Država Srbija nema tačnu evidenciju nacionalizovane imovine koja je privatizovana, i dok obećava povraćaj imovine i dalje prodaje istu. S obzirom da tu nema nikakvog napretka, građani Srbije se sve češće obraćaju Sudu u Strazburu, a među njima, oni kojima bi trebalo da pripada oduzeta imovina ne pristaju nafinansijsku nadoknadu već žele povratak zemljišta koje je predmet 97 odsto odštetnih zahteva.
Prema podacima kojima raspolaže Mreža za restituciju od 3.000 stanova, koliko potražuju stari vlasnici, najveći broj njih je u državnoj svojini. Za preostale stanove koji su sada u privatnoj svojini, država, smatraju stari vlasnici, treba da sagradi nove.
„To je i za državu jeftinije ako sama gradi na svom zemljištu. Pristajemo i na kompenzaciju u imovini, ali ne i u novcu. Ne želimo da restituciju plaćaju građani iz budžeta. Očekujemo da nam to vrati država iz imovine koja se vodi kao njena“, izričit je Mile Antić, koordinator Mreže za restituciju.
Kako dodaje, vlast želi da izbegne po svaku cenu restituciju, kako bi upravljala državnom imovinom kao u komunizmu sve dok ne ostvari krajnji cilj, pretvaranja u privatnu svojinu partijski povezanih i povlašćenih lica, apartičika i tajkuna. A pošto građani sve manje veruju u naše pravosuđe, tužbe po ovom pitanju se gomilaju u Strazburu.
Nedavno je Sud u Strazburu doneo odluku o finansijskoj nadoknadi nacionalizovane imovine ili vraćanju u naturi porodici Marije Atanasije u Rumuniji. Bio je to pilot slučaj, na osnovu kojeg je sud doneo odluku da veliki broj sličnih zahteva reši odjednom po istom principu.Svi predmeti na ovu temu stigli sa rumunskih adresa zamrznuti su, a Rumuniji je dat rok od 18 meseci da reši pitanje restititucije.
Nad odlukama Suda u Strazburu vodi se monitoring i njihovo sprovođenje nadgleda Savet Evrope. Nije se dogodilo da neka zemlja ne poštuje njegove naloge. S obzirom na dosadašnje manire Bukurešta vezane za ovo pitanje koje traje, moglo bi se očekivati da u tome ova bivša komunistička zemlja bude presedan, samo, da nije jednog detalja – Rumuniji je već zaprećeno izbacivanjem iz Saveta Evrope ukoliko ignoriše ovaj nalog.
Sud u Strazburu mogao bi da odigra odlučujuću odluku u rešavanju ovog pitanja po istom principu i u Srbiji, iako se ne zna tačan broj podnetih zahteva.