U uslovima ekonomske krize mala i srednja preduzeća su od naprofitabilnijeg postala najneprofitabiliniji deo domaće privrede, koji se pre svega bori za održavanje tekućeg poslovanja.
Prema pokazateljima za 2009. godinu, poslovna aktivnost malih i srednjih preduzeća i perduzetnika opala je za 14,7%, produktivnost merena bruto dodatom vrednošću po zaposlenom za 4,3%, a profit za 15,5% u odnosu na prethodnu godinu. U preduzetničkom sektoru ostvarena je stopa profitabilnosti od 39,6% prema 41,3% u velikim preduzećima i 38,3% u nefinansijskom sektoru, navodi se u godišnjoj ediciji ekonomskog mesečnika „Biznis i finansije“ o poslovanju MSP u 2009. godini, koja sadrži i liste 150 malih i srednjih preduzeća rangiranih po dobiti, poslovnom prihodu, aktivi kapitalu. Procenjuje se da je ovaj sektor prošle godine učestvovao oko 33% u BDP, 42,3% u ukupnoj zaposlenosti, ostvario 49,2% izvoza i 58 % uvoza Srbije, ali se tako visoko učešće u ukupnim rezultatima domaće privrede tumači kao posledica usporenih strukturnih reformi, pre svega u velikim privrednim sistemima, a ne kao rezultat ekonomske snage malih i srednjih firmi. Naprotiv, efekti recesije su ograničili preduzetničke aktivnosti i mogućnosti da ovaj sektor preokrene pad privredne aktivnosti u oporavak i rast. Samanjenje spoljne i unutrašnje tražnje, investicija, porast rizika i troškova ulaganja, kao i strah od neuspeha uticali su i na smanjenje broja novih preduzetnika. Broj preduzeća i radnji je u 2009. povećan za 9.337, što je zа 45% manje nego u 2008. a pogoršan je i odnos broja osnovanih i ugašenih MSPP – na 10 ugašenih osnovano je 12 novih.
Prvi put nakon 2001. smanjen je broj zaposlenih i to čak za 70 hiljada, čime je prekinut dugogodišnji doprinos ovog sektora smanjenju ukupne nezaposlenosti u zemlji. Dodatno su uvećane i regionalne neravnomernosti : odnos profitabilnosti malih firmi u najrazvijenem okrugu(Grad Beograd) i nejnerazvijenijem (Zaječarski okrug) je 5,6:1 (4,4:1 u 2008.). Investicije MSPP smanjile su se po skoro duplo većoj stopi od proseka nefinansijskog sektora, a prosek njihovog ulaganja od svega 9.200 evra po preduzeću najniži je u odnosu na sve članice EU. Za razliku od prioda od pre četiri godine, kada je dve trećine preduzetnika nameravalo da proširi poslovanje, sada o tome razmišlja tek polovina srednjih i nešto više od trećine malih firmi.
O rastućem pesimizmu govore i podaci da je za 7% veći broj onih koji ocenjuju svoje poslovanje kao jedva uspešno. Pretnja nelikvidnošću u krizi je posebno pogodila mala i srednja preduzeća, koja zbog slabije pregovaračke pozicije u odnosu na velike kompanije sve teže usklađuju naplatu potraživanja sa dospelim obavezama. Presečan rok za naplatu od 128 dana je najduži u regionu, a nekoliko hiljada malih i srednjih preduzeća dužnike čeka i po pola godine. Oko dve trećine domaćih preduzetnika svoje obaveze izmiruje u roku do 30 dana, ali samo jedna trećina uspeva da u istom periodu naplati potraživanja. Spas od nelikvidnosti privrednici traže u kreditima, pa je svako drugo malo i srednje preduzeće kreditno zaduženo, a dospele rate ne otplaćuje u roku svaki četvrti dužnik. Dug tog sektora prema bankama je prošle godine bio 40 milijardi dinara, a ove godine je dupliran, što je više od polovine ukupnih dugovanja preduzetnika koja su dostigla 1,2 milijarde dinara.