Oporavak vođen izvozom u evrozoni bi mogao neznatno da uspori do 1. kvartala 2011. godine, s obzirom na to i da se očekuje da rast na nekim tržištima u razvoju (izvoznim tržištima) uspori i da će privremeni efekti (npr. doprinos od zaliha) nestati. Analitičari očekuju da investicije dodaju samo manje iznose BDP-u, a isto tako i lična potrošnja. Umereni privredni rast od +1,3% (2011. godine) trebalo bi da drži inflaciju na niskom nivou (u proseku 1,7% u 2011. godini).
Evrozona se oporavlja različitim tempom, pa tako između severa i juga postoje ogromni raskoraci, kaže Gudrun Eger, šef analitičkog tima za HoV sa fiksnim prihodom u Erste Grupi. Na primer, u Nemačkoj je eksterna tražnja već dovela do visokog iskorišćenja kapaciteta. Zato su se već povećale investicije i zapošljavanje, a to pomaže i da se poveća lična potrošnja. U Španiji je iskorišćenost kapaciteta još veoma slaba. Zbog duže nepovoljne situacije na tržištu nekretnina, tamo se u predstojećoj godini ne očekuje porast aktivnosti.
Očekuje se da deficiti znatno opadnu već u 2011. godini (u odnosu na 2010. godinu). Međutim, oni i dalje moraju da se redukuju – do održivog nivoa. Prema Egeru „postoji izvestan rizik da bi prevremena realizacija planova konsolidacije mogla da omete ekonomski rast u nekim zemljama, naročito kada monetarna politika ne može da kompenzuje restriktivniju finansijsku politiku“. Različiti pristupi temi duga jasno su otkrili razlike između SAD i evrozone. Dok u evrozoni postoji snažan fokus na smanjenje deficita, u tom pogledu u SAD tek treba da se iniciraju mere.
Međutim, u SAD se od početka godine privredne investicije ponovo kreću u pozitivnom pravcu. Ipak, u budućnosti će svaki rastući trend ostati skroman zato što će se potrošačka tražnja tek postepeno povećavati, a kompanije će ostati oprezne. Perspektiva za ličnu potrošnju zasniva se na opadajućim sredstvima domaćinstava u SAD nakon što je pukao mehur u sektoru nekretnina. Neznatno poboljšanje na tržištu rada neće biti dovoljno da poveća široku potrošnju. Što se tiče centralne i istočne Evrope, analitičari Erste Grupe u principu očekuju da poraste lična potrošnja. Što se tiče mera finansijske politike za štednju, zemlje CIE su ih već primenile ili planiraju da to urade početkom 2011. godine. U tom kontekstu, treba imati na umu činjenicu da u CIE postoje ogromne razlike od zemlje do zemlje. Međutim, sve skupa se može pretpostaviti da, iako će mere imati rashlađujući efekat, mada u različitom stepenu, to se neće isprečiti robusnom ekonomskom rastu. Na primer, Rumunija, koja je najviše pretrpela od finansijske krize i pratećeg režima štednje, već je primenila dovoljne mere da dostigne ciljni deficit za sledeću godinu. Stoga se u ovoj zemlji ne očekuju dodatna opterećenja.
Umeren ekonomski rast i konsolidovanje budžeta drže na niskom nivou očekivanja u pogledu kamatnih stopa. Što su države jače izložene pritisku i prinuđene da redukuju potrošnju, to centralne banke moraju više da obezbeđuju podršku (niske kamatne stope, obezbeđivanje likvidnosti) da se ne bi gušio rast. Od početka godine na evropskom tržištu obveznica se odvajalo žito od kukolja i zato što su investitori sve više preusmeravali pažnju na kreditnu sposobnost pojedinačnih država. Dok su prinosi na likvidne referentne obveznice (nemačke „bunds“) jako opali zbog obilnih priliva („utočište“), posle Grčke, sada se analiziraju državne obveznice Irske i Portugalije. Sveukupno, jedva da ima ikakvog rasta cena u desetogodišnjem segmentu, ali po mišljenju analitičara Erste Grupe, nemačkim državnim obveznicama bi trebalo da se i dalje daje prednost nad državnim hartijama SAD. Iako će SAD verovatno zabeležiti najviši budžetski deficit od zemalja G71 u 2011. godini, za sada se sa finansijskih tržišta ne oseća pritisak ka konsolidaciji. Do sredine 2011. godine se očekuje samo neznatno povećanje prinosa. Za sada, Federalne rezerve će se suprotstaviti svakom povećanju prinosa na nemačke obveznice tako što će kupovati državne hartije SAD.