Slušajući konferenciju o sivoj ekonomiji i poreskom sistemu Srbije mogli smo zaključiti da je isplativije držati tezgu na buvljaku nego biti državni sekretar, jer vlasnici tezgi imaju oko 50 puta veće prihode od npr. profesora fakulteta. Ovo ne čudi, s obzirom na činjenicu da se u Srbiji 50 posto roba i usluga obavlja na crno, sa prometom na crnom tržištu od 10 do 12 milijardi evra.
Iako nam je dok gledamo „Mućke“ Del Boj simpatičan, u realnosti Del Bojevi oštećuju državni budžet i preduzeća koja ne mogu da se izbore sa takvom konkurencijom a samim tim utiču i na nezaposlenost.
Milan Knežević,predsednik Asocijacije malih i srednjih preduzeća Srbije, kaže da samo se samo u tekstilnoj industriji na crnom tržištu, odnosno na buvljacima i ulicama proda robe u vrednosti od milijardu evra, dok Kinezi sa pet puta manjim carinskim osnovicama uvezu oko dve milijarde tekstila koji dalje ide većinom u neoporezivu prodaju. Realno, Kinezi tako odnesu pet mostova, dok nam grade jedan.
Dokaz da našoj vlasti očajnički treba novac, i da zbog toga neekonomski razmišlja imamo gotovo svaki dan u vestima. Ako vam nije logično to što ih nije briga za naplatu poreza, evo objašnjenja -kada Kinezi uvezu robu oni plate na umanjene osnovice carinu i PDV.Vlada ostvaruje prihod i u njenom je interesu da se ta roba što pre proda, legalno ili nelegalno, zbog čega amnestira takav uvoz robe.
To, međutim, nije jedina šteta koja je državi naneta zbog neplaćanja poreza. Ni preduzeća koja legalno rade ne izmiruju svoje poreske obaveze, pretpostavlja se da većina krupnih preduzeća za ovo imaju podršku u vlasti, odnosno političku zaleđinu. Verica Barać smatra da je korupcija ukorenjena u našoj vlasti, bez obzira na ličnosti koje nose funkcije, pa da se tako vlade menjaju, a siva ekonomija opstaje. Da pojedini vlasnici kapitala imaju svoje ljude u vlasti pokazuju mnogi primeri, od njih najsvežiji ovaj sa menjanjem Zakona o konverziji zemljišta, koji je menjan tri puta do sada, verovatno kako bi se izašlo u susret kupcima određenih firmi uz koje im se poklanja zemljište.
„Država mora da ume da naplati porez i mora racionalno da upravlja svojom imovinom. To su pretpostavke da bi budžet bio održiv, a onda te rashodne stavke jednu po jednu prebrati. To je to veliko spremanje, to mora da se uradi“, kaže ekonomista Miodrag Zec. I dok Amerikanci imaju izreku da su sigurne jedino dve stvari – smrt i porez, u Srbiji poreska obaveza više liči na humanitarnu dobrovoljnu donaciju. Nije opravdanje ni nemaština, ni nezaposlenost, jer po rečima profesora Vladimira Gligorova, kod nas je sivo tržište raslo zajedno sa rastom formalne privrede. Dakle, siva ekonomija nije socijalni ventil, već model privređivanja.
Video klipove sa konferencije možete pogledati ovde.