu novčanim sredstvima, a delimično zbog stalne nesigurnosti u vezi izgleda za budućnost. I dok se potencijalni kolaps glavne banke Evrozone ne očekuje u bliskoj budućnosti, skupi krediti će neko vreme verovatno nastaviti da se odražavaju na rast.
- Procenjuje se da će uticaj mera fiskalnog pooštravanja iznositi oko 1% bruto domaćeg proizvoda Evrozone sledeće godine, nakon neutralne fiskalne politike ove godine i porasta BDP od 1% u 2009. godini. Još nije jasno u kojoj meri će vlade moći da ispune svoje fiskalne planove, a ta nesigurnost odražava se u još velikim rasponima prinosa od državnih obveznica i kolebljivosti finansijskog tržišta. Dok sumorni scenariji neplaćanja duga od strane države ili čak raspada EMU izgledaju dalje nego u maju, takav razvoj situacije ostaje rizik u narednih nekoliko godina.
- Privreda Evrozone takođe mora da se pozabavi inflacijom pokrenutom cenama robe široke potrošnje. I dok su stope inflacije i dalje relativno niske, veće su nego što bi se obično očekivalo u tako slabim ekonomskim uslovima, i smanjuju kupovnu moć domaćinstava i preduzeća.
- U ovom kontekstu, kompanije i domaćinstva u Evrozoni verovatno će ostati obazriva. Preduzeća će verovatno nastaviti da odlažu odluke u pogledu otvaranja novih radnih mesta i investicija, a nivoi štednje iz predostrožnosti kod potrošača će verovatno ostati visoki.
- Evropska centralna banka (ECB) će stoga nastaviti da se suočava s teškim zadatkom dovođenja u ravnotežu svoje želje da normalizuje monetarnu politiku što je pre moguće i rizika sprečavanja veoma krhkog oporavka. Očekujemo da će ona zadržati nepromenjene kamatne stope do sredine 2011, i da će nastaviti da obezbeđuje likvidnost, onako kako to bankama bude bilo potrebno do tog trenutka.
Da li je najbolje već iza nas?
Privreda u Evrozoni rasla je iznenađujuće energično, sa BDP koji je porastao 1% u drugom kvartalu 2010 — najvećim od drugog kvartala 2006. Međutim, kao što je objašnjeno u ovom izveštaju, malo je verovatno da će se taj zamah održati, budući da se da se privreda sada suočava sa velikim izazovima. Naročito je olakšanje investitora po obljavljivanju strest testova evropskih banaka trajalo vrlo kratko, a tokom poslednjih nedelja, brige za bankarski sektor ponovo su se javile. Dalje, štednja je postala značajna tek sredinom godine, a pun uticaj najavljenih smanjenja potrošnje i povećanja poreza će tek uslediti.
Indikatori koji ukazuju da se oporavak SAD usporava, znače da izvoz verovatno neće biti tako jak pokretač oporavka kao što se prethodno očekivalo. Drugi kvartal će stoga verovatno označiti vrhunac rasta za neko vreme.
Nemačka pokreće rast u Evrozoni u drugom kvartalu
Rast BDP bio je daleko od ujednačenog u zemljama Evrozone u drugom kvartalu 2010, a kontrast između severoistoka Evrozone i njenog juga bio je upadljiv. Rast se kretao od 2,2% od kvartala do kvartala u Nemačkoj, do -1,8% u Grčkoj. Rast BDP u proseku je iznosio 1,8% u privredama na severoistoku – Nemačkoj, Finskoj, Austriji, Slovačkoj, Sloveniji, Holandiji i Belgiji, a samo 0,2% za privrede na jugu, naime Kipra, Italije, Portugala, Španije, Malte i Grčke.
Ne samo da je rast BDP u Nemačkoj bio najveći, već izgleda da je pokrenuo rast u drugim zemljama na severoistoku Evrozone. Uopšteno govoreći, gledajući zemlje Evrozone, što veći deo izvoza odlazi u Nemačku, to je jači rast BDP u drugom kvartalu. U poređenju s tim, u Grčkoj rast BDP je bio čak manji nego što bi se zaključilo iz (relativno) malog izvoza u Nemačku, usled unutrašnjih faktora, a naročito vladinih mera štednje i socijalnih tenzija koje su izbile u maju.
Posle stres testova bankarski sektor je i dalje slab.
Unapred gledano, međutim, čak i snažna nemačka privreda verovatno neće zaštititi Evrozonu od velikih izazova sa kojima se sada suočava. Kao rezultat toga, očekujemo da će rast naglo opasti u drugoj polovini 2010, i da će ostati slab duže vremena. Između ostalog, zbog toga što je bankarski sektor i dalje izvor zabrinutosti. Evropski stres testovi objavljeni 23. jula nagoveštavaju da je bankarski sektor u boljem stanju nego što se mislilo. Samo je mali broj banaka propao, a iznos dodatnog kapitala koji su evropske banke trebale da prikupe bio je relativno mali. Objavljivanje testova je stoga inicijalno uspelo da stabilizuje finansijska tržišta.
Ali, drugi zabrinjavajući signali o zdravlju bankarskog sektora – naročito u „perifernim“ zemljama – potiču od podataka o tokovima kapitala i kreditiranja od strane ECB. U prvom kvartalu, podaci Banke za međunarodna poravnanja pokazuju da su evropske banke smanjile svoju izloženost riziku u Španiji, Portugalu, Irskoj i Grčkoj za 130 milijardi USD — a najveći odliv bio je iz Španije. Ovaj odliv novčanih sredstava se dalje ubrzao u drugom kvartalu, kada je zabrinutost u pogledu mogućeg neispunjenja obaveza od strane Grčke i zdravlja španskih banaka bila na vrhuncu.
Povlačenje stranih kreditnih linija dovešće do povećanja pritiska na banke u zahvaćenim zemljama, a koje se već bore sa znatnim povećanjima nenaplaćenih dugova usled dubine recesije. Kao rezultat toga, ove banke su se sve više obraćale ECB za finansiranje. U drugom kvartalu, zajmovi ECB bankama u Španiji, Portugalu, Irskoj i Grčkoj porasli su sa 110 milijardi EUR na 355 milijardi EUR, a najveći porast bio je u Španiji. Kreditiranje od strane ECB povećavalo se dalje u julu i avgustu, naročito za Portugal. Visok nivo zavisnosti koje bankarski sektori ovih zemalja imaju od ECB nagoveštava da još treba da se pređe dug put da bi se ponovo uspostavilo normalno funkcionisanje u finansijskom sistemu. ECB finansira preko 15% aktive grčkih banaka, 5%—7% aktive portugalskih i irskih banaka, i 4% aktive španskih banaka.
Problemi bankarskog sektora nisu ograničeni na „periferne“ zemlje. Banke u Evrozoni su dalje pooštravale kreditne standarde, delimično usled sopstvenih poteškoća u pristupu novčanim sredstvima, a delom usled stalne neizvesnosti u vezi izgleda za budućnost. Te poteškoće ogledaju se u slabom rastu zajmova: do jula meseca, zajmovi nefinansijskim korporacijama porasli su samo 1,5% u poređenju sa prethodnom godinom. Dakle, skupi krediti će se neko vreme verovatno odraziti na rast. Posebno je moguće da će ozbiljno pogoditi oporavak u oblasti poslovnih investicija u Evrozoni, budući da bankarski zajmovi ostaju osnovni izvor finansiranja za kompanije.
… a fiskalni problemi tek počinju
Prelaz sa ekspanzivne fiskalne politike na fiskalnu politiku stezanja stvara dalje poteškoće rastu. Vlade nastavljaju sa sprovođenjem smanjenja potrošnje i, u nekim slučajevima, povećanjima poreza. Fiskalna štednja u prvoj polovini godine bila je ograničena. Pun efekat mera samo će znatno da oslabi rast u drugoj polovini ove godine i potom dalje u 2011. godini. Procenjuje se da će uticaj mera fiskalnog pooštravanja dostići oko 1% BDP Evrozone naredne godine, nakon neutralne fiskalne politike ove godine i rasta od oko 1% BDP u 2009.
Mera u kojoj će vlade biti u stanju da sprovedu svoje fiskalne planove još nije jasna. Za najugroženije periferne ekonomije, prinosi od državnih obveznica ponovo su porasli prethodnih nedelja, i blizu su rekordnih vrednosti s početka maja, dok su tržišta i dalje nestalna. Za razliku od toga, jači nego očekivani rast u „ključnim“ zemljama Evrozone u drugom kvartalu povećao je poreske prihode više nego što se ranije predviđalo. Međutim, ovaj neočekivani poreski prihod se generalno koristi za smanjenje deficita pre nego za opravdanje skromnijih smanjenja potrošnje. Kao takav, on samo ističe razliku u fiskalnim položajima ključnih i perifernih ekonomija. Fiskalna štednja u Evrozoni fokusira se na smanjenje potrošnje, kako trenutne javne potrošnje, tako i investicija. Prema našem predviđanju, potrošnja vlade i investicije dovešće do smanjenja rasta BDP naredne godine, u poređenju sa udelom od 0,5 procentnih poena (ppt) godišnje u proseku tokom proteklih 10 godina. Nakon naredne godine, potrošnja vlade trebalo bi da počne da raste, ali verovatno mnogo sporije nego što je to bio slučaj u prošlosti. Jedan od načina na koji će ova smanjenja uticati na ekonomiju jeste preko primetnog smanjenja radnih mesta u javnom sektoru. I dok je zaposlenost u javnom sektoru u Evrozoni stabilno rasla za 1% godišnje tokom poslednjih 10 godina – dodajući time oko 500.000 novih radnih mesta svake godine – mnoge vlade i u perifernim i u ključnim državama najavile su zamrzavanje ili čak smanjenje zarada.
… dok neispunjenje obaveza ili raspad EMU i dalje predstavljaju rizik
Naše osnovno predviđanje pretpostavlja da finansijske tenzije neće eskalirati sa trenutnih nivoa. Ali iako sumorni scenariji neplaćanja duga države ili čak raspada EMU izgledaju dalje nego u maju, takav razvoj situacije ostaje moguć u narednih nekoliko godina. Box 1 istražuje moguća scenarija, od aranžmana za restrukturiranje javnog duga jedne države do raspada Evrozone. U zavisnosti od toga kako se upravlja procesom, neispunjenje obaveza od strane jedne države moglo bi da dovede do zaraznog širenja na druge zemlje. U slučaju neotplaćivanja dugova od strane države, negativni efekti na rast Evrozone mogu biti mnogo veći. Raspad EMU bio bi daleko najnegativniji scenario, bar kratkoročno ili srednjeročno gledano.
Naša osnovna prognoza je, na mnogo načina, najbolji scenario koji podrazumeva da nema značajnih eskalacija u finansijskim tenzijama. EMU bi se „ispetljala“ iz toga u svom trenutnom obliku, bez prolaska kroz obnovljenu finansijsku krizu. Naša je procena da je verovatnoća za odigravanje ovog scenarija 50%. Neispunjenje obaveza javljalo bi se ukoliko bi fiskalno prilagođavanje bilo teško održivo. U zavisnosti od toga kako se procesom upravlja, neizvršenje obaveza od strane jedne države moglo bi dovesti do zaraznog širenja na druge zemlje. U slučaju neispunjenja obaveza, negativni uticaji na rast u Evrozoni mogli bi biti mnogo veći. Naša osnovna prognoza stoga predstavlja najbolji scenario za finansijsko okruženje.
U sledećem po redu najboljem scenariju, neizvršenje obaveza od strane jedne države – Grčka je i dalje država s najvećom verovatnoćom neispunjenja obaveza – sprečeno je pomoću organizovanih razgovora sa poveriocima i podrške EU, ECB i MMF drugim zemljama s ciljem da se izbegne zaraza. Čak i u ovom „idealnom“ scenariju neizvršenja obaveza, javile bi se neke tenzije, kao što su povećanje premija za rizik i slabljenje poslovnog poverenja. To bi dovelo do rasta u Evrozoni koji je niži nego što je predviđeno u osnovnoj prognozi za prvih par godina. Aranžman za restruktuiranje duga bilo bi teško postići. Za to bi bilo potrebno da Grčka ostvari značajan napredak u fiskalnom restrukturiranju koje bi, iako nedovoljno da javno finansiranje učini održivim, uverilo poverioce u sposobnost grčke vlade da usmeri javno finansiranje na održiv put u trenutku kada dug bude restrukturiran, kao i da podstakne vlade EU, ECB i MMF da deluju brzo i odlučno kako bi pomogli drugim zemljama. Po tom osnovu, ukoliko Grčka ne bi izvršila svoje obaveze, rizik od širenja zaraze bio bi veliki. Zaraza, a naročito finansijska panika i nevoljnost izlaganja riziku koji bi usledili, podrazumevala bi mnogo veće i dugotrajnije troškove za rast u Evrozoni. Naša procena je da je mogućnost scenarija dogovorenog restruktuiranja duga oko 25%, dok mogućnost neizvršenja finansijskih obaveza procenjujemo na oko 15%.
Sa svoje strane, neizvršenje finansijskih obaveza povećalo bi rizik raspada EMU. To bi bio daleko najnegativniji scenario, kratkoročno do srednjeročno gledano. Do raspada bi moglo da dodje ukoliko „ključna“ grupa (koja se, recimo, sastoji od Francuske, zemalja Beneluksa i nekoliko drugih manjih država) ne bi više želela da bude fiskalno odgovorna za slabije zemlje, i ukoliko ne bi želela da ugled evra bude narušen uključivanjem država koje ne ispunjavaju svoje finansijske obaveze, te stoga odlučila da stvori užu monetarnu uniju. U međuvremenu, zemlje koje ne ispunjavaju svoje finansijske obaveze, umorne od fiskalne štednje i suočene sa ogromnim problemima u svojim bankarskim sektorima i deficitima u budžetu, mogle bi da odluče da uspostave nove nacionalne valute koje bi potom naglo devalvirale pri pokušaju da se podstakne rast. Raspad EMU je scenario s najmanjom verovatnoćom da do njega dođe, a prema našim procenama, mogućnost za tako nešto je oko 5%.
Povećanja PDV-a zameniće cene nafte kao izvora inflacije
Inflacija takođe uzrokuje usporavanje rasta u Evrozoni. Inflacija u Evrozoni povećala se u indeksu cena na malo, sa -0,7% u julu 2010. na 1,6% u avgustu ove godine. Do povećanja je prvenstveno došlo zbog većih cena robe i slabosti evra. Ali osnovna stopa inflacije ostala je na oko 0,8%–1%, i bila je viša nego što se očekivalo, s obzirom na slabu tražnju i tržište rada tokom poslednjih par godina. Na osnovu prethodnih odnosa, osnovna stopa inflacije trebalo je da padne blizu nule.
Ne očekuje se da će se cene robe široke potrošnje povećati mnogo u odnosu na trenutne nivoe (videti Box 2). Ali tokom naredne godine, inflacija će biti visoka zbog stope povećanja PDV-a u nekoliko zemalja. Očekujemo da će inflacija za cene izvan sektora energetike da se poveća na oko 1,3% do drugog kvartala sledeće godine, kompenzujući tako predviđen pad inflacije cena energenata. Dok slaba tražnja i višak kapaciteta znače da kompanije neće imati veliku moć nad formiranjem cena, domaćinstva će i dalje osećati da se njihovi realni prihodi smanjuju usled inflacije.
Tražnja za izvozom slabi
Dalje, dok je međunarodno okruženje predstavljalo jednu svetlu tačku za izglede Evrozone u prethodna dva naša izveštaja, i ona je sada počela da tamni. Box 2 daje detaljnu polaznu osnovu naše prognoze za globalnu ekonomiju. Naša procena je da je tražnja za izvozom iz Evrozone porasla za više od 15% do drugog kvartala 2010. Ali predviđa se da će se stopa rasta smanjiti na ispod 10% do kraja godine i na 7%-8% naredne godine. Ovo ukazuje na usporavanje izvoza sa dvocifrenog rasta u drugom kvartalu, na oko 4%–5% sledeće godine. Predviđa se da će rast izvoza u periodu 2012–14. Iznositi oko 6% godišnje, slično tempu rasta pet godina pre krize.
… ali preduzeća i dalje oklevaju da povećaju investicije…
Budući da izvoz usporava, postavlja se pitanje da li je jačanje na domaćem terenu dovoljno sigurno da podrži značajan oporavak. Domaća tražnja bila je velika u drugom kvartalu 2010, sa povećanjima u potrošnji i investicijama u jednom broju zemalja. Ali to je usledilo nakon oštrih padova tokom recesije, i malo je verovatno da će to obeležiti početak obnovljenog rasta domaće tražnje u Evrozoni. Počev od investicija, postoje indikacije da su kompanije i dalje veoma oprezne. Na primer, razlika između procene proizvodnih kompanija vezano za proizvodnju tokom narednih nekoliko meseci (kao što je navedeno u Eurostat anketi) i onoga što je zapaženo tokom poslednjih nekoliko meseci postala je ponovo negativna, što ukazuje na to da preduzeća ne veruju da će nedavni tempo povećanja biti održan.
Dalje, Izveštaj o plasmanu sredstava ECB pokazuje da većina banaka i dalje izveštava o smanjenoj tražnji za zajmovima, kao i da su mnogi od tih zajmova namenjeni za svrhe restruktuiranja duga, a ne za investicije. Poboljšanje bilansa stanja i finansijskog položaja i dalje ostaje prioritet kompanija, pre nego proširenje proizvodnih kapaciteta. Relativno spor tempo proširenja investicija takođe je verovatan s obzirom na još relativno nizak nivo iskorišćenosti kapaciteta u Evrozoni (i globalno). Iako su se stope iskorišćenosti kapaciteta u proizvodnom sektoru povećale za poslednja tri kvartala, na 75,5% one su i dalje ispod istorijskog proseka koji iznosi oko 81,5%. Pre krize, stope iskorišćenosti kapaciteta nikada nisu pale ispod 80%. I, kao što je ranije pomenuto, čak i one kompanije koje traže da investiraju verovatno će naići na stroge kreditne standarde banaka, što će ograničiti pristup novčanim sredstvima.
U celini, i dalje predviđamo slabe izglede za investicije u Evrozoni. Očekuje se da ove godine u proseku one budu oko 1% ispod prošlogodišnjeg nivoa, i da porastu za manje od 2% naredne godine. Predviđa se da će investicije u periodu 2012–14. u proseku iznositi 2,8% godišnje, a da će se poslovne investicije vratiti na nivo na kom su bile pre recesije tek nakon 2015. godine.
… ili da podignu tempo otvaranja radnih mesta – naročito na jugu
Oprez kompanija u pogledu investiranja odražava se i na njihov stav prema otvaranju novih radnih mesta. Osmislili smo pokazatelj namera za zapošljavanje nove radne snage na osnovu anketa sprovedenih u različitim privrednim sektorima. Iako su očekivanja u pogledu otvaranja novih radnih mesta manje negativna nego prošle godine, i dalje ostaju niža nego što su bila u prethodnim recesijama.
Uslovi i izgledi tržišta rada, međutim, znatno se razlikuju između severa i juga Evrozone. Pokazatelj namera za zapošljavanje novih ljudi znatno se popravio na severu, naročito u Nemačkoj. To se takođe odražava na tendencije u pogledu stope nezaposlenosti. Da uzmemo dva ekstremna primera, stopa nezaposlenosti u Nemačkoj opadala je tokom prošle godine, na 6,9% u julu, dok stopa nezaposlenosti u Španiji nastavlja da raste, i trenutno iznosi 20,3%, prema poslednjim podacima.
Očekujemo da će preduzeća ostati oprezna u pogledu svojih odluka za otvaranje novih radnih mesta. Zaista, u mnogim delovima Evrozone, produktivnost je i dalje ispod nivoa pre krize, što ukazuje da postoji prostor za povećanje aktivnosti sa ograničenim povećanjem broja zaposlenih. To je ono što se obično sreće tokom oporavka, budući da kompanije pokušavaju da povrate profitabilnost. Naše predviđanje je da će zaposlenost u Evrozoni opasti za 0,5% u 2010. u celini, i da se to u načelu neće promeniti naredne godine. Uprkos slabijim izgledima za zaposlenost u SAD sada nego u vreme našeg poslednjeg izveštaja, i dalje očekujemo da se u periodu 2010–14. otvori 8,5 miliona više radnih mesta u SAD nego u Evrozoni. Očekuje se da će nezaposlenost u Evrozoni nastaviti da raste do sredine 2011, i da će dostići maksimum od više od 16,3 miliona.
… podstiču domaćinstva da više štede
Inertna tržišta rada nastavljaju da podrivaju pregovaračku moć zaposlenih i da stavljaju tačku na povećanje plata. Zajedno sa smanjenjem zarada u javnom sektoru u mnogim zemljama, to ukazuje na nizak rast prihoda domaćinstava. I zajedno sa neizvesnošću u pogledu uticaja mera za smanjenje deficita, to ukazuje na kontinuiranu veliku štednju iz predostrožnosti i slabu potrošnju. Očekuje se da će potrošnja biti naročito slaba na jugu, gde je nezaposlenost veća, smanjenja zarada u javnom sektoru i radnih mesta najveća, i gde su koncentrisana povećanja PDV-a.
Odstupanje je još jače
Svi su izgledi za produženi period slabog rasta u Evrozoni kao celini. Ali, kao što je istaknuto u prethodna dva izveštaja, aktivnost neće biti podjednako slaba. Jug će znatno zaostajati za severom Evrozone, kako bude kretao putem bolnog fiskalnog restruktuiranja i pokušao da povrati konkurentnost. Box 3 predstavlja ažuriranu verziju našeg pokazatelja odstupanja, koji pokazuje još jače odstupanje nego u prethodna dva izveštaja.
Balansiranje ECB
U ovom okruženju, ECB će nastaviti da se suočava s teškim zadatkom balansiranja svoje želje da normalizuje monetarnu politiku što je brže moguće sa rizikom sprečavanja veoma krhkog oporavka.
U odsustvu inflatornih pritisaka, očekujemo da će ECB ostaviti kamatne stope nepromenjene do sredine 2011. Najnovije izjave ECB podržavaju ovo stanovište. Prvo, upozoravaju da se ne donose zaključci da je oporavak sada dobro krenuo, a na osnovu dobrih podataka iz drugog kvartala. Drugo, 2. septembra ECB je najavila da će da će dodela sredstava za operacije likvidnosti biti zadržana u celini najmanje do januara 2011. To znači da banke prema potrebi mogu da dobiju sredstva neophodna za likvidnost, i to prema preovlađujućoj stopi koja trenutno iznosi 1%. To je naročito važno za banke u „perifernim“ zemljama kojima je teško da dođu do drugih tržišno zasnovanih izvora finansiranja. Međutim, u prošlosti, neki članovi upravnog odbora ECB izrazili su zabrinutost u pogledu trenutnog stava politike i nagovestili svoju želju da se monetarna politika normalizuje u bliskoj budućnosti. Primenili smo ovaj ECB model kako bismo sagledali uticaj jednog ranijeg pooštravanja politike od onog koje trenutno predviđamo. Prema ECB modelu, predloženi ciklus povećanja stope za dve četvrtine smanjio bi BDP Evrozone za 0,5%–1%.
Zaključak
Sve u svemu, uprkos boljem nego očekivanom ishodu za drugi kvartal, naša prognoza rasta ostaje u načelu nepromenjena u odnosu na onu koju smo dali pre tri (i šest) meseci. Izvršena je revizija prosečnog rasta za 2010. godinu za 1,5% , da bi se uzeli u obzir podaci iz drugog kvartala. Ali očekuje se da će rast usporiti od druge polovine godine, budući da je domaća tražnja još uvek suviše krhka da nadoknadi zastoj u izvozu. Ipak, rizici od opadanja vrednosti su se prema našoj prognozi povećali, naročito kako je međunarodno okruženje postalo manje povoljno.
Preduslovi
Prognoza za Evrozonu zavisi od izvesnog broja pretpostavki o međunarodnom okruženju, u pogledu svetskog BDP i svetske trgovine, cena robe široke potrošnje i deviznog kursa. Ovde se tim pretpostavkama bavimo detaljnije.
Tražnja za izvozom iz Evrozone bila je veoma velika tokom poslednjih kvartala. Procenjujemo da je u drugom kvartalu 2010. izvoz bio više od 15% veći nego godinu dana pre toga, iako je i dalje za oko 6%-7% ispod maksimalne vrednosti koju je imao pre krize. I dok se očekuje da strana tražnja nastavi da raste, tempo ekspanzije će verovatno usporiti u odnosu na trenutne nivoe. Prvo, podaci iz SAD su bili izmešani, izazivajući sumnje u pogledu jačine ekonomske aktivnosti u narednih nekoliko kvartala. Izvršili smo reviziju naše prognoze za rast BDP ove i naredne godine na 2,7% i 2,6%. U Aziji se takođe očekuje zastoj, premda sa mnogo viših nivoa. Rast BDP u Kini bio je dvocifren u prvoj polovini godine. Predviđamo da će on pasti na oko 9% u drugoj polovini godine i naredne godine, kako se monetarno pooštravanje bude sudaralo s razvojem. Na globalnom nivou, rast svetskog BDP predviđa se na 3,5% ove godine (po tržišnom kursu), na oko 3,4% u 2011. i oko 4% godišnje u periodu 2011–14. Predviđa se da će svetska trgovina da se poveća za oko 13% ove godine i 7%–8% u periodu 2011–14.
Cene robe široke potrošnje bile su nestalne tokom poslednjih meseci. Naročito su se cene nafte povećavale veoma brzo u julu, da bi vrhunac dostigle iznad 80USD po barelu početkom avgusta, i pale opet na 75USD po barelu u prvih par nedelja septembra. Predviđamo da će cene nafte biti manje ili više jednake do kraja godine, i da će se samo neznatno povećati tokom narednih godina.